sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 22:00 Muharem Bazdulj

Ustav iz Del­fij­skog pro­ro­či­šta

Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to
Свечано парафирање споразума у Паризу, децембар 1995.

O dva­de­se­toj go­di­šnji­ci pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, kao i pri­li­kom pret­hod­nih go­di­šnji­ca, na­ro­či­to „ju­bi­lar­nih” (pe­ta, de­se­ta, pet­na­e­sta), taj se pa­pir pa­ra­fi­ran u gra­du Dej­to­nu u ame­rič­koj sa­ve­znoj dr­ža­vi Oha­jo, tač­ni­je u voj­noj ba­zi Rajt Pa­ter­son, a sve­ča­no pot­pi­san tri ne­de­lje ka­sni­je u Pa­ri­zu, tu­ma­či i ana­li­zi­ra kao da je reč o ka­kvoj re­li­gij­skoj sve­toj knji­zi. A isti­na o Dej­ton­skom mi­rov­nom spo­ra­zu­mu je sa­svim jed­no­stav­na i na­la­zi se već u nje­go­vom ime­nu. Nje­gov je­di­ni stvar­ni cilj bio je pre­sta­nak ra­ta i stra­da­nja te stva­ra­nje uslo­va za sta­bi­lan i du­go­ro­čan mir. Kao re­zul­tat te­ško uskla­đe­nog kom­pro­mi­sa, on je u onom tre­nut­ku valj­da bio je­di­ni mo­gu­ći spo­ra­zum ko­ji bi sve tri stra­ne pot­pi­sa­le.

Ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne usvo­jen kao je­dan od anek­sa Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma na­mer­no je na­pi­san pi­tij­ski, u fa­mo­znom „Idis re­di­bis” klju­ču. Pod­se­ti­mo, Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to. Na ta­kvo pi­ta­nje uvek je od­go­va­ra­la re­če­ni­com ko­ja na la­tin­skom gla­si „Ibis re­di­bis nunquam pe­ri­bis in bel­lo”, a ko­joj se u za­vi­sno­sti od za­pe­ta, od­no­sno pa­u­za u go­vo­ru, pot­pu­no me­nja smi­sao pa isto­vre­me­no mo­že da zna­či i „Ići ćeš, vra­ti­ćeš se, ni­ka­da ne­ćeš po­gi­nu­ti u ra­tu” i „Ići ćeš, ne­ćeš se ni­ka­da vra­ti­ti, po­gi­nu­ćeš u ra­tu”. U gra­ma­ti­ka­ma se ovo če­sto ko­ri­sti kao škol­ski pri­mer re­če­ni­ce ko­joj in­ter­punk­ci­ja da­je dva dra­stič­no su­prot­sta­vlje­na smi­sla, a po­što bi Pi­ti­ja re­če­ni­cu iz­go­va­ra­la bez dram­skih pa­u­za, oba smi­sla su bi­la mo­gu­ća pa bi se i stvar­nost, ka­kva god is­pa­la, na­o­ko pri­la­go­đa­va­la nje­nom „pro­ro­čan­stvu”.

Slič­no je bi­lo i s na­či­ni­ma na ko­je su tri ono­mad za­ra­će­ne stra­ne či­ta­le na­mer­no vi­še­smi­sle­nu po­ru­ku ko­ju im je u for­mi Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma po­sla­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Bo­šnja­ci su to či­ta­li ot­pri­li­ke ova­ko: „Sa­ču­va­li ste je­din­stvo i ce­lo­vi­tost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve. En­ti­te­ti su nu­žno zlo ko­je će vre­me­nom da se pre­tva­ra u pra­znu lju­štu­ru jer će po­li­tič­ka ko­he­zi­ja i lo­gi­ka sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta po­go­do­va­ti ja­ča­nju sa­ve­zne dr­ža­ve. A u sa­ve­znoj dr­ža­vi vas ima naj­vi­še”. Sr­bi su istu po­ru­ku ova­ko či­ta­li: „Do­bi­li ste svoj ko­mad Bo­sne, i to ve­li­ki, prak­tič­no jed­nu po­lo­vi­nu. Na nje­mu ima­te svo­ju auto­nom­nu dr­ža­vu ko­ja ima sko­ro sve pre­ro­ga­ti­ve ne­za­vi­sne dr­ža­ve osim me­đu­na­rod­no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je nu­žno zlo ko­je je pra­zna lju­štu­ra, a ka­ko vre­me bu­de pro­la­zi­lo sve ma­nje će bi­ti i to dok pot­pu­no ne ne­sta­ne”. Hr­va­ti su, me­đu­tim, tu istu po­ru­ku či­ta­li na ovaj na­čin: „Mo­ra­li ste da po­pu­sti­te u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni da bi Tuđ­man, otac do­mo­vi­ne, u Hr­vat­skoj do­bio sve što je hteo. Ni­ste, me­đu­tim, ni u BiH skroz lo­še pro­šli. Isti­na, ne­ma­te en­ti­tet ko­ji je vaš kao što ga ima­ju Sr­bi, u fe­de­ra­ci­ji ste ma­nji­na u od­no­su na Bo­šnja­ke, ali ima­te ne­ko­li­ko svo­jih kan­to­na kao što ima­te i na­sla­nja­nje ce­le fe­de­ra­ci­je na Hr­vat­sku, a ako se fe­de­ra­ci­ja i Hr­vat­ska gle­da­ju kao ce­li­na, tu ste vi Hr­va­ti u od­no­su na Bo­šnja­ke iz­ra­zi­to ve­ćin­ski”.

Vre­me je pro­la­zi­lo i is­pa­lo je da se ni­jed­no od ovih „či­ta­nja” ni­je po­ka­za­lo ni kao sa­svim is­prav­no ni kao sa­svim pro­ma­še­no i to biv­še za­ra­će­ne stra­ne u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma ma­nje ili vi­še fru­stri­ra. Ne­ma sve­sti o to­me da je cilj ta­ko sro­če­nog Usta­va bio upra­vo to da mo­gu da ga pri­hva­te tri stra­ne ko­je su pret­hod­nih go­di­na pro­la­zi­le kroz kr­vav i okru­tan rat, tri stra­ne ko­je su ima­le di­ja­me­tral­no su­prot­ne po­gle­de na bu­duć­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, tri stra­ne ko­ji­ma je ve­ro­vat­no je­di­na za­jed­nič­ka tač­ka uoči zi­me 1995. go­di­ne bi­la ta što su sve u tom tre­nut­ku pri­želj­ki­va­le mir.

Ne tre­ba ta­ko­đe za­bo­ra­vi­ti da je in­te­gral­ni deo Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma i fi­gu­ra vi­so­kog pred­stav­ni­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce kao ovla­šće­nog tu­ma­ča Usta­va. Ja­sno je, da­kle, da su tvor­ci dej­to­na ima­li svest o ne­iz­be­žno­sti raz­li­či­tih „či­ta­nja”. U tom smi­slu, dej­ton­ski ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je po­put ne­čit­ko is­pi­sa­nog i za­mr­lja­nog ku­var­skog re­cep­ta na ko­me se vi­de po­treb­ni sa­stoj­ci, ali ko­li­či­ne baš i ne, kao što i ni­je do kra­ja ja­sno šta se sve sa tim sa­stoj­ci­ma ra­di. Do­bri ku­va­ri će i s ta­kvim re­cep­tom da na­pra­ve sla­stan obrok, dok će lo­ši ku­va­ri da upro­pa­ste sa­stoj­ke u spre­ma­nju ne­čeg pot­pu­no ne­je­sti­vog. Ja­sno je valj­da da su ku­va­ri iz ove pa­ra­le­le – po­li­ti­ča­ri. Iz sa­vre­me­ne bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke stvar­no­sti je ta­ko­đe ja­sno da su do­sad bi­li uglav­nom lo­ši. Ku­va­ri su, či­ni mi se, tu kri­vlji od re­cep­ta. Uosta­lom, ni­je­dan re­cept sam po se­bi ni­je do­volj­na ga­ran­ci­ja da će je­lo is­pa­sti do­bro. Va­ži to za prak­tič­no sva je­la, a po­seb­no za – bo­san­ski lo­nac. 

Komentari4
11a22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dejan nedic
Izvanredan tekst sa jako dobrom interpretacijom.
Mirjana Spasojevic Tinkovic
Pocelo je zamlacivanje pisanja na Anglo-saksonski nacin - smuti pa prospi. List-novine "Politika" je pretrpela zapadnjacki nacin podmuklog pisanja tako da duh Srpskog pisanja je ugusen - "pisi kako govoris, a citaj kako pises" I tako na cist nacim razmisljal - nestaje polako. Anglo -saksoni I dalje zamucuju cista kazivanja svojom duboko kvarnom elijenskom politikom mracnjastva. Mirjana-Arizona
Stefan Petkovic
Mislim da je ovo ipak iz prorocista u Dodoni (Epir).
Ema
Bosanski lonac je vazda bio i ostao po tipu: smuti pa prospi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja