četvrtak, 06.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 16:03 Dragoljub Petrović

Arapski jezici i njihove bosanske paralele

Povodom teksta „Bosanski ima dužu istoriju od ostalih slovenskih jezika”, od 14. novembra

Ne znam zašto je tekst Šefketa Krcića adresovan na moje ime, ako je o toj temi ranije, i opsežnije i temeljitije, pisala R. Stijović („Politika”, 20. septembra). A kada sam već „p(r)ozvan” da se u raspravu uključim, osmotriću samo neke aspekte Krcićeve argumentacije „o starini bosanskog jezika”, a o „Bosansko-turskom rječniku” preneti ono što je o njemu napisala R. Stijović: taj rečnik ranije je pominjan kao „hrvatskosrpsko-turski”. U originalu on se zove „Magbul-i-’arif” ili, u prevodu, „Što se sviđa razumnima”. Kao „bosansko-turski” izdali su ga oni kojima je jedini cilj bio da prevare neobaveštenu publiku, a „Uskufi je jezik kojim je govorio i pisao nazivao srpskim, što se može videti iz njegovih pobožnih pesama, koje je nazvao ’Ilahije na srpskom jeziku’...” Te pojedinosti prepisujem od R. Stijović, a mogao bih im dodati i više drugih, koje svedoče o tome da je u Uskufijevo vreme, kao i pre i posle njega, u Bosni mogao postojati samo srpski jezik, da je on na sultanovom dvoru imao status diplomatskog jezika, da je u biblioteci džamije Sulejmanije sačuvan četvorojezični udžbenik arapskog, persijskog, grčkog i srpskog jezika itd.

Krcić govori o mom „tendencioznom i nacionalističkom pisanju”, o „negatorskom stavu (Instituta za srpski jezik pri SANU) prema bosanskom jeziku kao rezultatu ideološke i ekspanzionističke politike konzervativne Srbije”. Veli da „nije etički i vaspitno sugerisati kako neko treba da se zove, ili kako treba da Bošnjaci zovu svoj jezik, jer je to pitanje rešeno na Svebošnjačkom saboru 27–28. septembra 1993. u Sarajevu, kao i da „Bošnjaci nikog, pa ni Srbe neće učiti, kako će svoj jezik zvati”. Ponešto od toga može se razumeti kao proklamacija, ali će se odmah postaviti pitanje: mogu li se Bošnjaci ponašati „kao sav normalan svet” i moraju li jeziku menjati ime ako već u njemu ne mogu ništa drugo promeniti? I šta, konačno, znači odrednica „Bošnjak”? Prema nekim mojim uvidima iz sredine 19. veka, Bošnjak znači „Srbin iz Bosne” (tada drugih naroda tamo nije ni bilo), 1887. „hercegovački muslimani” znaju da vode poreklo od „pravoslavnih praoca” i da je njihov jezik „čisto srpski”. I u vezi s tim može se dogoditi da reč promeni značenje i da „Bošnjak” postane „bosanski građanin islamske veroispovesti”, ali ta činjenica valjda ne može promeniti onu prethodnu, tj. da je on pre toga bio pravoslavni Srbin.

Ako Bošnjaci hoće da zaborave svoje poreklo i da svesno žive u neistini, njima to niko ne može zabraniti, ali da bi neistinama mogli braniti svoje postupke – to će se već teže moći razumeti. Krcić govori o istaknutim bošnjačkim piscima, „počev od Mehmeda Meše Selimovića”, ali previđa činjenicu da je Meša Selimović u SANU ostavio izjavu da sebe smatra srpskim piscem; to isto učinio je i Skender Kulenović svojom „Stojankom majkom Knežopoljkom”, to je mnogo puta dosad pritvrdio i Emir Kusturica, ali i pedesetak onih koje u svojim spiskovima navodi Mehmedalija Nuhić; Husein Tahmiščić napisao je antologijsku pesmu o Kuznjeckom mostu; Mak Dizdar je književni azil zatražio u Zagrebu; gospodin Mehmed Begović bio je redovni član SANU; Salih Selimović veli da su naši muslimani negde zagubili identitet „jer su se odrekli predaka”.

Nije jasno šta Krcić ima na umu kad veli da „bosanski jezik ima dužu istoriju od ostalih slovenskih jezika” budući da se ta tvrdnja može izjednačiti jedino s onom pravaškom da je hrvatski „središnji slovenski jezik” i da su se iz njega izrojili svi ostali. A u svemu tome ništa ne može izmeniti ni činjenica da su na Svebošnjačkom saboru proglašeni svi arapski jezici, a kod nas – po istim merama – bosanski, sandžački, pešterski, tutinski, plavski (a verovatno i mnogi drugi).

Pri čemu u tom Saboru, izgleda, još nisu čuli ni za Imrana Nazara Hoseina. Niti za interpretaciju islama u kojoj bi bilo makar malo manje mržnje.

*Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (u penziji)

Komentari3
bfaf1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Слобо Н
Поштовани професоре, не воле они да слушају исламског теолога Хосеина јер им он говори и тумачи Куран/Коран и Есхатологију коју они не познају. Посебно што се он својски труди да охлади многобројне усијане главе у њиховом свету и проповеда МИР.
bane
Kako divan tekst. Sve same istinite cinjenice, argumentovano iznesene, bez strasti i slepe mrznje. Profesore Krcicu nauci ovo napamet.Laknuce ti. Ovo je lek za dusu.Istina!
Gaspar Von Alapic
Postovani Profesore Petroviicu Zao mi je sto ste izmedju navedenih pisaca ispustili Izeta Sarajlica

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja