utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 22:00 Muharem Bazdulj

Ustav iz Del­fij­skog pro­ro­či­šta

Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to
Свечано парафирање споразума у Паризу, децембар 1995.

O dva­de­se­toj go­di­šnji­ci pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, kao i pri­li­kom pret­hod­nih go­di­šnji­ca, na­ro­či­to „ju­bi­lar­nih” (pe­ta, de­se­ta, pet­na­e­sta), taj se pa­pir pa­ra­fi­ran u gra­du Dej­to­nu u ame­rič­koj sa­ve­znoj dr­ža­vi Oha­jo, tač­ni­je u voj­noj ba­zi Rajt Pa­ter­son, a sve­ča­no pot­pi­san tri ne­de­lje ka­sni­je u Pa­ri­zu, tu­ma­či i ana­li­zi­ra kao da je reč o ka­kvoj re­li­gij­skoj sve­toj knji­zi. A isti­na o Dej­ton­skom mi­rov­nom spo­ra­zu­mu je sa­svim jed­no­stav­na i na­la­zi se već u nje­go­vom ime­nu. Nje­gov je­di­ni stvar­ni cilj bio je pre­sta­nak ra­ta i stra­da­nja te stva­ra­nje uslo­va za sta­bi­lan i du­go­ro­čan mir. Kao re­zul­tat te­ško uskla­đe­nog kom­pro­mi­sa, on je u onom tre­nut­ku valj­da bio je­di­ni mo­gu­ći spo­ra­zum ko­ji bi sve tri stra­ne pot­pi­sa­le.

Ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne usvo­jen kao je­dan od anek­sa Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma na­mer­no je na­pi­san pi­tij­ski, u fa­mo­znom „Idis re­di­bis” klju­ču. Pod­se­ti­mo, Pi­ti­ja, pro­ro­či­ca iz Del­fa, pro­na­šla je in­ge­ni­o­zan na­čin da sva­kom bor­cu ko­ji je po­la­zio u rat pa je nju pi­tao ka­ko će u tom ra­tu pro­ći od­go­vo­ri – isti­ni­to. Na ta­kvo pi­ta­nje uvek je od­go­va­ra­la re­če­ni­com ko­ja na la­tin­skom gla­si „Ibis re­di­bis nunquam pe­ri­bis in bel­lo”, a ko­joj se u za­vi­sno­sti od za­pe­ta, od­no­sno pa­u­za u go­vo­ru, pot­pu­no me­nja smi­sao pa isto­vre­me­no mo­že da zna­či i „Ići ćeš, vra­ti­ćeš se, ni­ka­da ne­ćeš po­gi­nu­ti u ra­tu” i „Ići ćeš, ne­ćeš se ni­ka­da vra­ti­ti, po­gi­nu­ćeš u ra­tu”. U gra­ma­ti­ka­ma se ovo če­sto ko­ri­sti kao škol­ski pri­mer re­če­ni­ce ko­joj in­ter­punk­ci­ja da­je dva dra­stič­no su­prot­sta­vlje­na smi­sla, a po­što bi Pi­ti­ja re­če­ni­cu iz­go­va­ra­la bez dram­skih pa­u­za, oba smi­sla su bi­la mo­gu­ća pa bi se i stvar­nost, ka­kva god is­pa­la, na­o­ko pri­la­go­đa­va­la nje­nom „pro­ro­čan­stvu”.

Slič­no je bi­lo i s na­či­ni­ma na ko­je su tri ono­mad za­ra­će­ne stra­ne či­ta­le na­mer­no vi­še­smi­sle­nu po­ru­ku ko­ju im je u for­mi Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma po­sla­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Bo­šnja­ci su to či­ta­li ot­pri­li­ke ova­ko: „Sa­ču­va­li ste je­din­stvo i ce­lo­vi­tost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve. En­ti­te­ti su nu­žno zlo ko­je će vre­me­nom da se pre­tva­ra u pra­znu lju­štu­ru jer će po­li­tič­ka ko­he­zi­ja i lo­gi­ka sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta po­go­do­va­ti ja­ča­nju sa­ve­zne dr­ža­ve. A u sa­ve­znoj dr­ža­vi vas ima naj­vi­še”. Sr­bi su istu po­ru­ku ova­ko či­ta­li: „Do­bi­li ste svoj ko­mad Bo­sne, i to ve­li­ki, prak­tič­no jed­nu po­lo­vi­nu. Na nje­mu ima­te svo­ju auto­nom­nu dr­ža­vu ko­ja ima sko­ro sve pre­ro­ga­ti­ve ne­za­vi­sne dr­ža­ve osim me­đu­na­rod­no­prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je nu­žno zlo ko­je je pra­zna lju­štu­ra, a ka­ko vre­me bu­de pro­la­zi­lo sve ma­nje će bi­ti i to dok pot­pu­no ne ne­sta­ne”. Hr­va­ti su, me­đu­tim, tu istu po­ru­ku či­ta­li na ovaj na­čin: „Mo­ra­li ste da po­pu­sti­te u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni da bi Tuđ­man, otac do­mo­vi­ne, u Hr­vat­skoj do­bio sve što je hteo. Ni­ste, me­đu­tim, ni u BiH skroz lo­še pro­šli. Isti­na, ne­ma­te en­ti­tet ko­ji je vaš kao što ga ima­ju Sr­bi, u fe­de­ra­ci­ji ste ma­nji­na u od­no­su na Bo­šnja­ke, ali ima­te ne­ko­li­ko svo­jih kan­to­na kao što ima­te i na­sla­nja­nje ce­le fe­de­ra­ci­je na Hr­vat­sku, a ako se fe­de­ra­ci­ja i Hr­vat­ska gle­da­ju kao ce­li­na, tu ste vi Hr­va­ti u od­no­su na Bo­šnja­ke iz­ra­zi­to ve­ćin­ski”.

Vre­me je pro­la­zi­lo i is­pa­lo je da se ni­jed­no od ovih „či­ta­nja” ni­je po­ka­za­lo ni kao sa­svim is­prav­no ni kao sa­svim pro­ma­še­no i to biv­še za­ra­će­ne stra­ne u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma ma­nje ili vi­še fru­stri­ra. Ne­ma sve­sti o to­me da je cilj ta­ko sro­če­nog Usta­va bio upra­vo to da mo­gu da ga pri­hva­te tri stra­ne ko­je su pret­hod­nih go­di­na pro­la­zi­le kroz kr­vav i okru­tan rat, tri stra­ne ko­je su ima­le di­ja­me­tral­no su­prot­ne po­gle­de na bu­duć­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, tri stra­ne ko­ji­ma je ve­ro­vat­no je­di­na za­jed­nič­ka tač­ka uoči zi­me 1995. go­di­ne bi­la ta što su sve u tom tre­nut­ku pri­želj­ki­va­le mir.

Ne tre­ba ta­ko­đe za­bo­ra­vi­ti da je in­te­gral­ni deo Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma i fi­gu­ra vi­so­kog pred­stav­ni­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce kao ovla­šće­nog tu­ma­ča Usta­va. Ja­sno je, da­kle, da su tvor­ci dej­to­na ima­li svest o ne­iz­be­žno­sti raz­li­či­tih „či­ta­nja”. U tom smi­slu, dej­ton­ski ustav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je po­put ne­čit­ko is­pi­sa­nog i za­mr­lja­nog ku­var­skog re­cep­ta na ko­me se vi­de po­treb­ni sa­stoj­ci, ali ko­li­či­ne baš i ne, kao što i ni­je do kra­ja ja­sno šta se sve sa tim sa­stoj­ci­ma ra­di. Do­bri ku­va­ri će i s ta­kvim re­cep­tom da na­pra­ve sla­stan obrok, dok će lo­ši ku­va­ri da upro­pa­ste sa­stoj­ke u spre­ma­nju ne­čeg pot­pu­no ne­je­sti­vog. Ja­sno je valj­da da su ku­va­ri iz ove pa­ra­le­le – po­li­ti­ča­ri. Iz sa­vre­me­ne bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke stvar­no­sti je ta­ko­đe ja­sno da su do­sad bi­li uglav­nom lo­ši. Ku­va­ri su, či­ni mi se, tu kri­vlji od re­cep­ta. Uosta­lom, ni­je­dan re­cept sam po se­bi ni­je do­volj­na ga­ran­ci­ja da će je­lo is­pa­sti do­bro. Va­ži to za prak­tič­no sva je­la, a po­seb­no za – bo­san­ski lo­nac. 

Komеntari4
88163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja