petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 30.10.2015. u 08:10

Na pravoj strani istorije

Jedan švedski diplomata, koji sada u Briselu radi neki važan posao, rekao mi je ove nedelje - pročitavši u „Politici” moj stav da treba da razgovaramo s Rusima i da Putin igra mudru igru slabim kartama - da „stvarno moram da stanem na pravu stranu istorije”. Mislio je, naravno, da ja grešim, a da je on u pravu.

Dve stvari su mi pale na pamet. Prvo, da mi lekcije o zauzimanju strane drži jedan Šveđanin, i drugo, da sve više ljudi koristi ovu rečenicu.

Hajde prvo da se pozabavim švedskom stranom priče, odnosno neutralnošću. Švedska politika neutralnosti u oružanim sukobima na snazi je od početka 19. veka. Proistekla je uglavnom iz činjenice da je, učestvujući u Napoleonovim ratovima, Švedska izgubila više od trećine teritorije, uključujući traumatični gubitak Finske koja je pripala Rusiji. Ulazak u EU je malo promenio stvari – u poslednje vreme Švedska je tesno povezana s NATO-om i možda čak razmišlja da se učlani, mada sumnjam da će do toga doći. Činjenica je da Švedska i Šveđani (koje volim i cenim) više od 200 godina izbegavaju da zauzmu stav u nečemu, ne računajući društvene probleme i kratak izlet u Vijetnamu, tako da lekcija od jednog Šveđanina na ovu temu nije zaista ozbiljna.

Neutralna Švajcarska je, s druge strane, drugačije odigrala igru. U prvim danima Drugog svetskog rata u nekim vojnim i poslovnim krugovima bilo je snažnih simpatija prema nacistima, ali je 25. jula 1940. švajcarski general Gizan održao istorijski govor svim oficirima na Ritliju, mestu gde je nastala švajcarska konfederacija. Gizan je postao simbol otpora nacizmu. Jasno je stavio do znanja da će se Švajcarska odupreti nacističkoj invaziji. Ako im ponestane metaka, uzeće bajonete. Rekao je da će se Švajcarska braniti od svakog napadača i da se nikada neće predati. Drugačija vrsta neutralnosti.

Šta onda znači biti „na pravoj strani istorije”? Kada mi neko kaže da „treba da budemo na pravoj strani istorije”, trebalo bi da pitam o čijoj istoriji govori. Ima više istorija. Tvrditi da je jedna istorija prava, a druga nije zvuči marksistički, zar ne? Moj sagovornik zapravo kaže: „Postoji samo jedna istorija i ja sam njen vlasnik.” Kad neko to izgovori već je utvrdio pravu stranu istorije i s tim argumentom traži od mene da izaberem ispravnu ili pogrešnu stranu. Kraj diskusije.

Prošle sedmice predsednik Kine je bio u državnoj poseti Britaniji. Štampa je bila puna priča o tome kako je Dejvid Kameron na pogrešnoj strani istorije. Urednik desno orijentisanog „Spektejtora” optužio je Kamerona za „najduže klanjanje u istoriji diplomatije”. Jedan socijalistički poslanik uporedio je Britaniju s „poniznim, ulizičkim španijelom koji liže ruku koja ga tuče”. To su uzvikivali Maovi crveni gardisti za vreme „kulturne revolucije” i sve me je to podsetilo na slične gluposti koje su objavljene kada su Henri Kisindžer i Ričard Nikson išli u istorijske posete Kini 1971. i 1972.

„Sudeći po onome što smo spremni da uradimo za Kinu kao zahvalnost za to što je voljna da s nama igra pingpong”, pisao je konzervativni novinar Vilijam F. Bakli, „neko bi pretpostavio da bismo otkazali sletanje u Normandiju da nas je Hitler prethodno pozvao na partiju badmintona”, Ukratko, Nikson je bio na pogrešnoj strani istorije.

U stvari, otvaranje prema Kini bio je najvažniji pojedinačni strateški šahovski potez u karijeri Henrija Kisindžera. On i Nikson su dobili partiju umirujući Kinu a pritiskajući Rusiju. Nikson je takođe ostvario politički cilj kod kuće da se prikaže kao mirotvorac i pobedio je na izborima 1972.

Ne tvrdim da će ova poseta kineskog predsednika Velikoj Britaniji biti posmatrana u istom istorijskom svetlu kao Niksonova avantura, o kojoj je i opera napisana, ali sigurno će se pokazati da nisu u pravu oni koji sada kritikuju Kamerona da je na pogrešnoj strani istorije.

Teško je iznositi predviđanja, naročito o budućnosti, rekao je danski fizičar Nils Bor. Možda postoji neki pravac u istoriji. Ako postoji, nipošto nije prava linija. Ide cikcak i pravi totalne zaokrete sve vreme. U međuvremenu, nije me briga da li sam na pravoj strani istorije. Samo želim da donosim odluke na osnovu sopstvene procene i iskustva i mišljenja ljudi u čiju mudrost verujem.

Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN

Komеntari10
cf775
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja