ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2015. u 22:05 Borka G. Trebješanin
INTERVJU: KAĆA ČELAN, pisac, reditelj, glumica

Lako je biti pošten kad te na stolu čekaju supa i meso

Podunavski Nemci bili su kao neka vrsta novih Rimljana na ovim prostorima, ljudi koji su u naše prostore doneli znanje i prosperitet, nove zanate, gradnju „kuća na lakat”
(Фото Тајна Тановић)

Drama „Hajmatbuh Kaće Čelan, umetnice poznatije u svetu nego kod nas, nedavno je premijerno izvedena na sceni Narodnog pozorišta u Somboru, u režiji Gorčina Stojanovića. Ovo dramsko štivo imalo je svoju praizvedbu još 1988. u KPGT-u u Subotici. Kaća Čelan, rođena u Vojvodini, u međuvremenu pozorišnom radom bavila se izvan granica naše zemlje. U svojoj biografiji upisala je 49 režija, uglavnom pod okriljem pozorišta TAS (Teatra Amfiteatar Sarajevo) osnovanog 1984. godine, da bi kasnije sa radom nastavila u Nemačkoj, Njujorku i odnedavno u Los Anđelesu. Iza nje je i veliki broj dramskih tekstova, pedagoški angažman, a držala je stipendije u Rusiji, Austriji, Nemačkoj. „Hoću da radimo intervju, ako me se u Srbiji još neko seća”, pomalo bojažljivo rekla je kad smo se dogovarali za ovaj intervju.

Vaša drama „Hajmatbuh” je priča o životu vojvođanskih Švaba posle Drugog svetskog rata, posebnu toplinu daje joj ljubav koja se desila između Dragiše Pavlovića, 41-godišnjeg upravnika logora i Nemice Roze Drah, 16-godišnje zarobljenice… Koji motivi su vas vodili da napišete ovaj komad?

Literarni, dakle estetski, kao i lični, etički. Proizvodnja novih žanrova je moja opsesija, bilo da je reč o literaturi, pozorištu ili filmu. U pitanju je zbirka kratkih priča o glavnim junacima, didaskalija pisanih u formi poetske proze i filmskog scenarija. Lični razlog je bio osećaj zahvalnosti prema Evi i Antonu Kamereru, mojim kumovima, u čijoj sam kući, replici Nojeve barke, odrastala. Zatim i činjenica da su dunavski Nemci, narod koji je bio neka vrsta novih Rimljana na ovim prostorima, narod koji je u naše prostore doneo znanje i prosperitet, prakticiranjem novih zanata, gradnjom „kuća na lakat” sa legendarnim gonkovima, na primer, u kojima se i dan-danas lepo živi, nestao poput Atlantide.

Drama progovara o surovoj i nežnoj, poetičnoj i haotičnoj priči, kojom dominira ljudskost, uzajamnost, solidarnost, ideja oprosta, trijumf saživota, lepota spoznaje različitosti. Koju građu ste koristili?

Istorijske građe kod nas u to vreme nije ni bilo. Budući da su meni u toj priči žrtve bile važne, njihova imena sam pronašla u knjizi „Parabutsch Heimatbuch”, nekoj vrsti spomenara preživelih stanovnika sela Ratkovo i Gakovo nadomak Sombora, izdatoj u Nemačkoj. Jer ja sam od početka htela da napišem rekvijem za dunavske Nemce. A junaci komada sa svojim plastičnim karakternim osobinama literarni su dvojnici ljudi koji su obeležili moje odrastanje, i oni služe da listu umrlih u logoru doživimo kao spisak dragih i bliskih ljudi čiji se nestanak nas lično tiče. Znate, meni je kao dramskom piscu interesantnije zašto neko ubija kokoške sekirom, nego da li mu je otac Srbin ili Nemac. Pripadnost nekoj naciji više utiče na jetru, nego na karakter, kada se recimo napijete u slavu pobede vašeg nacionalnog tima.

Svi smo mi na neki način „dođoši” odnekud. Dosta vremena je prošlo od praizvođenja vaše drame „Hajmatbuh” u Subotici? U međuvremenu ste krstarili svetom, a za novo mesto življenja odabrali Los Anđeles?

Posle Vojvodine, Sarajeva, Ljubljane, Nemačke i Njujorka, Los Anđeles se nameće kao logičan izbor jer je očito da se sistematski udaljavam. Argumenti: geografski na kraju sveta, geološki apokaliptičan, na ivici pustinje čija svetlost pretvara misli u trejlere, impresivna zvučna kulisa koja uglazbljuje sve moje dosadašnje zavičaje. I Pacifik, prelepa zver. I umor. Znate, čovek se umori od drugačijosti. A ovde ima puno bića sličnih sudbina.

Ko su vaši tamošnji prijatelji. Koje su sfere vašeg interesovanja. Sa kakvim emocijama dolazite u Srbiju…?

Moj radni dan je predugačak i u njemu nema mesta za prijatelje. Osim pisanja, slikanja i kuvanja, ja i dalje usavršavam glumački metod koji sam 14 godina razvijala u Nemačkoj, u dvorcu Burgau, gde se nalazila moja škola glume, kao i teatar TAS. U Srbiji sam bila pre pet godina povodom proslave godišnjice mature, sa osećanjem da bolje poznajem Ledi Magbet nego sebe pre trideset i pet godina.

Koliko je teško biti autentičan, principijelan, dosledan?

Teško je, budući da je jako lako biti neautentičan, neprincipijelan, nedosledan, poltron. Ali ako znate da iza vas ostaju jedino vaša dela i vaša deca, pri čemu su ova druga bitnija, onda je mnogo lakše. Umetnost je važna, jer bi trebalo da bude glavna uteha između prvog i poslednjeg uzdaha, beketovski rečeno, ali život je mnogo važniji, i ako još pride verujete u evoluciju, kao što je moj slučaj, onda se valja dobro potruditi da bi vas pamtili i po tom doprinosu.

Da li pišete neko novo delo. Kako gledate na prilike u Srbiji i našu aktuelnu stvarnost iz dalekog sveta?

Od prošle godine intenzivno dopisujem tragediju „Woyzeck von Sarajevo”, moj prvi komad napisan na nemačkom jeziku. Pišem i filmske scenarije, ali o njima bih pričala tek kada se snime.

Na proslavi spomenute godišnjice mature, pre pet godina, dobar deo mojih drugara iz gimnazije nije došao, jer nisu bili u stanju da plate slavljeničku večeru. Setila sam se tada reči Georga Bihnara, kako je lako biti pošten kada te svaki dan na stolu čeka supa, povrće i meso.

Komentari0
daf1b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja