sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.10.2015. u 21:57

Srbija je za Putina prioritetna država

Фо­то Дар­ко Ћир­ков

Uticajni šef Komiteta za međunarodne odnose ruske Državne dume Aleksej Konstantinovič Puškov predstavio je u Beogradu prošle nedelje svoju novu knjigu na srpskom jeziku. Naziv knjige je „Postskriptum”, kako se i zove njegova TV emisija koja se emituje na ruskoj televiziji od 1998. godine. U knjizi se nalazi i intervju koji je dao u junu ove godine za „Politiku”, u prelomnim danima kada je Moskva odlučila da uloži veto u SB UN na britansku rezoluciju o Srebrenici.

Podnaslov knjige Puškova, u izdanju „Karić fondacije”, glasi: „Da li Putin može da pomogne Rusiji?”. Ali ovo pitanje se očigledno više ne postavlja ozbiljno ni u samoj Rusiji, gde je rejting Vladimira Putina već dosegao i 90 odsto prema nekim istraživanjima, ističe Puškov, čije savete pažljivo slušaju i u Kremlju. Poslednjih meseci, za mnoge iznenađujuće, vaskrsla je nova Rusija, s globalnim ambicijama i planovima, o čemu svedoči veliki vojni angažman daleko od njenih granica, u Siriji i na Mediteranu.

– Rusija i njen predsednik pomažu i svetu, stvarajući ravnotežu u situaciji kada međunarodni sistem prisiljavaju da opslužuje interese samo SAD i zemalja NATO-a. Tako nastaju ozbiljne spoljnopolitičke greške, odnosno zločini, zavisno od toga kako ko posmatra na okupaciju Iraka, da li je to bila greška ili zločin. U Vašingtonu će vam reći da je bila greška, u Moskvi da je to zločin. I uništenje Libije je bilo zločin. Sve je to rezultat sveta gde se odluke donose na samo jednom mestu. Rusija je danas jedna od država koje uravnotežuju preteranu moć SAD.

Predsednik Barak Obama nedavno je rekao da upravo Rusija čini grešku svojim mešanjem uSiriji, da je njena uloga negativna i da je to odraz slabosti, a ne snage Moskve?

 

Obavezno. To što ruske krstareće rakete iz Kaspijskog mora pogađaju ciljeve u Siriji, to je odraz slabosti. Obama je postao autor savremenih anegdota i to je njegova defanziva, kojom pokušava da se odbrani od razorne kritike koju trpi u samim SAD. On zna da je izgubio inicijativu, ali ne zna kako da je povrati. Premijer Iraka, zemlje koja veoma zavisi od SAD, želi da se obrati Rusiji kako bi ona bombardovala pozicije ID u njegovoj zemlji, jer je Moskva mnogo efikasnija. Obama kaže da je to znak slabosti. Jeste, to je znak Obamine slabosti.

Ne plašite se kritike da Rusija zapravo želi da svet iskroji po svojim interesima i da postane hegemon umesto Amerike?

 

Nema ničega što bi potkrepilo takve tvrdnje. U Siriji se Rusija bavi isključivo osiguranjem svoje sopstvene bezbednosti, jer sprečavamo da se teroristička pretnja prelije na severni Kavkaz i u srednju Aziju, koja predstavlja meki trbuh Rusije. S druge strane, Rusija ne gradi vojne alijanse koje izlaze daleko van njenih granica. SAD danas imaju 340 vojnih baza po celom svetu, a Rusija izvan ODKB samo jednu, u sirijskoj Latakiji.

Putin je prošle nedelje izložio svoju strategiju za rešavanje sirijskog pitanja, uključujući i migrantsku krizu koja opterećuje Evropu?

 

Pokušaji svrgavanja Asada proizveli su ovaj talas izbeglica iz Sirije. Ako bi Asad pao, pojavilo bi se bar još pet miliona potencijalnih izbeglica na granici Evrope. Moramo učiniti upravo suprotno, obnoviti Siriju kako bi se ljudi postepeno vraćali.

Ako kažete da Putin može pomoći i Rusiji i svetu, onda je neizbežno pitanje – može li da pomogne Srbiji?

 

Putin već pomaže i Srbiji. Rusija godinama pomaže kada jeu pitanju Kosovo, uključujući i najnovije pitanje prijema pokrajine u Unesko. Putin Srbiju smatra za prioritetnu državu za rusku spoljnu politiku.

Šta to znači?

 

Da Rusija ima poseban odnos prema Srbiji. To znači veoma česte i redovne kontakte između državnih rukovodstava. Kada se Srbija obraća Rusiji za određena pitanja koja su za nju veoma važna, ja ne pamtim slučaj da je Rusija, od kada je Putin na vlasti, odbila da pruži podršku. Poslednji primer je britanska antisrpska rezolucija o genocidu u Srebrenici. Mi smo to blokirali u SB, a takve stvari se rade samo za prioritetnu državu. Možda je zato britanski ambasador tako nervozan ovde kod vas. Mi smo zahvalni Srbiji jer je ona praktično jedina evropska zemlja koja je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Srbija već dobija od toga, kroz povećan izvoz agrarnih proizvoda za 40 odsto, a dobiće još veoma mnogo.

Pre godinu dana, kada je Putin bio u Beogradu na vojnoj paradi, naš region obišao je američki senator Kris Marfi. On je posle napisao da u Beogradu primećuje veliki ruski uticaj i da Americi ostaje godinu dana da spreči da Srbija padne u ruske ruke. Da li je sada, posle godinu dana, Srbija pala u ruske ruke?

 

Smatram da se Srbija nalazi u svojim sopstvenim rukama. U junu, kada sam bio u Beogradu, susreo sam se s vašim predsednikom i premijerom i stekao sam utisak o samostalnom i svesnom izboru srpske spoljne politike. Amerikanci su veoma konkretni, praktični ljudi. Njih zanima ko je podržao sankcije protiv Rusije. Srbija nije podržala? Znači, Marfi je bio u pravu. To je kriterijum: Crna Gora je podržala, Makedonija podržala, a Srbija nije. Amerikanci osećaju ovde svoju slabost, osećaju da ne mogu da nametnu Srbiji svoju liniju.

Kakvi će biti srpsko-ruski odnosi kroz godinu dana?

 

Ne vidim ni najmanji razlog da ne budu još bolji. Očigledno je da težina Rusije u međunarodnim odnosima raste. Ma šta Obama govorio o ruskoj slabosti, Rusija je opovrgla njegovu formulu o tome da je samo regionalna država. Bio sam na poslednjem zasedanju Generalne skupštine UN. To je bilo u istorijskom smislu prelomno zasedanje i danas su se u svetu iskristalisala samo tri potpuno samostalna centra donošenja odluka: Vašington, Moskva i Peking.

Hoćete da kažete da ste sad dvoje protiv jednog?

 

A taj jedan su jadni Amerikanci? Ne zaboravite da ti „jadni Amerikanci” imaju veoma snažan sistem savezništava. Ali, tačno je da su među ova tri centra, Rusija i Kina bliže jedna drugoj. SAD su sve učinile da stvore kombinaciju koja se još od vremena Niksona smatra za najlošiju za američku spoljnu politiku, a to je alijansa Moskve i Pekinga.

Vratimo se na Srbiju. Da li će Rusija širiti ovde uticaj?

 

Kao što sam rekao, težina Rusije u svetu raste i počeće veoma ozbiljna pomeranja i u evropskoj politici. O arapskom svetu da i ne govorim, gde pet ili šest država podržava našu vojnu operaciju. Srbija sada liči na nekakav izuzetak u Evropi, ona jedina nije podržala sankcije. Zamislite kroz pet godina, kada sankcije budu ukinute, čitav niz država će požuriti da razvijaju partnerske odnose sa Rusijom, a vi ćete već biti tamo. To su države poput Slovačke, Mađarske, Italije, Španije, a verujem i Francuske. Neuspela izolacija Rusije stvara mogućnosti za produbljivanje naših odnosa sa Srbijom. Uopšte nisam siguran da su sahranjeni projekti gasovoda koji treba da prolaze i preko Balkana. Mislim da ćemo moći na to da se vratimo posle promene stavova u Briselu. Jačanje pozicije Rusije i njen status jedne od vodećih zemalja sveta otvara nove mogućnosti za Srbiju i ona neće biti usamljena dok razvija odnose sa Moskvom. To će raditi mnoge zemlje Evrope i sveta. Mislim da ćete se za dve-tri godine vi osećati mnogo bolje.

Kada smo razgovarali pre četiri meseca, na pitanje da prokomentarišete izjavu državnog sekretara Džona Kerija da je Srbija „na liniji vatre”, odgovorili ste da smo mi na vododelnici između Rusije i Zapada. To i dalje važi?

 

To je vaša istorijska sudbina i ne može se izbeći. Ali, to ima i svoje pluseve. Ako ste na vododelnici, možete da sarađujete i sa Evropom i sa nama. Druge zemlje nemaju takvu slobodu. Ako Srbija želi da ostane zemlja koja sama donosi odluke, a ne da čeka da joj drugi pošalju odluku koliko treba da primi izbeglica, koliko da izgradi bolnica, kakva treba da bude spoljna politika i tako dalje, onda vam je bolje da budete na vododelnici. Ako u Srbiji preovladaju tendencije da treba da prepustite deo svog suvereniteta Briselu, onda je to vaš izbor. Tada ulazite u red država koje su zavisne od Brisela. Pitajte Grke ili Kiprane o tome. Mnogi su nezadovoljni. Zato Srbija treba da odluči da li će biti deo federalne Evrope gde će najveći deo odluka da vam donose „tamo gore”...

Ili?

 

Ili će da bude samostalna država koja ima mogućnost da sarađuje i sa EU i sa Rusijom. To je prirodna varijanta za Srbiju.

Da li je to što Beograd nije uveo sankcije Rusiji, za vas dovoljno da biste tolerisali nastavak kretanja Srbije ka EU?

 

Mi za razliku od Amerikanaca ne nameravamo nikome da diktiramo uslove. Mi ne možemo ni da odobrimo, ni da osudimo vaše kretanje ka EU. To je vaša stvar. Ono što bismo mi više voleli jeste da imamo posla sa samostalnom državom, a ne da u razgovoru sa vama moramo da se čekamo odobrenje „odozgo”. Meni se čini da postoji mit iz devedesetih godina o članstvu u EU. Tada su zaista neke siromašne zemlje profitirale od pridruživanja EU, koja je davala novac za infrastrukturu, socijalne, medicinske projekte... Ali, pogledajte šta se od tada dogodilo. Pre svega, sama EU je postala mnogo slabija, ima mnogo problema. Nove članice, poput Letonije, Bugarske, Rumunije i drugih, koje su se nadale da reše svoje probleme ulaskom u EU, nisu ih rešile. Ulazak u EU više nije garancija blagostanja. Nastalo je nekoliko Evropa. Imate bogatu Evropu, koja je bila i ostala bogata. Imate neku srednju Evropu koja se koprca. Imate i taj siromašni pojas, koji ostaje siromašan i dalje, iako je u EU.

Znači, i oni su „na vododelnici”?

 

Srbija treba da sagleda pluseve i minuse, šta vi dobijate od članstva, uzimajući u obzir i to da neki i dalje vide EU onakvom kakva je bila pre 10 ili 15 godina. Ona se mnogo promenila od tada. Imamo tu lepu sliku da je EU zemlja blagostanja. A da li je to i dalje tako? Pogledajte malo bolje i odlučite – da li je vama to potrebno, ili ne.

Bojan Bilbija

Komentari39
f09df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja