ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 21:00 Slavko Trošelj
INTERVJU: MILjAN VUKSANOVIĆ

Najbolje se razumeju ljudi koji ne govore isti jezik

Inženjer elektrotehnike govori o energetici u Srbiji, iskustvima rada i života u Indiji, Maleziji i na Tibetu, padobranstvu, ronjenju, dobrim stranama razvoda...
Фото Р. Крстић

Miljan Vuksanović (66), inženjer elektrotehnike, diplomirao je na fakultetu u Beogradu, a usavršavanje je nastavio na studijama menadžmenta u Americi. U Srbiji je radio na najodgovornijim poslovima. Do 2002. godine bio je tehnički direktor Elektroprivrede Srbije, a potom je sledeći deo svog radnog veka proveo u inostranstvu. Vodio je poslove u deset država, na četiri kontinenta: u Evropi, Americi, Aziji i Africi!

Šta sad radite?

Pripremam master plan razvoja turizma na jezeru Palić po dogovoru s članovima gradske vlade Subotice. Savetnik sam gradonačelnika Jenea Maglaija. Da bi se to jezero uredilo, imamo još niz poslova. Dosad smo završili sanaciju i zaštitu jezera, a sad razrađujemo master plan.

Koliko danas znate o energetici Srbije?

Kad je o energetici reč, Srbija tapka u mestu. Nema ko da probudi nadležne i da oslobodi ovu zemlju sveopšteg siromaštva koje nije samo materijalno već, pre svega, idejno. A sve to je učinjeno 2002. Energetika je u Srbiji najznačajnija oblast.

Šta predlažete?

Evo, na primer, termoelektrana „Kolubara B” ima sve uslove da bude najbolja elektrana u regionu, ali ne po starim principima, već po planovima koji su podigli energetiku Azije na najviši nivo u svetu.

Da li vam neko u Srbiji nudi taj posao?

Ne, a ja ga sad ni ne želim. Kao direktor Elektroprivrede Srbije 2002. sam predlagao da napravimo nekoliko elektrana, ali tada su odgovorni ljudi naše zemlje odlučili da se odbaci taj plan o pravljenju elektrana i odlučili da se struja – kupuje.

Šta ste sve radili u svetu?

Radio sam i kao inženjer i kao menadžer. U Americi sam u firmi „Behtel” vodio poslove i tamo, a i u drugim krajevima sveta: Maleziji, Bangladešu, Indiji... Ipak, Amerika me uglavnom vezivala za Los Anđeles i San Francisko, Evropa za Italiju i Englesku, Afrika za Egipat i Libiju, a Azija za Indiju i Bangladeš...

Kakva iskustva nosite iz tih zemalja?

Pre svega, da je američki književnik Henri Miler bio u pravu kad je kazao da se „najbolje razumeju ljudi koji ne govore isti jezik”! Indija nam nudi duhovnosti koje uzdižu čoveka do neba. Uz sva lepa iskustva imam i onih koja su jeziva, ali imaju svoja pravila: „Gledaj me u oči.” U Maleziji sam naleteo na tuču noževima. Kad su me videli, stali su, ali ja nisam. Sa rukom u u džepu, u kojoj sam držao nož, gledao sam ih u oči, što oni poštuju, i „mirno” prošao, a samo ja znam kako mi je bilo.

Da li je i rizik vaše zanimanje?

Jeste. U vojsci sam, svojom voljom, bio padobranac. I tu sam dobro prošao. Samo jedanput sam slomio nogu, a skakao sam sa neba godinu dana. Kad sam završio fakultet, radio sam kao asistent, ali više sam zarađivao kao ronilac. Ronio sam po elektranama i vodovodima. Kao ronilac učestvovao sam u snimanju filmske serije „Podvodni svet Crne Gore”, za koju smo dobili mnogo nagrada.

Bavili ste se i hotelijerstvom?

Direktor hotela „Interkontinetal” u Beogradu bio sam 2005. godine. Iako je to bio novi posao, ipak sam bio hotelijer godine. I to ne samo u Srbiji već i direktor s najvećim profitom u lancu hotela „Interkontinental”.

Šta vam je važno u dogovoru?

Suština dogovora je međusobno razumevanje. A realizacija je tehnologija.

Da li, u kretanju kroz život, mislite uglavnom na sebe?

Najkraći put za neuspeh u životu jeste da mislimo samo na sebe. Ono što mi znamo o životu mnogo je manje od onoga što naš život usmerava. Ima mnogo toga što ne možemo da kontrolišemo. I sad, misliti samo na sebe, znači davati sebi za pravo da upravljamo svojim životom, a to nije moguće.

Kako ste prilazili ljubavi?

Uvek otvorenog srca. Od školskih dana. Ljubav je pokretač života. Ali, da bismo našli pravu ljubav u braku, svako od nas mora da ima veliku naklonost sreće. Ako toga nema, sledi razvod.

Koje su dobre strane razvoda?

Razvod braka može dvoje nesrećnih ljudi da usreći jer svako njih može da nađe partnera sa kojim će imati sreću. I tada ćemo imati četvoro srećnika umesto dvoje nesrećnika. To je dobra strana svakog razvoda. A loša strana je što je to, za oboje, ipak, gubitak. Jer svaki čovek bi trebalo da ima dosta energije da taj bol prevaziđe.

Čemu su vas učile žene?

Najvažniju stvar – kako da ih volim.

Šta je smisao vašeg života?

Život je stalna promena. Uvek moramo da budemo spremni da promenimo ono što jesmo za ono što možemo da budemo.

Šta biste, da možete, popravili u životu?

Trebalo je više da sledim mudrost umesto što sam birao svoj put.

Da li za nečim žalite?

Ako me život za nešto uskratio, to je što uz sina Marka (26), menadžera u Njujorku, u hotelu „Hilton”, nemam još troje-četvoro dece.

Vraćate li se nekad vremenu odrastanja?

I dan-danas živim u tom vremenu. Kad sam bio u jednom malom mestu u Butanu, na Himalajima, u nekom manastiru, jedan čovek mi je rekao da ću živeti 143 godine, a ja sam mu kazao; „Neka bude kako kaže dalaj-lama.” I zato nemam razloga da žurim sa odrastanjem.

Kome ste najveći dužnik?

To su ljudi od kojih sam učio zanat. Jedan od njih je amerikanac Džek Stav, a učio sam i od onih koji nisu živi, kroz knjige: Dostojevski, Spinoza, Euripid, Dordži Nime sa Tibeta, koji me naučio da posmatram život i smrt kao jedno. Jer u budističkom verovanju nema straha od smrti.

------------------------------------------------------------------

Veće su zablude onih što znaju mnogo

Šta vas raduje?

Svaki put u Herceg Novi i susret s velikim slikarom Vojom Stanićem (92). Očarava me svojom umetnošću i izoštrenim umom. Evo jednog zapisa iz njegove knjige „U dokolici”: „Mnogo su veće zablude onih što znaju mnogo nego onih što ne znaju ništa.”

 

Komеntari2
d2659
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mitko Dujovski
Благо оном ко довјек живи, имао се рашта и родити: Петар Петровиќ-Његош...
mimi moraca
E moj druze, nudio ti nekim ljudima resenje za "elektr. Srbije 2002" pa ga nisu prihvatili a sada ne bi to radio ni da ti ponude!? Sta bi sa PATRIOTIZMOM (sveta rec), gde se to osecanje dede? Toliko si sveta proputovao, morao si negde tamo iskusiti da nista nije tesko za svoju rodnu grudu uraditi i raditi ma koliko truda i brusenja karaktera nasega to iziskivalo. Veliki pozdrav sa Novog Zelanda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja