ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.02.2008. u 22:00 Branislav Lečić

„Kosovo” i šta sad?

Otišlo je Kosovo? Kad je otišlo? Gde je otišlo? Da li je otišlo? Zašto je otišlo, ako je otišlo? Kosovo neće sa nama? Kosovo neće, a šta li Metohija hoće? Je l’ to nestala nada ili niče nova. Je l’ ovo taj dugoočekivani trenutak gde se otvaraju vrata „nebeske Srbije”. Je l’ to ta svetlost koja nas zaslepljuje da ne vidimo ništa, ni sebe ni nekog pored sebe. Samo svetlo vidimo i hrlimo ka njemu besni, povređeni, ali spremni na žrtvu za svetu misiju Srbije. Kakvu misiju? Kao i uvek lako nam se gine. Kao i uvek zanos nas vodi protiv svih i svakog. Sve ostalo je za nas nedostojno.

Opet preko Kosova za Kosovo možemo da uzlećemo ka nebu.

Može li težina realnosti da se zameni nebeskom nadom. Nebo je večno. Nada je svakodnevna, realnost mučna. A Kosovo je kapija za večnost. Ponovo možemo da podnesemo težak svakodnevni život, ono što zovu realnost, a da ne radimo ništa. Da ne menjamo ništa, jer mi čekamo, ako treba i večno, da Kosovo ponovo bude naše. Vredi živeti, vredi nadati se, vredi boriti se da ga osvetimo. Da se Bogu umilimo i blizine njegove udostojimo. A gde bi pre i kod koga posle, nego njemu u naručje.

Je l’ to Bog od nas traži patnju, žrtvu ili ipak traži nešto drugo. Šta drugo? Šta bi do đavola Bog tražio nego krv i krvnu žrtvu. A da li je tako? Da li bi mladi srpski Hrist mogao poželeti i nešto drugo od nas? Zar ne reče mladi Bog: „Oprosti im Oče, jer ne znaju šta čine, primajući sve grehe ljudskog roda na sebe. I otvori nebeska vrata razbojniku koji se na njega sažali, i prepozna ga”.

A šta ako treba da se menjamo. Ako je to tema ove lekcije – promena. Možda rad na sebi. Jer mi ljudi ništa i ne vidimo izvan sebe, što nije u nama. Ako vidimo zlo i samo zlo – ono je u nama zaposelo našu dušu. Ako vidimo dobro, makar i zrno, i ono je u nama. A ja vam kažem dobra je bol, dobra je patnja koja nas trezni i gura u samospoznaju, a ova u akciju, u rad. A rad osmišljava i nadilazi bol. Jer narod zna: što me ne ubi, to me ojača.

Dakle, vreme je da veliku bol i gubitak pretvorimo u pobedu. Pobedu duha. Kad tu bitku dobijemo u sebi i sa sobom, dobićemo je i u realnosti. Jer bogovi smo, a umiremo kao ljudi.

Kosovo je zemlja. Kosovo je teritorija. Na Kosovu su Albanci. Na Kosovu su i malobrojni Srbi koji pate u strahu i nadi, a ona im već zamire. Suviše dugo bespoštedno krnjimo svoj biološki potencijal. Bespomoćno izdeljeni među drugim narodima i religijama. Mi se asimiliramo a narod zna: kad si među vukovima – zavijaj.

U Starom zavetu Jehova – jevrejski bog povede izabrani narod u rat protiv svih za svetu zemlju, koju je izabrao za svoj narod. I dade im junačko srce, oštar mač i dobre vojskovođe da obave taj posao. Danas bi Srbi voleli kad bi mogli tako da ga obave, taj posao. A da li je to danas moguće? Nije. Zašto nije? Znamo to svi jako dobro. Je l’ treba zato da čekamo Treći svetski rat, da ga priželjkujemo i radujemo mu se. Ili da patimo i kukamo u samosažaljenju, da se ubijamo dugo i lagano, ugušeni u nepravdi bez dubokog disanja, koje ne izaziva radost i smeh, nego gorčinu i bol. Iskopnela duša plače, bez suza, na vetru vremena bez lica, samo maska iskrivljena od očaja koji ne prestaje.

Da li je borba samo mač – oružje i naš bes. Naš bol pretočen u novokomponovani manifest starog mita. Ima više načina borbe. Vreme je da upoznamo i primenimo nov način – pobednički. Vreme je za evoluciju. Ona dolazi kao spoznaja. Dugo smo mislili da smo najstariji brat-naslednik i da mi nasleđujemo očevinu. Pitaju se i druga braća, ali mi odlučujemo. Ali ne bi tako i nije tako. Neko je hteo da plešemo na ovoj žici, a najviše naši domaći pastiri i dželati. Njima ne odgovara da im se stado uspravi, jer onda nema šišanja i klanja. Uredimo svoju kuću, ma kolika da je. Nek’ bude čista i zdrava. Nek’ miriše i diše. Naselimo je pravdom i snagom. A ovo ne ide bez rada i mudrosti. Rada nema bez motiva. A motiva bez koristi. A mudrosti nema bez pameti i razumevanja. A ništa bez dobre volje i pozitivne energije. Kad pobediš sebe pobedio si sve.

Kosovo je srce Srbije.

Dobar naslov za bajku sa naravoučenijem. Zarobi aždaja princezu – ote srce princu. On uze mač da je vrati i odseče jednu od tri glave vatrene aždaje. Ali na mestu odsečene glave izrastoše nove tri. Zlo se ne pobeđuje agresijom. To ga hrani. I zato princ posluša mudar savet starice koje mu reče: „Moraš na dug put – preko devet gora i devet mora. U skrivenoj pećini nađi kovčeg u kome je srce aždaje”.

Hajd’mo Srbi na put preko devet gora i devet mora. Naoružajmo se verom i strpljenjem, voljom i jasnom vizijom. Duhovne vrednosti su naša snaga. Znali smo da ovo dolazi, očekivali smo. Ako smo izgubili teritoriju nismo izgubili sebe. A mi smo duša Kosova. Prosvetlimo dušu našu bez obzira na kojoj zemlji stojimo i kako se ona zove. Zavolimo sebe i ono dobro u nama. Izađimo iz ljušture sebičnosti, oholosti, pohlepe, zavisti, gordosti i jalovog inata.

Budimo uspešni u svom domu. Tamo gde živimo, gde stanujemo, gde radimo. Zavolimo život ponovo svakog dana. Steknimo pravo da odlučujemo o svojoj sudbini. Prosvetlimo sebe i osvetlimo drugima. Budimo pravedni i bogati, mudri i radni, ambiciozni i skromni. Veliko poniženje i veliku bol pretvorimo u pobedu. Mislite da je nemoguće. Začuđujuće je jednostavno. Nije lako. Ali može. Kako je Nemačka mogla posle Drugog svetskog rata. Kako Japan.

Vreme je da odlučimo, a to i jeste početak korišćenja leka. Svaki novi dan ne počinji pitanjem kad se pogledaš u ogledalo: Da l’ da se umijem il’ da se ubijem. Nego – evo ga novi dan. Spreman kao testo da ga uobličim u hleb – da mi duša bude sita – stomak miran, a pogled jasan. Uprkos svemu da vidim dobro i idem napred – dalje i dalje.

Vreme je za preporod mili moji.

Teritorije se danas osvajaju investicijama, a dušu niko ne može da kupi. Nemojmo zlatan mač duha raskivati u sitan novac i ako lepo sija.

Proslavimo duh Kosova u nama. Jer čovek snuje, a Bog određuje. On zna zašto je nešto dobro za nas. Ja verujem. A Vi? A možda je bolje da patimo – večno?

Komеntari149
ff4e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja