nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 21:00 Biljana Mitrinović

Ve­li­ka rav­no­te­ža ne­mo­ći

Dej­ton­ski spo­ra­zum „spa­ko­va­le” su SAD na vr­hun­cu svo­je mo­ći, da bi, za­u­ze­te ka­sni­jim ra­to­vi­ma, sa­svim iz­gu­bi­le in­te­re­so­va­nje za sit­ne bal­kan­ske pro­ble­me

Ri­čard Hol­bruk bio je ve­o­ma sre­ćan ka­da je li­de­re tri­ju na­ci­o­nal­no­sti 1. no­vem­bra 1995. go­di­ne za­tvo­rio u voj­nu ba­zu „Rajt Pa­ter­son” u Dej­to­nu i sme­stio ih po so­ba­ma za sa­stan­ke ko­je su no­si­le na­zi­ve ame­rič­kih rat­nih bom­bar­de­ra, od ko­jih su ne­ki već bom­bar­do­va­li Re­pu­bli­ku Srp­sku. Že­leo je da na­pra­vi re­pri­zu pre­go­vo­ra u „Kemp Dej­vi­du”, ko­je je biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik Dži­mi Kar­ter vo­dio 17 go­di­na ra­ni­je iz­me­đu Egip­ta i Izra­e­la, i bi­lo mu je naj­va­žni­je da ta­da­šnjem ame­rič­kom pred­sed­ni­ku Bi­lu Klin­to­nu do­ne­se uspeh sa Bal­ka­na, a da ame­rič­ka voj­na či­zma ne stu­pi na nje­go­vo tlo. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ta­da su bi­le je­di­na si­la, de­us eks ma­hi­na, ko­ja re­ša­va sve svet­ske pro­ble­me. „Spa­ko­va­le” su Dej­ton­ski spo­ra­zum na vr­hun­cu svo­je mo­ći, da bi, za­u­ze­te ka­sni­jim ra­to­vi­ma, sa­svim iz­gu­bi­le in­te­re­so­va­nje za sit­ne bal­kan­ske pro­ble­me.

Ta­da je Hol­bruk za­do­volj­no tr­ljao ru­ke ka­da su uče­sni­ci pre­go­vo­ra po­če­li da se „ot­kra­vlju­ju” na sve­ča­nim ve­če­ra­ma upri­li­če­nim u han­ga­ru voj­ne ba­ze, uz pi­će i po­ne­kog ja­sto­ga, kao na­gra­du po­sle „ste­ril­nih” obro­ka iz kan­ti­ne. Ali, glav­ni po­sred­nik bi­vao je i za­bri­nut ka­da je shva­tio da „ovi su­ro­vi na­ci­o­na­li­sti” mo­gu čak i pri­jat­no da ća­ska­ju me­đu so­bom a da se ni­šta od tog šar­ma ne is­po­lji ka­da im se pod­met­nu is­cr­ta­ne kar­te po­de­le te­ri­to­ri­je.

On­da bi im da­vao volj­no i slao svo­ju su­pru­gu Ka­ti Mar­ton, ta­da pred­sed­ni­cu nju­jor­škog Ko­mi­te­ta za za­šti­tu no­vi­na­ra, da ih ma­lo raz­go­vo­ri. Ne­ka­da je tre­ba­lo da odo­bro­vo­lji mi­ster Izi­ja (ka­ko su Ame­ri­kan­ci me­đu so­bom zva­li Ali­ju Izet­be­go­vi­ća). Po­vre­me­no je tre­ba­lo da ća­ska sa Slo­bo­da­nom Mi­lo­še­vi­ćem, ka­da ni­je hteo da po­pu­sti ni u če­mu, zah­te­va­ju­ći da se pr­vo uki­nu sank­ci­je Sr­bi­ji. Ne­ka­da je na­vo­di­la „su­mor­nog i ću­dlji­vog” bo­san­skog pre­mi­je­ra Ha­ri­sa Si­laj­dži­ća da pri­ča o bu­duć­no­sti svo­je de­ce, opi­sa­la je ove ne­de­lje svoj do­pri­nos go­spo­đa Mar­ton u autor­skom tek­stu u „Nju­jork taj­msu”.

Po­sle sve­ga (pa­ra­fi­ra­nja spo­ra­zu­ma 21. no­vem­bra i sve­ča­nog pot­pi­si­va­nja 14. de­cem­bra u Pa­ri­zu 1995), Hol­bruk je znao da ka­že da je je­di­no zbog če­ga ža­li bi­lo to što je u Dej­to­nu osta­lo „za­ko­va­no” da srp­ski en­ti­tet osta­ne sa ime­nom Re­pu­bli­ka Srp­ska, „da­ju­ći im ilu­zi­ju da ima­ju svo­ju dr­ža­vu”.

Uče­snik pre­go­vo­ra ame­rič­ki di­plo­ma­ta Kri­sto­fer Hil 20 go­di­na ka­sni­je ne ose­ća vi­še ni­ka­kvu od­go­vor­nost, ka­že da je naj­va­žni­je da je rat za­u­sta­vljen i sma­tra da je „vre­me da lju­di ta­mo po­gle­da­ju jed­ni dru­ge, ume­sto što oče­ku­ju da stran­ci me­nja­ju nji­ho­vu ze­mlju”.

U BiH su sve tri stra­ne, uklju­ču­ju­ći broj­ne do­bro­pla­će­ne stran­ce, sve­sne da je „Dej­ton” dao sve od se­be i do­šao do svog kra­ja. Ali ne mo­gu da se do­go­vo­re ka­ko da­lje. Bo­šnja­ci že­le ja­ču, cen­tra­li­zo­va­nu vlast, Sr­bi se od­u­pi­ru to­me, op­tu­žu­ju­ći me­đu­na­rod­ne pred­stav­ni­ke da su mi­mo Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma na­me­ta­li pre­no­še­nje nad­le­žno­sti RS na cen­tral­ne in­sti­tu­ci­je, a pred­sed­nik Mi­lo­rad Do­dik na­ja­vlju­je re­fe­ren­dum o ra­du Su­da i Tu­ži­la­štva BiH. Hr­va­ti tra­že svoj en­ti­tet, ko­ji je „is­pao” iz igre po­što je Fra­nji Tuđ­ma­nu u Dej­to­nu bi­lo va­žni­je da do­bi­je Is­toč­nu Sla­vo­ni­ju i otvo­ri put ka EU.

Ame­rič­ka or­ga­ni­za­ci­ja za ge­o­po­li­tič­ke i stra­te­ške ana­li­ze „Strat­for” oce­ni­la je pre ne­ko­li­ko da­na da, dve de­ce­ni­je po­sle okon­ča­nja ra­ta u BiH, me­đu­et­nič­ka ne­tr­pe­lji­vost i da­lje po­sto­ji u toj ze­mlji. Na­gla­ša­va­ju da po­li­tič­ke po­de­le i da­lje pod­ri­va­ju eko­no­mi­ju BiH i da se ne mo­že od­ba­ci­ti mo­guć­nost iz­bi­ja­nja „no­vih epi­zo­da so­ci­jal­nih ne­mi­ra i et­nič­ki in­spi­ri­sa­nog na­si­lja”.

Da­ni­jel Ser­ver, pro­fe­sor na va­šing­ton­skom Uni­ver­zi­te­tu „Džons Hop­kins”, ko­ji je od 1994. do 1996. go­di­ne slu­žio kao spe­ci­jal­ni iza­sla­nik Stejt de­part­men­ta za BiH, u svom tek­stu po­sve­će­nom Dej­to­nu kao jed­no od re­še­nja pred­la­že „ru­mun­ski sce­na­rio” svr­ga­va­nja vla­de ali, uz do­zu sa­mo­i­ro­ni­je, pri­zna­je da mu je po­ziv da na­pi­še tekst ve­ro­vat­no „na­gra­da” za 20 go­di­na „to­kom ko­jih sam mi­slio da znam ko­ji je pra­vi put za BiH, iako sam na kra­ju shva­tio da ni­sam bio u mo­guć­no­sti da ga pro­na­đem”.

Mno­go pre ovog Ser­ve­ro­vog pri­zna­nja, dr­ža­vlja­ni BiH su po­če­li da ose­ća­ju da tog pu­ta ne­ma. Oni sa­da ima­ju vi­še ni­voa vla­sti ne­go što pa­kao ima kru­go­va. Sve to tre­ba pla­ti­ti, a ni­šta ne funk­ci­o­ni­še. Sva­ko­dnev­no se u nad­le­žno­sti­ma su­da­ra­ju kan­to­nal­ne, en­ti­tet­ske, fe­de­ral­ne i za­jed­nič­ke in­sti­tu­ci­je. Iz Sa­ra­je­va sve če­šće po­zi­va­ju MMF i Svet­sku ban­ku. Ame­ri­kan­ci se ne ja­vlja­ju, za­u­ze­ti su Bli­skim is­to­kom; vi­so­ki pred­stav­nik me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce se umo­rio i ne me­ša se vi­še u sve. U EU ni­ko ne sti­že da po­dig­ne slu­ša­li­cu, opr­hva­ni su te­ro­ri­zmom i mi­gran­ti­ma.

Uosta­lom, Evro­plja­ni su ima­li ma­lo uti­ca­ja na dej­ton­ske pre­go­vo­re (čak je fran­cu­ski di­plo­ma­ta Žak Blot iza­zvao di­plo­mat­ski skan­dal u Dej­to­nu, ne do­zvo­liv­ši da ga ame­rič­ki psi ob­u­če­ni za pro­na­la­že­nje eks­plo­zi­va onju­še pre ula­ska u ba­zu). Bri­tan­ski po­li­ti­čar i pre­go­va­rač lord Dej­vid Oven, ko­men­ta­ri­šu­ći Ustav BiH, još te 1995. re­kao je da on ne pru­ža do­volj­no da bi ga­ran­to­vao efi­ka­snu cen­tral­nu vla­du.

U stu­di­ji Ode­lje­nja za isto­ri­ju ame­rič­kog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va „Taj­na isto­ri­ja Dej­to­na: Ame­rič­ka di­plo­ma­ti­ja i bo­san­ski mi­rov­ni pro­ces 1995”, auto­ri su na­ve­li da je i ve­ći­na ame­rič­kih pre­go­va­ra­ča shva­ta­la da, kao i že­nev­ski i nju­jor­ški spo­ra­zu­mi ko­ji su pret­ho­di­li Dej­to­nu, Ustav „ma­ski­ra te­melj­no ne­sla­ga­nje iz­me­đu vo­đa bo­san­skih Sr­ba i sa­ra­jev­skih vo­đa o po­želj­no­sti i ulo­zi cen­tral­ne vla­sti”. U jed­nom od iz­ve­šta­ja ko­je je ame­rič­kom mi­ni­stru od­bra­ne Vi­li­ja­mu Pe­ri­ju upu­tio član Hol­bru­ko­vog ti­ma, ame­rič­ki spe­ci­jal­ni iza­sla­nik za Bal­kan Džejms Par­dju pi­še da „ustav ne mo­že ga­ran­to­va­ti odr­ži­vu, mul­ti­et­nič­ku i de­mo­krat­sku Bo­snu, ali bi mo­gao da­ti Bo­san­ci­ma mo­guć­nost da gra­de ta­kvu dr­ža­vu. Ali, da bi se ta­kva mo­guć­nost ostva­ri­la, sa­da­šnje vođ­stvo na Pa­la­ma mo­ra se pro­me­ni­ti, ili pu­tem iz­bo­ra ili op­tu­žni­ca (za rat­ne zlo­či­ne)”.

Bo­šnja­ci da­nas sma­tra­ju da su do­bi­li ne­pra­ve­dan mir i da BiH ne funk­ci­o­ni­še kao ne­za­vi­sna dr­ža­va. Ipak, do­bi­li su naj­vi­še što su u tom tre­nut­ku mo­gli. Hol­bruk je „Bo­san­ci­ma, ko­ji su osta­vlja­li uti­sak naj­ne­volj­ni­je i naj­po­de­lje­ni­je de­le­ga­ci­je, po­nu­dio uve­ra­va­nja da se nji­ho­ve žr­tve uva­ža­va­ju i da ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ne”, na­vo­di isti ame­rič­ki iz­vor.

Me­đu­tim, ta­da­šnji ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Vo­ren Kri­sto­fer umeo je da „po­gu­ra” za­ko­če­ne pre­go­vo­re, iz­ra­ža­va­ju­ći za­bri­nu­tost zbog mu­dža­he­din­skih bo­ra­ca s iran­skom po­dr­škom u Bo­sni. „Mo­ram bi­ti vr­lo ja­san sa va­ma: i je­dan mu­dža­he­din je pre­vi­še”, re­kao je Kri­sto­fer Izet­be­go­vi­ću. Za­to da­nas tre­ba ve­ro­va­ti Klin­to­nu kad ka­že da sa se­ća ka­ko se Izet­be­go­vić lo­še ose­ćao što je mo­rao da pri­sta­ne na taj spo­ra­zum.

Ali ni osta­li ni­su bo­lje pro­šli. Mi­lo­še­vić je, na­krat­ko, od „bal­kan­skog ka­sa­pi­na” po­stao ga­rant mi­ra. Ru­ko­vod­stvo RS, ko­je je bi­lo naj­že­šći pro­tiv­nik pot­pi­si­va­nja ovog spo­ra­zu­ma, raz­vla­šće­no je po oba ame­rič­ka kri­te­ri­ju­ma (iz­bo­ri i Hag), ali je Re­pu­bli­ka Srp­ska do da­nas ipak osta­la je­di­na ne­po­ra­že­na srp­ska te­ri­to­ri­ja.

Ubr­zo je po­če­lo da se go­vo­ri o „du­hu Dej­to­na”, od­no­sno o nje­go­vom tu­ma­če­nju, pa su vi­so­ki pred­stav­ni­ci (na­ro­či­to Bri­ta­nac Pe­di Eš­da­un) pro­iz­ve­li 80 in­sti­tu­ci­ja i, pot­pi­su­ju­ći „od­lu­ke o do­no­še­nju za­ko­na”, na­met­nu­li usva­ja­nje oko 280 za­ko­na u BiH.

Kad je vlast u Re­pu­bli­ci Srp­skoj po­če­la da se su­prot­sta­vlja na­me­ta­nju ovla­šće­nja vi­so­kih me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka, ne­do­re­če­ni i ne­funk­ci­o­nal­ni Ustav po­stao je naj­o­mi­lje­ni­ji srp­ski do­ku­ment. Za osta­le, on je bio nu­žno sred­stvo za pre­sta­nak ra­ta, ali i pre­pre­ka za cen­tra­li­za­ci­ju BiH.

To­kom pro­te­kle de­ce­ni­je ne­ko­li­ko pu­ta je po­ku­ša­no usa­gla­ša­va­nje pro­me­na Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma i po­sto­je­ćeg ustav­nog ure­đe­nja u Bri­se­lu, Luk­sem­bur­gu, Odža­ci­ma i But­mi­ru, ali do­go­vo­ra ni­je bi­lo. „Dej­ton 2” ni­je mo­gao da pro­đe. Bez ob­zi­ra na to što se u BiH (Re­pu­bli­ci Srp­skoj i bo­šnjač­ko-hr­vat­skoj Fe­de­ra­ci­ji BiH) pod­jed­na­ko lo­še ži­vi, po­li­ti­ka je ta­mo i da­lje sud­bi­na.

Ta­ko je Dej­ton­ski spo­ra­zum u prak­si pre­u­zeo na se­be sim­bo­li­ku jed­nog od ori­gi­na­la ovog do­ku­men­ta, ču­va­nog u Pred­sed­ni­štvu BiH u Sa­ra­je­vu. Te 2008. go­di­ne, kad je obe­lo­da­nje­no da je ori­gi­nal – iz­gu­bljen, ta­da­šnji vi­so­ki pred­stav­nik Mi­ro­slav Laj­čak za­klju­čio je: „Ne znam da li je ta vest vi­še tu­žna ili sme­šna”.

Komеntari0
144d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja