sreda, 17.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:33

Socijala bez veštog kormilara

ponedeljak, 26.10.2015. u 08:15
(Фото Р. Крстинић)

 Predlog da u penziju treba da odu svi oni koji su višak u državnoj upravi, iako po Zakonu o radu mogu da rade do 65 godine, potvrđuje da se gubi iz vida efekat koji te promene imaju na penzijski sistem. Utisak je da se sve radi bez kormilara, jer kako drugačije objasniti da se istovremeno daju otpremnine radnicima u državnoj upravi zbog ranijeg penzionisanja, a onda isti ti kažnjavaju penalima jer su otišli u penziju pre vremena, kaže u razgovoru za „Politiku” Gordana Matković, bivša ministarka za socijalna pitanje i stručnjak za socijalnu politiku.

Kako komentarišete najnoviji predlog ministarke Kori Udovički da svi oni koji su stekli uslov za penziju, a koji su tehnološki višak u državnoj upravi, dobiju stimulativnu otpremninu da bi napustili posao?

To nije nov predlog. Višak zaposlenih u državnoj upravi rešavan je na isti način i 2005. i 2006. godine uz vrlo velike otpremnine. Novac su uzimali oni koji su ispunjavali jedan uslov za penziju. I tada i sada je neprihvatljivo da se ti državni službenici, koji su suštinski ispunili uslov za penziju, motivišu da idu s posla.

Da li je se to može nazvati državnom korupcijom?

Kada su se radnici stimulisali otpremninama pre 10 godina, Zakon o penzijskom i invalidskom sistemu nije predviđao kaznene penala za sve one koji odu u penziju pre 65 godine.

Ova vlast je donela zakon koji sada kažnjava zaposlene koji prevremena odu u starosnu penziju s 20 odsto od penzije godišnje. Uvođenjem penala država je htela da stimuliše zaposlene da što duže rade i uplaćuju doprinose za PIO. Sada ista ta vlast primorava zaposlene da idu ranije u penziju jer ne zna šta će s viškovima u državnoj administraciji. Kao rezultat takve politike, svi ti penzioneri će do kraja života imati manju penziju od one koja bi im pripala da su radili pun radni staž. Sve ovo izgleda kao da niko u Srbiji ne vodi računa o penzijskom sistemu. Ne zna se šta je cilj reforme penzijskog sistema. Sistem se ovakvim merama urušava, a niko ne ume da kaže šta je dugoročna ideja ovakvih promena.

Znači, prvo je država stimulisala ljude da duže rada, a sada hoće da smanji javni sektor i tera ih da rade kraće.

Upravo tako. To govori da nema jedinstvenog stava i da je prava konfuzija među onima koji se bave ovim važnim pitanjem. Donose se izmene zakona o policiji i vojsci koji predviđaju da ovi zaposleni mogu u penziju s 20 godina staža i 50 godina starosti. Problem je i što Vlada donosi posebne uredbe koje ne mogu da budu jače od zakona, što je nedopustivo. Upravo su uredbe koje su donošene u Miloševićevo vreme zadužile Srbiju. Država pod hitno treba da kaže šta hoće s penzijskim sistemom. Hoće li da počne postepeno da se povlači iz njega, da ujednačavanje potrošnje prebaci na privatni sektor, da li podstiče ljude da rade duže ili ih tera u penziju? Ono što je naučeno iz primera drugih zemalja za poslednjih 30 godina prošlog veka jeste da se problem nezaposlenosti i viškova radnika ne rešava kroz penzijski sistem. Utisak je da se sve radi bez sistemskog promišljanja.

Osim negativnih penala Vlada je smanjila i sve penzije veće od 25.000 dinara. Verujete li da je ovo smanjenje privremena mera?

Samo oni koji ne razumeju naš penzijski sistem mogli su se složiti s idejom da treba da se selektivno smanje penzije. Država je zakonima primoravala pojedince s višim platama da više izdvajaju za penzije, a sad ih izjednačava s onima koji su izdvajali manje. Jer, plata nije samo neto, nego i bruto. To je kao da vam neko oduzima štednju za starost koja vam je pritom silom nametnuta.

Da li je s aspekta budžeta smanjenje penzija bilo opravdano?

Ovakva odluka je mogla da se prihvati samo da pod uslovom da se penzija smanjila svima, a onda da se vidi kako da se iz budžeta pomogne onima koji su stvarno najugroženiji. Videti ko su ti ljudi, jednočlana ili dvočlana staračka domaćinstva gde samo jedan član prima nisku penziju. Sada bar postoje informacioni sistemi koji omogućavaju da se ti podaci ukrste.

Hoćete da kažete da je trebalo smanjiti sve penzije i najniže i najviše?

Niko do sada nije radio istraživanje koje bi potvrdilo da su najsiromašniji upravo oni koji primaju najniže penzije. Ali, ima istraživanja koja pokazuju da oni koji imaju najniže penzije imaju ih ne zbog toga što su primali male plate, nego zato što su radili kratko, na primer 15 godina.Ministarstvo finansija sada najavljuje da ćemo praviti još manju razliku između penzionera time što ćemo povećavati samo penzije do 25.000 dinara. To onda nije privremena mera, nego filozofija Vlade.

Šta treba da bude cilj penzijskog sistema?

Dva cilja su moguća – smanjenje siromaštva i ujednačavanje potrošnje tokom života.

Šta očekujete da će se dogovoriti Vlada i MMF oko povećanja penzija?

Ako MMF kaže da povećanje bude jednokratno – biće tako. I to je bolje rešenje nego da se sistemski izjednačavaju penzije svima, bez obzira na doprinose koji su uplaćivani.

Ustavni sud Srbije je nedavno ocenio da odluka o smanjivanju penzija nije protivustavna. Isti sudovi u Italiji i Grčkoj su stali na stranu penzionera. Da li to znači da jenaš sud doneo političku odluku?

Obrazloženje Ustavnog suda Srbije je neuverljivo. Njihovo obrazloženje nije bazirano na pravnim razlozima. Ne umem da kažem da li je odluka protivustavna, jer ne znam dovoljno pravo, ali to što nije u skladu s Ustavom ne znači da je sistemski prihvatljivo.

Ustavni sud nijedne zemlje, pa ni Grčke i Italije, ne sme da staje ni na čiju stranu, jer sudovi ne smeju da zauzimaju stranu.

Mnogo je važnije pitanje šta radi zakonodavstvo ako se donose zakoni koji su suprotni jedni drugima. Šta god ova vlada radili mora da zna da se javna potrošnja neće smanjiti prebacivanjem tereta na penzijski fond koji pri tom ima i deficit.

Da li bi socijalne karte pomogle u registraciji najsiromašnijih? Mi ih još nemamo. Zašto?

Pravo je pitanje šta su zapravo socijalne karte. Drugo je pitanje, sve i da imamo socijalne karte, šta ćemo da radimo. Da li ćemo da povećamo iznose novčane socijalne pomoći, obuhvat dečjim dodatkom, pomognemo samohranim majkama... Jedino što ima smisla je umrežavanje informacionih sistema. To je način da kada neko dođe da zatraži socijalnu pomoć, ukucavanjem njegovih podataka automatski možemo da vidimo kolika mu je penzija, šta ima od imovine, kolika mu je poreska osnovica, plata... I da na osnovu svega toga obezbedimo pomoć.

Ministri malo-malo navode da su socijalne karte gotovo glavni problem zašto ne znamo ko su stvarno socijalno ugroženi pa ne mogu da dobiju besplatnu struju, gas. Stoji li takva ocena?

Mi smo kroz zakone definisali ko su ugroženi. Podaci o njima postoje. Ne znam ko je i kada u socijalizmu izmislio socijalne karte, ali je činjenica da se svaki ministar poziva na njih.

Da li je ucena ako ministar rada Aleksandar Vulin kaže da će povezati staž svima koji imaju rupu, ali samo pod uslovom da niko od njih nije tužio poslodavca ili, ako jeste, da prvo povuče tužbu?

Jasno mi je da tu ljudi koji imaju rupu u stažu nisu sami krivi za to. Mi smo 2003. godine tražili sredstva Svetske banke pod IDA uslovima (što su uslovi za nerazvijene zemlje) da se napravi jedinstveni centralni registar. Nadam se da će posle 13 godina, 2016, početi da funkcioniše jer će omogućiti da se u svakom trenutku proveri uplata doprinosa.

Kada imate tekući način finansiranja penzija ne sme da se dogodi da poslodavac pre nego li uplati zaradu ne plati i doprinose. U suprotnom, svaki poslodavac bi čekao do pred penziju da plati svom radniku doprinose, a onda ne bi imao dovoljno para. Ne razumem kakav mi to signal šaljemo odlukom da država povezuje staž. Poenta je da kada centralni registar počne da radi da povezivanja staža više nema.

Vlada je 2002. i 2003. naterala PIO fondda se povezivanje staža plaća u ratama, a onda je ubrzo posle toga rečeno da se svi ti dugovi opraštaju. Ispalo je da su oni koji su sklopili ugovor s Fondom da popune rupe u stažu doneli pogrešnu odluku pošto su prihvatili da bilo šta plate.

Kakva je budućnost penzionera kojima su u poslednjih godina penzije ili zamrzavane ili smanjivane?

Nema tu mnogo izbora. Kao i celo društvo i penzioneri dele sudbinu zemlje. Kriza je i tada se penzije ne usklađuju, ne povećavaju, već se smanjuju. Nema para. Ne može BDP za penzije da iznosi 15 ili 16 odsto.

Da li je dokapitalizacija ili vraćanje imovine Fondu PIO način da mu se pomogne?

Dokapitalizacija ne može pomoći ni na koji način. Od čega ćemo da ga dokapitalizujemo? Ne verujem ni da treba vraćati u ruke države nešto čimeefikasnije može da upravlja privatni sektor. Jedino rešenje je privredni rast i povećanje zaposlenosti.

Da li Srbija treba da se plaši mogućnosti da se nađe među zemljama gde se zbog stope siromaštva može trošiti dva dolara dnevno?

Ne. Nikada Srbija nije bila ni blizu tih zemalja. Tosu najsiromašnije zemlje sveta gde da je kriterijum bio jedan i 1,2 i dva dolara jednake kupovne snage po stanovniku dnevno. To su merenja Svetske banke za siromašne zemlje. Srbija je zemlja srednjeg višeg dohotka i kriterijum može da bude četiri i ili pet dolara.


Komentari11
d5021
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja