petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 28.10.2015. u 08:15

Kosovo kao paradržava

Države su samo one teritorije na kojima političke i pravne institucije funkcionišu na stabilan, predvidiv i civilizovan način, a ostalo su livade i polja, proste teritorije, koje se ne mogu nazvati državama u funkcionalnom značenju te reči. Poslednja država koja se na ovim prostorima mogla nazvati državom u pravom smislu reči, uz sve svoje demokratske deficite, bila je socijalistička Jugoslavija. U toj državi se znao elementarni red, a pre svega ono što i daje definiciju jednoj državi da se može nazvati takvom – korišćenje sile koja treba da bude isključivo u rukama državnih organa i koja ne može biti u bilo kakvim paradržavnim i pseudodržavnim strukturama.

Posle raspada Jugoslavije države naslednice nisu uspele da postignu prethodni stepen bezbednosne kulture, nasilje je počelo da se preliva ispred i iza državnog sistema, te je oružje završilo u rukama trećerazrednih poslastičara, koji ga nisu koristili u državne, već u privatne svrhe. Nijedna od država naslednica velike Jugoslavije neće u tom pogledu biti potpuno bezgrešna, jer će sve dozvoliti raznoraznim „klanovima“ da preuzimaju ingerencije države, ali će ipak time najmanje biti zahvaćene one države koje su na vreme uspele da izgrade savremenu institucionalnu strukturu, poput Slovenije, i da se integrišu, pre ostalih, u šire institucionalne poretke kakva je EU. S druge strane, time će biti najviše zahvaćeni oni politički entiteti, koji u pravnom, institucionalnom i civilizacijskom smislu stoje ni na nebu ni na zemlji i koji već na prvi pogled ne obećavaju da mogu postati efikasne i uređene države. Od svih država naslednica bivše SFRJ i ostalih entiteta koji su proizašli iz nje, takozvana država Kosovo je, iako ni druge nisu baš neki uzor državnog i institucionalnog reda, najmanje obećavajuća u smislu bezbednosnih i pravnih garancija sopstvenim građanima. Entitet u kojem se nekoliko puta zaredom u najvišem zakonodavnom telu pali suzavac kao da je reč o stadionu ne može biti nazvan uređenom državom. Jednako tako, entitet na čijoj teritoriji je izvršen poslednji etnički motivisan pogrom na ovim prostorima poput onog 2004. godine nad kosovskim Srbima, a da počinioci nisu do danas procesuirani, teško se može nazvati pouzdanom državom. Konačno, entitet na kojem, kao što je poznato svima koji imaju kredibilne informacije sa terena, vladaju razni plemenski klanovi, u društvu gde rođačke veze znače više nego u bilo kom društvu zapadnog Balkana, ne može biti nazvan kredibilnom državom. Sve u svemu, takozvana država Kosovo danas je više entitet nego država,i to su glavni razlozi zašto možemo biti skeptični prema davanju ovom entitetu pune državnosti u međunarodnim organizacijama i, naposletku, u Ujedinjenim nacijama.

To je i razlog zašto sporazum između Srbije i „Kosova“ – po uzoru na sporazum između dve Nemačke iz 1972, po kome su ove dve države, bez uzajamnog formalnog priznanja, od strane drugih međunarodnih faktora dobile punu državnost, uključujući i stolicu u UN – u ovom momentu teško može biti odgovarajući - pre svega kada se uzmu u obzir bezbednost i prava građana ovog entiteta, bez obzira na njihovu nacionalnost. Koliko su društvenim neredom koji vlada na „Kosovu“ pogođeni ne samo Srbi, već i sami Albanci, govore talasi njihove emigracije sa „slobodnog“ Kosova u druge delove sveta. Tek je posebno pitanje davanja bezbednosnih, pravnih, kulturnih i svih ostalih garancija srpskoj zajednici na Kosovu kroz, u Briselu ispregovaranu, Zajednicu srpskih opština (ZSO), koja se teško i plašljivo definiše u atmosferi određenoj suzavcem i unutaralbanskim plemenskim nadgornjavanjima, gde čak i premijer te takozvane države nije potpuno siguran u svoju bezbednost.

Kosovo najvećim svojim delom već deceniju i po realno funkcioniše nezavisno od države Srbije i država Srbija, naravno, ne može da ima bilo kakvu odgovornost u pogledu toga što tamo nisu izgrađene kredibilne institucije. Ali država Srbija ima legitimno pravo da bude zabrinuta što Kosovo pokušava da zaokruži takvu – faktički nedovršenu, neurednu i nepouzdanu državnost. Država Srbija, i ne samo ona već i svi oni koji u današnjem svetu razmišljaju demokratski, institucionalno i odgovorno, mogu da budu skeptični prema zaokruživanju kosovske „državnosti“ iz samo jednog razloga – zato što dosadašnje iskustvo pokazuje da Kosovo ima ograničene kapacitete da funkcioniše kao uređena država u kojoj bi se svi njeni građani osećali sigurno bez obzira na nacionalnost.

Naučni saradnik na Institutu društvenih nauka

Komеntari1
bd0f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja