subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:12

Nije sve i svako na prodaju

ponedeljak, 09.11.2015. u 09:05
(Фото Б. Карталовић)

Za rektora je izabran maja ove godine, a dužnost je preuzeo početkom oktobra. Prethodno je obavljao funkciju direktora Kliničkog centra Kragujevac, a pre toga je rukovodio Institutom za javno zdravlje u Kragujevcu i bio dekan ovdašnjeg Fakulteta medicinskih nauka.

„Stalno on”, govorili su protivnici njegovog izbora za rektora Univerziteta u Kragujevcu, koji su ostali u manjini. Od 19 članova Saveta Univerziteta, za njega je glasalo 17. Besedom i autentičnim stavom na sednici Saveta utišao je i one delove kragujevačke akademske zajednice koji su mu spočitavali pripadnost „dinastiji Arsenijević”. Naime, na mestu rektora, prof. dr Nebojša Arsenijević je zamenio svog brata Slobodana.

Kada je odlazio sa mesta rektora, prof. dr Slobodan Arsenijević je u intervjuu za naš list rekao da „Univerzitet u Kragujevcu nije ozbiljan univerzitet, jer su društveno-humanističke nauke tek u povoju”. Šta o tome misli, pitali smo Nebojšu Arsenijevića, sa naglaskom na problem u vezi sa Filološko-umetničkim fakultetom (Filum), koji i posle 13 godina od osnivanja živi kao podstanar, bez svoje zgrade.

– Univerzitet deli sudbinu društva i nema nijednog u Srbiji kom ništa ne nedostaje za rad. Naš Filum je posle 13 godina postojanja učvrstio svoje programe i postao ustanova koja zahvaljujući kvalitetu nastavnika i svršenih studenata ima veliki ugled i uticaj u prosveti i nauci. Iskreno, draže mi je da se suočavamo sa nedostatkom prostora, nego sa nedostatkom ideja. Ali naravno da ćemo zahtev da se ovom fakultetu obezbedi adekvatan prostor, pre svega, jasno artikulisati, a onda se nadam da neće izostati reakcija države, ali i grada.

Po izboru za rektora, za nedeljnik „Kragujevačke” ste izjavili da nećete dozvoliti da se politika meša u rad Univerziteta.

Nisam rekao politika, već partije. A pod tim nisam mislio na zvanične partijske strukture, već na pojedince iz akademske zajednice, koji, želeći da se dodvore svojim partijama i šefovima, pristaju na to da manipulišu i podvode svoje kolege, nameću sebe i sugerišu kako raspolažu univerzitetskim funkcijama kao da su one njihova privatna svojina, a sve zarad poboljšanja sopstvenog imidža i pozicije. Ovakve stvari se dešavaju naročito u vreme izbora rukovodstva.

Ogromna je većina nastavnika i studenata koji, kao i ja, preziru takve pokušaje, jer su opasnosti jasne i dugoročne: partijski rektori i partijski dekani bi to svoje porobljeno mišljenje nametali po dubini i najzad bi se vratila vremena političke podobnosti, i pri izboru asistenata i nastavnika, da ne govorimo o modelu koji se na taj način predočava studentima, da je sve i svako na prodaju. Nije i ne sme da bude.

Zakon o visokom obrazovanju je omogućio autonomiju univerziteta, ne samo deklarativno, već i suštinski, a poštuju je i vlast i najodgovorniji politički akteri. Tako treba i da ostane, a nikada nije na odmet da se, zbog tužnih izuzetaka, to i glasno kaže.

Danas su naši univerziteti „funkcionalno integrisani”. Treba li da budu funkcionalniji ili integrisaniji?

Iako su fakulteti pravna lica, univerzitet ima jedinstvenu politiku upisa, izbora nastavnika, odobravanja doktorskih disertacija, usvajanja studijskih programa, projekata. Reklo bi se da je integrisano sve, osim finansija. Teško je i zamisliti kako bi integracija u ovom delu izgledala, ali možda ćemo imati priliku i to da vidimo, s obzirom da se piše novi zakon o visokom obrazovanju, da postoje pritisci da se fakulteti svedu na departmane i da im se ograniče ovlašćenja, pa i da se finansije centralizuju.

Smatram da to nije dobra ideja i da bi mnogo bolji kompromis bio, ukoliko se za cilj ima potpuna integracija, osnivanje univerziteta po naučnim i umetničkim poljima. To bi omogućilo redizajniranje postojećih, osnivanjem tehničkih, medicinskih, društveno-humanističkih univerziteta. Takvi univerziteti postoje i na Istoku i na Zapadu, i spadaju u bolje, funkcionalnije.

Kakva je uloga Univerziteta u Kragujevcu u lokalnoj zajednici?

Kad je reč o doprinosu univerziteta zajednici, najznačajniji je istrajan rad, pre svega na podizanju kvaliteta stručnjaka koji tu nastaju. Na matičnom fakultetu sam, dok sam bio dekan, pokazao da sa studentima može i mora da se radi više i bolje. Insistiraću da se dobra praksa širi, ne bi li u narednim generacijama bilo kompetentnijih stručnjaka i boljih ljudi koji će učiniti sve da preporode ovu našu namučenu zemlju, koji se, za početak, neće stideti i odricati svoje zemlje, a ni ona njih. Na tom nivou je i doprinos našeg Univerziteta Srbiji, Šumadiji, Kragujevcu i gradovima u kojima su sedišta fakulteta.

Ovo je 21. vek, živimo u „globalnom selu”, međunarodna saradnja je neophodna.

Trenutno smo uključeni u više od 70 međunarodnih naučnih i prosvetnih projekata i sarađujemo sa nekim od najprestižnijih univerziteta, od onih u Portugaliji, do britanskih i ruskih. Da pomenem samo Univerzitet „Pjer i Marija Kiri” u Parizu i Moskovski nacionalni univerzitet za nauku i tehnologiju.

Ove godine obeležavamo četiri decenije rada, a na jednom relativno mladom univerzitetu, kakav je naš, postoji poseban entuzijazam koji nikada ne ostaje bez rezultata. Zahvaljujući profesoru Stojkoviću, našem čuvenom genetičaru, danas napreduje projekat izgradnje banke matičnih ćelija, naši mladi stručnjaci, doktorandi i postdoktorandi, usavršavaju se u Valensiji i Njukaslu po njegovim preporukama, ali kada je pre nekoliko godina odlučio da se vrati u Srbiju, potencijal saradnje prepoznao je Univerzitet u Kragujevcu, ne Beograd, Novi Sad ili Niš.  

Ja sam beogradski đak, i poštujem svačiji rad, ali vreme je takvo da je pritisak da se napreduje snažan u tolikoj meri da na globalnom planu šansu imaju samo oni pojedinci i ustanove koji poseduju kapacitet da uče, i to brzo. To, nekako, uvek ide lakše kad si mlad, neopterećen sopstvenom veličinom, i u bukvalnom i u metaforičnom smislu. To je pristup koji očekujemo od naših studenata, a to je zadatak kome su dorasli samo najbolji. Mi ćemo, kao dinamična ustanova, našim budućim studentima, u narednim godinama, osim postojećih 12 fakulteta iz svih pet naučnih i umetničkih polja, zauzvrat ponuditi nove programe, pre svega iz društveno-humanističkih nauka.

---------------------------------------------------------------

Član samo Srpskog lekarskog društva

Prof. dr Nebojša Arsenijević je dobitnik Zlatne medalje Društva fiziologa Srbije, nagrade za borbu protiv korupcije grada Kragujevca, Antikorupcijske agencije Srbije i godišnje Đurđevdanske nagrade Kragujevca. Iako su ga mnogi dovodili u vezu sa raznim političkim opcijama, rektor Arsenijević kaže da je član samo Srpskog lekarskog društva, u koje se sam učlanio, i pravoslavne crkvene zajednice, za šta zahvalnost duguje roditeljima. Uža specijalnost mu je mikrobiologija i imunologija. Na kragujevačkom Medicinskom fakultetu držao je predavanja i iz osnova onkologije, a na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici sada predaje mikrobiologiju.  

„Na matičnom fakultetu sam, dok sam bio dekan, pokazao da sa studentima može i mora da se radi više i bolje. Insistiraću da se dobra praksa širi, ne bi li u narednim generacijama bilo kompetentnijih stručnjaka i boljih ljudi koji će učiniti sve da preporode ovu našu namučenu zemlju, koji se, za početak, neće stideti i odricati svoje zemlje, a ni ona njih”.

„Zahvaljujući profesoru Stojkoviću, našem čuvenom genetičaru, danas napreduje projekat izgradnje banke matičnih ćelija, naši mladi stručnjaci, doktorandi i postdoktorandi, usavršavaju se u Valensiji i Njukaslu po njegovim preporukama, ali kada je pre nekoliko godina odlučio da se vrati u Srbiju, potencijal saradnje prepoznao je Univerzitet u Kragujevcu, ne Beograd, Novi Sad ili Niš”.


Komentari0
cd6c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja