subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 06.11.2015. u 08:15

Dugovi država bivše SFRJ – sa 15 na 145 milijardi dolara

Eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala je naročito između 1975. i 1980. godine, kada je sa oko šest milijardi dug porastao na oko 16 milijardi američkih dolara. Platni problemi prema inostranstvu nastali su 1987, mada je Jugoslavija za razliku od mnogih dužnika na vreme ispunjavala svoje spoljne obaveze.

Prema podacima NBJ, spoljni dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21,3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara.

Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je federacija bila garant za oko 11 milijardi). Raspored dugovanja je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1,7, BiH 1,5, Crna Gora 0,6, Hrvatska 2,7, Makedonija 0,7, Srbija 4,8 i federacija 3,1. Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara.

Države nastale posle raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1991.

Smatra se da je problem država bivše Jugoslavije rast privrede koji se zasniva na domaćoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje dovodi do porasta uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem. Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu SFRJ. Raspadom Jugoslavije sve republike (države)koje su bile u njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć. Kao rezultat toga došlo je do nekontrolisanog rasta uvoza, javne potrošnje, spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i produktivnosti.

Ako se po kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje.

Najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug ove godine dostigao oko 49 milijardi evra, zatim slede Slovenija sa 45 milijardi evra, Srbija sa 27 milijardi evra, Makedonija sa šest milijardi, a na začelju liste su BiH sa četiri milijarde i Crna Gora sa oko dve milijarde evra. Spoljni dug svih šest država u poslednjih pet-šest godina zabeležio je veliki rast.

Stručnjaci se slažu da donekle samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice EU, koje imaju neku sigurnost, mogu dozvoliti sebi toliki dug u odnosu na BDP, jer u slučaju problema u otplati svojih obaveza, to jest kredita, mogu očekivati pomoć EU, koja je u sličnim situacijama već intervenisala (u Grčkoj, Irskoj, Portugalu, Kipru, Španiji i dr.),što ne bi bio slučaj sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije.

Podaci NB Srbije pokazuju da je spoljni dug zemlje na kraju prvog tromesečja 2015. iznosio 26,7 milijarde evra. Od toga, dug javnog sektora bio je oko 15,1 milijardi evra, a privatnog (banke, firme, građani) 11,6 milijardi evra. Na kraju 2014. spoljni dug Srbije iznosio je 26 milijardi evra, što je u odnosu na kraj 2013. godine povećanje za 284,1 miliona evra.

Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije JDC, britanski „Gardijan"piše da su pored Grčke, dužničkom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španija i Ukrajina, dok je „Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga, jer njen neto dug prema svetu iznosi 98 odsto BDP, a oko 9,6 odsto budžetskih izdataka odlazi na otplatu dugova”. Među državama kojima preti rizik krize zbog visokog spoljnog duga jesu i Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka. Za razliku od Grčke, koja se nalazi pred bankrotom, ostali dužnici još nekako otplaćuju svoje dugove.

Za Srbiju je vrlo značajno da sačini dugoročnu strategiju upravljanja spoljnim dugom. Ako se nastavi s novim olakim zaduživanjem i neracionalnim trošenjem dobijenih inostranih kredita, zemlji preti dužnička kriza s nesagledivim ekonomskim i socijalnim posledicama.

Naučni savetnik, redovni član NDES

Komеntari20
9e415
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja