sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.11.2015. u 08:15

Fatalne saobraćajke u opadanju

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u saobraćajnim nesrećama godišnje pogine čak 1,25 miliona ljudi. Taj broj je relativno stabilan od prve procene 2007, iako je broj ljudi i vozila uvećan.

Veliki problem je to što su siromašne zemlje nesrazmerno pogođene saobraćajnim nesrećama, jer se tu dešava oko 90 odsto smrtnih slučajeva, dok one poseduju tek nešto više od polovine vozila. Najgore je u tom pogledu stanje u Africi sa oko 27 smrtnih slučajeva na svakih sto hiljada ljudi (2013), a najbolje u Evropi (9,3), koja ima deset puta više automobila po stanovniku (strašan primer predstavlja Indija sa dvesta hiljada smrti godišnje). Saobraćajne nesreće su i ekonomski teret koji odnosi procenjena tri odsto globalnog BDP-a, a u siromašnim zemljama čak pet procenata.

Do smrtnog ishoda dovodi pre svega: obaranje pešaka, sletanje s puta, sudar iz suprotnih smerova, te bočni sudar. Razlozi su najčešće prevelika brzina, nevezivanje pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola, te nenošenje kacige. U saobraćaju strada tri puta više muškaraca nego žena, a od starosnih grupa najviše oni od 15 do 29 godina. Šokantno je da više ljudi umre u saobraćajkama nego od malarije ili side.

Države koje su imale najviše uspeha u smanjenju broja saobraćajnih smrtnih slučajeva na putevima prethodno su poboljšale zakonodavstvo i učinile puteve i vozila sigurnijim. Veoma je važno poštovanje propisa o sigurnosnom pojasu, maksimalnoj brzini, obaveznoj kacigi za motocikle kao i obaveznom dečjem sedištu. Smatra se i da je važno da zakon propiše maksimalnu koncentraciju alkohola u krvi od 0,05 g/dl. Treba dodati da je putna infrastruktura uglavnom građena u skladu sa potrebama vozača, iako izveštaji pokazuju da se 49 odsto svih smrtnih slučajeva javlja među pešacima, biciklistima i motorciklistima, čije potrebe nisu dovoljno uzete u obzir (nedovoljno je pešačkih i biciklističkih staza).

Primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji daje rezultate, posebno ako se stanje poredi sa devedesetim, kada je na putevima ginulo skoro tri puta više ljudi nego danas. Dok smo npr. 1997. imali nešto više od 20.000 povređenih u saobraćajnim nezgodama, uz 1.327 poginulih, taj broj je skoro konstantno opadao i pored snažnog rasta broja motornih vozila (čak 1,9 miliona po popisu 2011) i intenzivnosti saobraćaja. Npr. u toku 2014. bilo je povređeno oko 18.000 lica, što je tri odsto manje nego 2013. Iste godine smrtno stradalih u saobraćajnim nesrećama, po Agenciji za bezbednost saobraćaja, bilo je 536 (7,5 lica na sto hiljada stanovnika, dok je deceniju ranije bilo čak 13 smrtnih slučajeva na 100.000 građana). Broj poginulih u saobraćaju u prvoj polovini 2015. blago je niži nego u istom periodu 2014, dok je znatno smanjen broj udesa i povređenih. Severni sused, Mađarska, po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, imala je 765 smrtnih slučajeva u saobraćaju 2013, a istočni sused Bugarska 601, što je 8,3 na sto hiljada stanovnika.

Ove godine fokus je na smanjenju broja vozača koji voze pod dejstvom alkohola i na obaveznoj upotrebi sigurnosnih pojaseva. Učestalost vezivanja pojaseva na prednjim sedištima sada je 73 odsto, a na zadnjim sedištima je 7,3 procenta.

Cilj zemalja EU je da u drugoj deceniji 21. veka prepolovi broj poginulih na putevima. U proseku, u 2014. u EU je na putevima na sto hiljada stanovnika ginulo 5,1 lice.

Institut za evropske studije

Komеntari0
c69e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja