subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.11.2015. u 20:00

„Poslednja šansa” za Stadion Tašmajdan

Шездесетих година „Шанса” је носила назив „Таш кафе” (Фото Архива ресторана „Последња шанса”)

U srcu Beograda, nadomak Tašmajdanskog parka, već četiri godine iz prašine i neuglednog gradilišta niče Stadion Tašmajdan. Njegovo novo, ulepšano lice, prema najavama gradskih vlasti, trebalo bi konačno da bude „otkriveno” krajem februara 2016. godine. Nove odaje, stepenice i tribine popločane beličastim granitnim kamenom sa Bukulje, platoi, krovna terasa, kapije… sve to uskoro će biti cakum-pakum, onako kako i dolikuje zaštićenom spomeniku kulture u okviru celine Stari Beograd. Do tada, radnici „Sameks grupe – Boleč” imaće još zadataka, a jedan od važnijih je i adaptacija restorana „Poslednja šansa”, odnosno njegove fasade, krova i terena oko ugostiteljskog objekta za izlaze sa stadiona.

Sem novih zidina koje gledaju na stadion, kultno okupljalište gimnazijalaca, studenata i boema, nekadašnji „Taš kafe”, uskoro bi trebalo da dobije i novu krovnu konstrukciju, kuhinju i modernu terasu sa pogledom na tašmajdansku arenu.

– Stara kuhinja je izmeštena, nova će gledati na stadion. Sa obe strane restorana vodiće stepenice do tribina. Iz bašte će moći da se posmatraju koncerti i novo klizalište – otkriva Ratko Vukadinović,     upravnik „Poslednje šanse” koja je šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka radila neprekidno danju i cele noći, pa je i njen naziv bio potpuno u skladu sa namenom. Kafana je 1982. godine prestala da bude jedino gradsko sastajalište čija su vrata otvorena dan-noć.

Stari boemski duh sačuvan je u svakom „Šansinom” kamenu, u svakom gestu konobara koji i dan-danas nose leptir-mašne, u starim i redovnim gostima... Među njima je bilo i uglednih ljudi, umetnika, pisaca, novinara: legenda „Politike” Predrag Milojević je u toku prepodneva voleo da „cugne” lozovaču, Momo Kapor, Duško Radović, Toma Zdravković, Prele... Neuporedivi gospodin srpskog žurnalizma Miroslav Miro Radojčić dolazio je u „Šansu” isključivo u toku dana, priseća se Vukadinović, a u čarima tašmajdanske kafane uživali su pisci i pesnici Vasko Popa, Brana Crnčević, Milorad Pavić...


Stari boemski duh sačuvan je u svakom „Šansinom” kamenu, u svakom gestu konobara koji i dan-danas nose leptir-mašne, u starim i redovnim gostima... (Foto Rade Krstinić)

– U to vreme dolazili su vrhunski intelektualci, a umeli su da navrate i momci koji nisu bili na dobrom glasu. Nisu pravili veće incidente. Znalo se: kad bi iskrsnuo neki problem, jednostavno bi izlazili  napolje. Posle fer tuče, obavezno bi se vraćali unutra – otkriva Vukadinović.

Šezdesetih godina „Šansa” je nosila naziv „Taš kafe”. Goste je najpre grejala „bubnjara”, da bi starinsku furunu s vremenom zamenila naftarica. Od 1982. stiglo je i etažno grejanje.

Ono što i dan-danas krasi „Poslednju šansu” okačeno je na zidu ove kafane. Krupnim slovima ispisano je da je baš ovde pročitan Hatišerif 1830. godine, kojim je Srbiji omogućeno uspostavljanje autonomije u odnosu na Osmansko carstvo.

– Tako važan istorijski događaj nije obeležen nikakvim spomenikom u prestonici, osim ovim u „Šansi”. Zato smo ga i postavili na centralno mesto. Dokument je uradila još sedamdesetih godina umetnica Đurđina Đorđević. Redovno ga održavamo i uramili smo ga u gipsani okvir – objašnjava Vukadinović.

-------------------------------------------------------------

Obnova kompleksa – 546 miliona dinara

Druga faza obnove Stadiona Tašmajdan počela je sredinom aprila ove godine, a kako su najavljivali u Agenciji za investicije, radovi na gradilištu u Ilije Garašanina u potpunosti bi trebalo da budu okončani do februara sledeće godine. Posle toga ovaj zaštićeni spomenik kulture u okviru celine Stari Beograd trebalo bi da dobije upotrebnu dozvolu i tada će biti spreman da primi prve posetioce. Majstori iz „Sameks grupe”, firme koja je izabrana za izvođača, ove jeseni adaptiraju i restoran „Šansa”. U istoj etapi grade se i nadstrešnice u Ulici Ilije Garašanina, adaptiraju prostorije u okviru objekta glavne kapije prema toj ulici i prenamenjene u službeni prostor sa toplotnom podstanicom, biće preuređen i prilazni plato prema skloništu iz Aberdareve ulice. Takozvanim behaton pločama i prirodnim kamenom poreklom iz Srbije oblažu se i plato, ravni krov-terasa, pristupna stepeništa i tribine stadiona.

Drugom fazom obnove otvorenog stadiona praktično su obuhvaćeni delovi objekta koji nisu bili predviđeni tehničkom dokumentacijom prve faze, kao i objekti koji iz tehnoloških ili tehničkih razloga nisu mogli da se završe u prvoj etapi. Očekuje se da će adaptacija i sanacija celog tašmajdanskog kompleksa biti oko 546 miliona dinara, dok je za drugu fazu radova ugovorena vrednost 104,7 miliona dinara.

-------------------------------------------------------------

Do sada urađeno na Stadionu Tašmajdan:

– preuređene prateće podtribinske prostorije

– obnovljeni  ravni krovovi-terase

– uređeni protivpožarni prolazi iz Ilije Garašanina

– postavljene nove instalacije, ograde na tribinama, oko stadiona, oko svih ulaznih kapija...

– delimično popločane tribine

Rekonstrukcija tašmajdanskog kompleksa je počela u septembru 2011, a planirano je da bude okončana za 15 meseci. Kada stadion bude konačno otvoren, ponudiće 10.500 mesta za gledaoce – 7.500 na tribinama, dok će ostatak mesta biti na terenu, kada se održavaju koncerti i slični skupovi.

Ceo kompleks se prostire na oko 15.300 kvadrata, od kojih je 9.950 kvadrata na otvorenom.

-------------------------------------------------------------

Prvo beogradsko groblje

Posle Drugog srpskog ustanka, knez Miloš je, izgrađujući Savamalu, porušio niz straćara i iselio taj kraj da bi podigao državne zgrade. Tom prilikom je izmešteno i prvo srpsko groblje u Beogradu (1826–1828), i to baš na prostor Tašmajdana. O tome svedoči jedan zapis u „Godišnjici Nikole Čupića”:

„Groblje staro. Koliko se zna, Beograđani su svoje mrtve sahranjivali od nekadašnje Varoš-kapije naovamo, ka Zelenom vencu i dole ka Toskinoj česmi. Odatle je groblje izmešteno na Tašmajdan 1828. godine. Na Tašmajdanu je groblje ostalo do 1886. a od te godine beogradski se mrtvi sahranjuju na Novom groblju preko Bulburderskog potoka. Na ovom groblju na Tašmajdanu načinjena je 1835. crkva i posvećena Sv. jevanđelistu Marku.” 

Na starom groblju bili su sahranjivani najpoznatiji ljudi tog vremena. Tu su počivali Đura Daničić, Toma Vučić Perišić, Ilija Milosavljević Kolarac, Josif Pančić, Joakim Vujić, Đura Jakišić, Ilija Garašanin, Stojan Simić… I posle zvaničnog preseljenja groblja sa Tašmajdana, jedan deo je još deceniju i po korišćen za sahranjivanje vojnika, davljenika i samoubica, podseća Hranislav Milanović, pejzažni arhitekta i autor monografije „Zelenilo Beograd”.

Komentari1
44192
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja