petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.10.2015. u 08:15

Referendum o Kosovu, samo posle promene ustava

S vremena na vreme, poneko iz „patriotskog dela opozicije“ i iz dela vlasti oglasi se temom nacionalnog referenduma o Kosmetu (kao i o Ustavu, NATO, EU). Bilo s nadom da s njim potvrdi Srbiju u ustavnim granicama, bilo da iz ruke baci vruć krompir. Najzad.

Naizgled, referendum je moćno demokratsko sredstvo. On je ostrvo neposredne demokratije u državama na kojem će sam narod o nečemu da odluči. Referendum ima uglavnom pošteno teorijsko polazište, ali odluke opet nema bez činjenja vlasti. Vlast raspisuje referendum, određuje referendumsko pitanje (često sugestivno, nekad i protivrečno), promoviše referendum, navija za „da” ili „ne” odgovor – već prema okolnostima, po potrebi produžava izjašnjavanje i, na kraju, prebrojava glasove.

Referendumom su se koristile mnoge vlasti. Čuveni su oni na kojima je predsednik De Gol tražio podršku od Francuza. Britanci bi se po nacionalnom referendumu mogli svrstati u „škrte“ nacije, sa svega dva. Nemcima je Osnovnim zakonom onemogućen nacionalni referendum (da ne nagađam zašto), dok je kod nas u vreme „kriznih devedesetih“ bilo mnogih referenduma. Sve „bratske nam republike“ raspisale su referendume o nezavisnosti sa „uvijenim“ referendumskim pitanjima (usmerenim na ponos probuđenih nacija). U Srbiji je, za vlade predsednika Miloševića, takođe bilo nekoliko „pozivanja na narod“ (o šefu države, Ustavu, državnim simbolima, Kosmetu).

Mogućnost neposrednog izjašnjavanja građana o važnim političkim i pravnim pitanjima nasleđena je i Ustavom od 2006. Njime se uređuje nacionalni i ustavotvorni referendum, a postoje i pokrajinski i lokalni referendumi. Narodna skupština može raspisati nacionalni referendum o različitim pitanjima, osim u izuzecima pobrojanim Ustavom (ljudska prava, porezi, međunarodne obaveze i dr). Taj referendum je neizostavan korak promene Ustava i mora se raspisati kada se donosi novi ustav ili se menjaju pojedine norme Ustava (većina normi mora na referendum).

Predsednik republike je, izazvan skorašnjim nagoveštajima pritisaka i ucena da se i formalno „republika Kosovo“ prizna nezavisnom, prizvao referendum u pomoć. Pošteno zvuči apel da se građani Srbije izjasne o tome jesu li za to da ostanemo na „evropskom putu integracija“ po ceni da Kosmet zauvek ode, našim potpisom na „pravno obavezujući sporazum (...)“ ili na neku drugu hartiju. Možda referendum o Kosmetu i jeste najmanje nepošten, ali mu je pravna prepreka niko drugi do Ustav.

Od „muke” kakva je državno priznanje otcepljene pokrajine, ne možemo se izlečiti nacionalnim referendumom. Na pitanje o statusu Kosmeta već smo odgovorili Ustavom i ustavotvornim referendumom pre jedne decenije – sastavni je deo teritorije Srbije. Jedina pravna mogućnost ostaje novi ustavotvorni referendum. Pre njega bi Narodna skupština morala da usvoji (dvotrećinskom većinom) izmene Ustava ili da usvoji neki novi ustav. A još pre Skupštine, neko bi od četiri ovlašćena predlagača morao da pokrene postupak promene Ustava. Jasno je da proces „ustavne amputacije“ Kosmeta nije uopšte kratak, jednostavan niti po ishodu izvestan.

Kada raspiše referendum vlast oblači bele rukavice – prevaljuje odgovornost na građane a sebi ostavlja spomenute alate upravljanja referendumom. Pritisnut i zbunjen napadnim referendumskim navijanjem, običan čovek često od buke kampanje i ne čuje sopstveni glas. Pa tako inercijom i glasa. Uz to, šta da radi građanin koji nije dovoljno kompetentan (ne zanima se politikom), čija je onda „njegova odluka“?

Referendum ostaje složen institut po mnogim pitanjima, ne sporeći da je, kakav-takav, ipak najdemokratskiji način odlučivanja. Uz prethodni uslov da je pravno dozvoljen. Nacionalni referendum s pitanjem „nezavisnost Kosova“ (sa evropskim integracijama ili bez njih), pak, sasvim je jednostavan. Ustav kaže da je nemoguć.

Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Komеntari5
762fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja