petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.11.2015. u 08:15

(Kvazi)pravne posledice eventualnog članstva Kosova u Unesku

Eventualnim učlanjenjemu Unesko, „Kosovo” bi steklo pravo pristupa Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, koju je Generalna konferencija ove organizacije usvojila na 17. zasedanju, održanom u Parizu 1972. godine. Pariskom konvencijom propisano je, između ostalog, da je „briga o kulturnoj i prirodnoj baštini koja se nalazi na teritoriji države članice (potpisnice) konvencije njeno pravo i dužnost” (čl. 4). Nadalje, ovom konvencijom je predviđeno da „nacionalna kulturna baština, poštujući u potpunosti suverenitet države na čijoj teritoriji se nalazi i ne kršeći vlasnička prava, predstavlja istovremeno univerzalnu baštinu, na čijoj zaštiti treba da sarađuje čitava međunarodna zajednica” (čl. 6 st. 1).

Onog časa kada bi „Kosovo” postalo član Uneska steklo bi pravo da potpiše Parisku konvenciju, u skladu s njenim čl. 31; timebi, ne samo de fakto, već i de jure, steklo suvereno pravo da kulturnu baštinu na toj teritoriji naziva onako kako suvereno odluči, pa dakle i „kosovskom nacionalnom baštinom”, kao i suvereno pravo da se o njoj stara. Svaka druga vlast, pa i vlast Srbije, bila bi u tom slučaju dužna da, u domenu na koji se odnosi Pariska konvencija, poštuje „suverenitet Kosova”. Drugim rečima, ni jedna institucija Republike Srbije, pa ni Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ne bi mogla da preduzme nijednu zaštitnu radnju na bilo kom spomeniku kulture na teritoriji Kosova i Metohije bez izričite saglasnosti samoproglašenih vlasti „Kosova”. Isključivo pravo na zaštitu svih spomenika kulture na teritoriji Kosova i Metohije, dakle i srpske kulturne baštine, imali bi „organi i institucije” separatističkih de fakto vlasti „Kosova”. I ne samo u pogledu zaštite, već i čitave kulturne politike u odnosu na srpsku kulturnu baštinu na toj teritoriji, postalo bi suvereno pravo „Kosova”. To pravo, u slučaju dobijanja statusa člana Uneska, odnosno u slučaju potpisivanja Pariske konvencije, bilo bi međunarodnopravno „zapečaćeno” autoritetom Uneska, bez obzira na to što je na snazi Rezolucija Saveta bezbednosti 1.244, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet SR Jugoslavije (odnosno Srbije, kao države sukcesora), i bez obzira na to što „Kosovo” nije član OUN.

Istina, od 17. februara 2008. separatističke de fakto vlasti na Kosovu i Metohiji su se u svim oblastima, pa i u oblasti kulturne politike, ponašale kao de faktodržava.Stvar je u tome da bi, u slučaju učlanjenja u Unesku, „Kosovo” i de jure, u oblasti zaštite prirodne i kulturne baštine na toj teritoriji, dobilo sva prava i obaveze kaoi svaka međunarodno priznata suverena država.

Uporedo sa višegodišnjom agresivnom kampanjom separatističkih de fakto vlastina Kosovu i Metohiji i njenih sponzora, usmerenom ka učlanjenju u Unesku, odvija se kvazipravno i kvaziinstitucionalno nasilje nad srpskom pravoslavnom kulturnom baštinom. Posebno je u tom pogledu aktuelno postupanje „Vrhovnog suda Kosova” povodom dela svojine na zemljištu manastira Visoki Dečani, kao i donošenje „Nacrta kosovskog zakona o kulturnom nasleđu”. U čl. 5.5. ovog „nacrta” predviđeno je da: „imovina arheološkog nasleđa, koja se nalazi unutar prostora Kosova, pripada državi Kosova”. Ako se ima u vidu da se prema ovom opskurnom tekstu, „arheološkim nasleđem” smatraju: „spomenici, naselja, strukture izgrađene čovekovom rukom od istorijske, umetničke, kulturne, arheološke i arhitektonske vrednosti, kao i objekti ovakve prirode koje su ruševine, starosti više od 100 godina” (čl. 5.2.), jasno je šta su u pogledu prava svojine na gotovo svom nepokretnom srpskim kulturnom baštinom, predvidele de fakto vlasti na Kosovu i Metohiji.

Kao da ni to nije bilo dovoljno, pa se u pomenutom tekstu predviđa da „nepokretna kulturna baština može biti predmet eksproprijacije, kada vlasnik, posednik ili korisnik nije preduzeo dovoljno akcija za zaštitu i očuvanjevrednosti kulturnog nasleđa”, kao i „kada se oceni da je to u nacionalnom interesu” (čl. 36. 2.). Dakle, SPC, kao zakoniti vlasnik svih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji, mogla bi da bude izvlaštena iz npr. Pećke patrijaršije ili Visokih Dečana ili iz manastira Gračanice tako što bi postala „podstanar”,i sve to „legalno”sa stanovišta unutrašnjeg „pravnog poretka Kosova”! Dodatno zabrinjava to što bi u slučaju članstva „Kosova” u Unesku ovakav scenario dobio i neku vrstu međunarodnopravne legitimacije! Iako je pomenutitekst, zbog protivljenja predstavnika SPC i međunarodnih faktora na Kosovu i Metohiji, „povučen iz procedure”, on se još uvek nalazi na zvaničnom sajtu „skupštine Kosova” u obliku „nacrta zakona”. Kako stvari stoje, ako bi „Kosovo” bilo učlanjeno u Unesko, u odsustvu odlučne akcije vlasti Srbije radi odbrane (ne samo) prava na nacionalnu kulturnu baštinu na teritoriji Kosova i Metohije, samoproklamovanim vlastima „Kosova” ne bi stajalo ništa na putu da pomenuti „nacrt” postane i „važeći zakon”.

Saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Komеntari2
d7774
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja