nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 16:03 Dragoljub Petrović

Arapski jezici i njihove bosanske paralele

Povodom teksta „Bosanski ima dužu istoriju od ostalih slovenskih jezika”, od 14. novembra

Ne znam zašto je tekst Šefketa Krcića adresovan na moje ime, ako je o toj temi ranije, i opsežnije i temeljitije, pisala R. Stijović („Politika”, 20. septembra). A kada sam već „p(r)ozvan” da se u raspravu uključim, osmotriću samo neke aspekte Krcićeve argumentacije „o starini bosanskog jezika”, a o „Bosansko-turskom rječniku” preneti ono što je o njemu napisala R. Stijović: taj rečnik ranije je pominjan kao „hrvatskosrpsko-turski”. U originalu on se zove „Magbul-i-’arif” ili, u prevodu, „Što se sviđa razumnima”. Kao „bosansko-turski” izdali su ga oni kojima je jedini cilj bio da prevare neobaveštenu publiku, a „Uskufi je jezik kojim je govorio i pisao nazivao srpskim, što se može videti iz njegovih pobožnih pesama, koje je nazvao ’Ilahije na srpskom jeziku’...” Te pojedinosti prepisujem od R. Stijović, a mogao bih im dodati i više drugih, koje svedoče o tome da je u Uskufijevo vreme, kao i pre i posle njega, u Bosni mogao postojati samo srpski jezik, da je on na sultanovom dvoru imao status diplomatskog jezika, da je u biblioteci džamije Sulejmanije sačuvan četvorojezični udžbenik arapskog, persijskog, grčkog i srpskog jezika itd.

Krcić govori o mom „tendencioznom i nacionalističkom pisanju”, o „negatorskom stavu (Instituta za srpski jezik pri SANU) prema bosanskom jeziku kao rezultatu ideološke i ekspanzionističke politike konzervativne Srbije”. Veli da „nije etički i vaspitno sugerisati kako neko treba da se zove, ili kako treba da Bošnjaci zovu svoj jezik, jer je to pitanje rešeno na Svebošnjačkom saboru 27–28. septembra 1993. u Sarajevu, kao i da „Bošnjaci nikog, pa ni Srbe neće učiti, kako će svoj jezik zvati”. Ponešto od toga može se razumeti kao proklamacija, ali će se odmah postaviti pitanje: mogu li se Bošnjaci ponašati „kao sav normalan svet” i moraju li jeziku menjati ime ako već u njemu ne mogu ništa drugo promeniti? I šta, konačno, znači odrednica „Bošnjak”? Prema nekim mojim uvidima iz sredine 19. veka, Bošnjak znači „Srbin iz Bosne” (tada drugih naroda tamo nije ni bilo), 1887. „hercegovački muslimani” znaju da vode poreklo od „pravoslavnih praoca” i da je njihov jezik „čisto srpski”. I u vezi s tim može se dogoditi da reč promeni značenje i da „Bošnjak” postane „bosanski građanin islamske veroispovesti”, ali ta činjenica valjda ne može promeniti onu prethodnu, tj. da je on pre toga bio pravoslavni Srbin.

Ako Bošnjaci hoće da zaborave svoje poreklo i da svesno žive u neistini, njima to niko ne može zabraniti, ali da bi neistinama mogli braniti svoje postupke – to će se već teže moći razumeti. Krcić govori o istaknutim bošnjačkim piscima, „počev od Mehmeda Meše Selimovića”, ali previđa činjenicu da je Meša Selimović u SANU ostavio izjavu da sebe smatra srpskim piscem; to isto učinio je i Skender Kulenović svojom „Stojankom majkom Knežopoljkom”, to je mnogo puta dosad pritvrdio i Emir Kusturica, ali i pedesetak onih koje u svojim spiskovima navodi Mehmedalija Nuhić; Husein Tahmiščić napisao je antologijsku pesmu o Kuznjeckom mostu; Mak Dizdar je književni azil zatražio u Zagrebu; gospodin Mehmed Begović bio je redovni član SANU; Salih Selimović veli da su naši muslimani negde zagubili identitet „jer su se odrekli predaka”.

Nije jasno šta Krcić ima na umu kad veli da „bosanski jezik ima dužu istoriju od ostalih slovenskih jezika” budući da se ta tvrdnja može izjednačiti jedino s onom pravaškom da je hrvatski „središnji slovenski jezik” i da su se iz njega izrojili svi ostali. A u svemu tome ništa ne može izmeniti ni činjenica da su na Svebošnjačkom saboru proglašeni svi arapski jezici, a kod nas – po istim merama – bosanski, sandžački, pešterski, tutinski, plavski (a verovatno i mnogi drugi).

Pri čemu u tom Saboru, izgleda, još nisu čuli ni za Imrana Nazara Hoseina. Niti za interpretaciju islama u kojoj bi bilo makar malo manje mržnje.

*Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (u penziji)

Komеntari3
99d84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja