petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 29.10.2015. u 16:27

Srbija i Izrael: zajednička sudbina

Da Srbija i Izrael imaju mnogo toga zajedničkog podsetili su ih nedavno i članovi Izvršnog saveta Uneska u Parizu. Na prošlonedeljnom sastanku ove organizacije UN usvojeno je nekoliko rezolucija koje prkose istoriji, logici i poštenju, a većina učesnika je očigledno demonstrirala sramotnu sklonost ka predrasudama protiv Beograda i Jerusalima.

Izjašnjavajući se za to da se Kosovo priključi članstvu Uneska, njegovo rukovodstvo je stalo na stranu aktuelnih pokušaja Prištine da rasparča Srbiju. Takođe, usvajanjem posebnih mera koje predviđaju da se dva judaistička sveta mesta – Rahilin grob u Vitlejemu i Pećina patrijaraha u Hebronu, u kojima su sahranjeni biblijski očevi osnivači jevrejskog naroda – smatraju muslimanskim svetinjama, Unesko daje podsticaj palestinskim pokušajima prepravljanja istorije. Srbi i Jevreji su se dakle još jednom suočili s nerazumevanjem i lošim tretmanom od predstavnika međunarodne zajednice.

Kao osnivač i predsednik Udruženja izraelsko-srpskog prijateljstva, smatram da sramotno ponašanje Uneska treba da posluži kao signal za okupljanje naših dveju zemalja u cilju izgradnje što bližih i snažnijih veza. Uostalom, paralele između naša dva naroda su neverovatne. I Izrael i Srbija su male zemlje, nalaze se u zapaljivim područjima, i rekao bih da su okružene nedobronamernim snagama. Ni jedna od naših dveju zemalja ne dobija priliku da bude pošteno saslušana pred međunarodnim forumima ili u svetskim medijima, a istovremeno smo podvrgnuti nemilosrdnim pritiscima kako bismo pristali na zahteve svojih protivnika.

Veliki deo sveta, nažalost, pritiska Srbiju da se odrekne svoje otcepljene pokrajine Kosovo, bez obzira na to što ona predstavlja kolevku srpske civilizacije. Takođe se i na Izrael vrši stalni pritisak da se povuče iz Judeje, Samarije i delova Jerusalima, srca naše drevne otadžbine. No upečatljive sličnosti nisu samo u našim sadašnjim neprilikama. I naše istorije su duboko isprepletane – i u trijumfu, i u tragediji. U 14. veku Jevreji su bežeći od progona u Ugarskoj pronašli utočište među Srbima. Čak i nakon što su Turci Osmanlije porazili Srbiju na Kosovu 1389. godine a zatim je i pokorili, Srbi su pružili dobrodošlicu španskim i portugalskim Jevrejima proteranim vek kasnije sa Iberijskog poluostrva. Sredinom 19. veka, jedan od očeva osnivača cionizma, rabin Jehuda Alkalaj služio je kao rabin u srpskom gradu Zemunu, u neposrednoj blizini Beograda.

Skoro vek kasnije, tokom Drugog svetskog rata, u koncentracionom logoru Jasenovac, kojim je upravljao hrvatski fašistički ustaški režim, Jevreji i Srbi su se, kao meta za istrebljenje, našli zajedno. Upravo zbog toga što su naša istorijska iskustva toliko slična, Jevreji i Srbi uživaju tako snažan odnos uzajamnog prijateljstva i razumevanja. I zaista, tokom mojih periodičnih poseta Beogradu, imao sam priliku da razgovaram s mnogim Srbima, od taksista do vladinih zvaničnika, i svi do jednog su izražavali divljenje prema Izraelu i njegovim dostignućima. I, za razliku od mnogih drugih evropskih prestonica, nisam se osećao nimalo nelagodno lutajući ulicama Beograda i noseći jarmulku, jevrejsku kapicu, na svojoj glavi. U očima mnogih Izraelaca, Srbi su neustrašiva duhovno bogata nacija koja stoji između istoka i zapada, i koja je doživela da joj teritorija mnogo puta bude okupirana i narod proteran, a njeno časno ime ocrnjeno. Mi Jevreji smo isto to iskusili tokom većeg dela naše istorije i lako se identifikujemo s takvom situacijom. I upravo zbog toga su Srbija i Izrael prirodni saveznici.

Krupni koraci ostvareni su u proteklih nekoliko godina u cilju podsticanja trgovine, investicija i turizma, i zahvaljujući dvojici talentovanih ambasadora – izraelskom Josiju Leviju u Beogradu i srpskom Milutinu Stanojeviću u Tel Avivu – bilateralni odnosi neprekidno jačaju. Od ukidanja viznih restrikcija između dve zemlje u septembru 2009. broj srpskih turista koji posećuju Izrael više se nego utrostručio. Izraelske kompanije investirale su više od milijardu evra u različite sektore ekonomije, počev od nekretnina do novih tehnologija.

Na diplomatskom frontu, Izrael se odupire žestokom pritisku iz inostranstva i nastavlja da odbija bilo kakvo priznanje jednostranog i nelegalnog pokušaja Prištine da proglasi nezavisnost. U vreme jačanja islamskog ekstremizma širom sveta, koji ugrožava sve ono do čega je stalo našim dvema zemljama, Izrael i Srbija treba da sarađuju suprotstavljajući se ovoj ozbiljnoj pretnji. Srbija i Izrael možda nisu teritorijalno velike zemlje, ali zajedno predstavljamo kolevke velikih civilizacija. Delimo mnogo toga iz naše prošlosti i, zato, trebalo bi da se pobrinemo da okupljeni zajedno budemo spremni za suočavanje s budućnošću.

Osnivač i predsednik Udruženja izraelsko-srpskog prijateljstva 

Komеntari12
26896
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja