Doktor Branislav Piščević je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sa svojim doktorskim timom (ortopedi, plastični hirurzi i fizijatri) pomogao je i Nataši Kovačević, košarkašici Crvene zvezde, da prošle srede, posle dve godine od amputacije dela leve noge, ponovo izađe na teren. Oni su joj oblikovali onaj deo noge na koji se navlači proteza.

Šta je, u principu, estetska hirurgija?

Ulepšavanje je samo jedan deo plastične hirurgije koja je samo u manjem segmentu estetska. Prvi zadatak plastične hirurgije jeste da ono što fali nadomesti. Ima raznih deformiteta: rađanje s jednim okom, jedno oko niže a drugo više, nos pomeren ili ga uopšte nema, zatvoren ušni kanal, nerazvijen penis, devojčica rođena bez vagine, rođena beba sa samo tri prsta, šest prstiju, rascepom usne ili nepca... To se urođene anomalije i mi, u plastičnoj hirurgiji, te deformitete moramo korigovati na najbolji način.

Ipak, šta ste hteli da budete?

Hteo sam da budem arhitekta ili slikar, ali nisam imao sreće. Gledano iz sadašnjeg ugla, možda i jesam. Ipak, za moju sadašnju profesiju vrlo je značajno imati osećaj za prostor, boje, svetlost i senku, za lepo. Naša hirurgija u najvećoj meri mora da sledi proporcije tela po Mikelanđelu, Leonardu, Rodenu, Karavađu...

Da li su te proporcije ostale iste?

Promenile su se.

Zašto?

Mikelanđelo se više bavio geometrijom nego ženama, a Karavađo se predavao ženskom aktu, pa nam je bliži kad pričamo o proporcijama ženskog tela. Njegove slike nam predstavljaju žene širokih kukova, nemaju ni uzak struk, ni vitke noge, grudi im nisu velike već su prirodne.

Kakve su bile te žene?

Prevedeno na današnje izraze, Karavađove žene su bile snažne, jake, stamene, a današnje žene teže gracilnosti i ni po čemu se ne mogu upoređivati s onima iz vremena u kojem je Karavađo uživao u slikanju ženskog tela koje je opušteno i s mnogo „mesa” provociralo muško oko onog doba.

Ko su vaši najčešći pacijenti?

Mlade, lepe žene. Možda neočekivano, ali istina je.

Šta još hoće lepa žena?

Hoće da bude još lepša. To je najteži zadatak. Što su nedostaci i deformiteti veći to je lakše postići primetni rezultat. Odnosno nije meni lakši posao da od velikog nosa napravim manji, ali promena je primetnija. I pacijent je zadovoljniji.

Šta najčešće traže žene…

Najčešće hoće da povećaju grudi. Postavljanje implantata je daleko od mlečne žlezde koja proizvodi mleko. To je najznačajnije za buduće majke.

… a šta traže muškarci?

Muškarci najčešće koriguju veličinu nosa, a već u mladim godinama zatežu lice i stomak. Često smanjuju grudi kojima nisu zadovoljni, jer one i pored vežbi ostaju iste. Vrlo često uklanjaju gornje kapke.

Koliko sve to košta?

Zavisi od toga šta pacijenti sve žele. Tačnije, jeftinije je ono što se radi u lokalnoj anesteziji, a u totalnoj mnogo skuplje, jer su i zahvati kompleksniji. Cene se kreću od stotinak evra, pa do desetine hiljada.

Da li ima nezadovoljnih operacijama?

Vrlo često. Ali nije to greška hirurga. Greška je sasvim druga priča. To je nezadovoljstvo. Ceo tok ove hirurgije ide ka zadovoljstvu pacijenta, ali po prethodno načinjenom planu i dogovoru između doktora i klijenta, i na kraju se deli na uspeh i neuspeh. Jedno je šta smatra doktor, a drugo je šta vidi pacijent.

Da li se traži tajnost intervencija?

Vrlo retko. I to veoma poštujem. To je dobar znak. Uglavnom smo nacija bez kompleksa.

A da li ima čudnih zahteva?

Da. Traži se, na primer, produženje penisa i bez objektivnih razloga. Poznato je da mali penis smanjuje muškost i urušava ego. Ali, to produženje, praktično i nije lako, a skopčano je sa mnogim rizicima. Mada treba naglasiti da su penilni implanti napravljeni poodavno.

Koje doktore posebno cenite?

Mnoge doktore iz svog bližeg okruženja, a posebno one koji ne poznaju vreme i ne osećaju se umorno ili zasićeno ni posle mnogo godina rada. Često se, kako je kazala neurohirurg Danica Grujičić, oseća nezamenljiv ili čak bogomdan.

Šta vam je najvažnije u radu...

Da završim posao onako kako smo ga i zamislili pacijent i ja.

...druženju...

Da ljude koje volim i one koji imaju poverenja u mene ne razočaram i da na njih uvek mogu da se oslonim, kao, naravno, i oni na mene.

...u ljubavi?

Da ne bude jednosmerna. Volim da to bude odnos iskrenog davanja i uzimanja. Tu mislim i na ženu i na decu i na psa, mačku...

Da li ste operisali životinje?

Konja, vučjaka, zeca, mačku i papagaja. To mi nije bilo teško, a ljudi koji su mi to tražili bili su moji prijatelji.

Čega se plašite?

Onoga na šta ne mogu da utičem.

Da li volite muziku?

Obožavam je. Uvek i u svako vreme je uz mene. Naročito Dilan.