utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 21:00 Biljana Mitrinović

Ve­li­ka rav­no­te­ža ne­mo­ći

Dej­ton­ski spo­ra­zum „spa­ko­va­le” su SAD na vr­hun­cu svo­je mo­ći, da bi, za­u­ze­te ka­sni­jim ra­to­vi­ma, sa­svim iz­gu­bi­le in­te­re­so­va­nje za sit­ne bal­kan­ske pro­ble­me

Ri­čard Hol­bruk bio je ve­o­ma sre­ćan ka­da je li­de­re tri­ju na­ci­o­nal­no­sti 1. no­vem­bra 1995. go­di­ne za­tvo­rio u voj­nu ba­zu „Rajt Pa­ter­son” u Dej­to­nu i sme­stio ih po so­ba­ma za sa­stan­ke ko­je su no­si­le na­zi­ve ame­rič­kih rat­nih bom­bar­de­ra, od ko­jih su ne­ki već bom­bar­do­va­li Re­pu­bli­ku Srp­sku. Že­leo je da na­pra­vi re­pri­zu pre­go­vo­ra u „Kemp Dej­vi­du”, ko­je je biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik Dži­mi Kar­ter vo­dio 17 go­di­na ra­ni­je iz­me­đu Egip­ta i Izra­e­la, i bi­lo mu je naj­va­žni­je da ta­da­šnjem ame­rič­kom pred­sed­ni­ku Bi­lu Klin­to­nu do­ne­se uspeh sa Bal­ka­na, a da ame­rič­ka voj­na či­zma ne stu­pi na nje­go­vo tlo. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ta­da su bi­le je­di­na si­la, de­us eks ma­hi­na, ko­ja re­ša­va sve svet­ske pro­ble­me. „Spa­ko­va­le” su Dej­ton­ski spo­ra­zum na vr­hun­cu svo­je mo­ći, da bi, za­u­ze­te ka­sni­jim ra­to­vi­ma, sa­svim iz­gu­bi­le in­te­re­so­va­nje za sit­ne bal­kan­ske pro­ble­me.

Ta­da je Hol­bruk za­do­volj­no tr­ljao ru­ke ka­da su uče­sni­ci pre­go­vo­ra po­če­li da se „ot­kra­vlju­ju” na sve­ča­nim ve­če­ra­ma upri­li­če­nim u han­ga­ru voj­ne ba­ze, uz pi­će i po­ne­kog ja­sto­ga, kao na­gra­du po­sle „ste­ril­nih” obro­ka iz kan­ti­ne. Ali, glav­ni po­sred­nik bi­vao je i za­bri­nut ka­da je shva­tio da „ovi su­ro­vi na­ci­o­na­li­sti” mo­gu čak i pri­jat­no da ća­ska­ju me­đu so­bom a da se ni­šta od tog šar­ma ne is­po­lji ka­da im se pod­met­nu is­cr­ta­ne kar­te po­de­le te­ri­to­ri­je.

On­da bi im da­vao volj­no i slao svo­ju su­pru­gu Ka­ti Mar­ton, ta­da pred­sed­ni­cu nju­jor­škog Ko­mi­te­ta za za­šti­tu no­vi­na­ra, da ih ma­lo raz­go­vo­ri. Ne­ka­da je tre­ba­lo da odo­bro­vo­lji mi­ster Izi­ja (ka­ko su Ame­ri­kan­ci me­đu so­bom zva­li Ali­ju Izet­be­go­vi­ća). Po­vre­me­no je tre­ba­lo da ća­ska sa Slo­bo­da­nom Mi­lo­še­vi­ćem, ka­da ni­je hteo da po­pu­sti ni u če­mu, zah­te­va­ju­ći da se pr­vo uki­nu sank­ci­je Sr­bi­ji. Ne­ka­da je na­vo­di­la „su­mor­nog i ću­dlji­vog” bo­san­skog pre­mi­je­ra Ha­ri­sa Si­laj­dži­ća da pri­ča o bu­duć­no­sti svo­je de­ce, opi­sa­la je ove ne­de­lje svoj do­pri­nos go­spo­đa Mar­ton u autor­skom tek­stu u „Nju­jork taj­msu”.

Po­sle sve­ga (pa­ra­fi­ra­nja spo­ra­zu­ma 21. no­vem­bra i sve­ča­nog pot­pi­si­va­nja 14. de­cem­bra u Pa­ri­zu 1995), Hol­bruk je znao da ka­že da je je­di­no zbog če­ga ža­li bi­lo to što je u Dej­to­nu osta­lo „za­ko­va­no” da srp­ski en­ti­tet osta­ne sa ime­nom Re­pu­bli­ka Srp­ska, „da­ju­ći im ilu­zi­ju da ima­ju svo­ju dr­ža­vu”.

Uče­snik pre­go­vo­ra ame­rič­ki di­plo­ma­ta Kri­sto­fer Hil 20 go­di­na ka­sni­je ne ose­ća vi­še ni­ka­kvu od­go­vor­nost, ka­že da je naj­va­žni­je da je rat za­u­sta­vljen i sma­tra da je „vre­me da lju­di ta­mo po­gle­da­ju jed­ni dru­ge, ume­sto što oče­ku­ju da stran­ci me­nja­ju nji­ho­vu ze­mlju”.

U BiH su sve tri stra­ne, uklju­ču­ju­ći broj­ne do­bro­pla­će­ne stran­ce, sve­sne da je „Dej­ton” dao sve od se­be i do­šao do svog kra­ja. Ali ne mo­gu da se do­go­vo­re ka­ko da­lje. Bo­šnja­ci že­le ja­ču, cen­tra­li­zo­va­nu vlast, Sr­bi se od­u­pi­ru to­me, op­tu­žu­ju­ći me­đu­na­rod­ne pred­stav­ni­ke da su mi­mo Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma na­me­ta­li pre­no­še­nje nad­le­žno­sti RS na cen­tral­ne in­sti­tu­ci­je, a pred­sed­nik Mi­lo­rad Do­dik na­ja­vlju­je re­fe­ren­dum o ra­du Su­da i Tu­ži­la­štva BiH. Hr­va­ti tra­že svoj en­ti­tet, ko­ji je „is­pao” iz igre po­što je Fra­nji Tuđ­ma­nu u Dej­to­nu bi­lo va­žni­je da do­bi­je Is­toč­nu Sla­vo­ni­ju i otvo­ri put ka EU.

Ame­rič­ka or­ga­ni­za­ci­ja za ge­o­po­li­tič­ke i stra­te­ške ana­li­ze „Strat­for” oce­ni­la je pre ne­ko­li­ko da­na da, dve de­ce­ni­je po­sle okon­ča­nja ra­ta u BiH, me­đu­et­nič­ka ne­tr­pe­lji­vost i da­lje po­sto­ji u toj ze­mlji. Na­gla­ša­va­ju da po­li­tič­ke po­de­le i da­lje pod­ri­va­ju eko­no­mi­ju BiH i da se ne mo­že od­ba­ci­ti mo­guć­nost iz­bi­ja­nja „no­vih epi­zo­da so­ci­jal­nih ne­mi­ra i et­nič­ki in­spi­ri­sa­nog na­si­lja”.

Da­ni­jel Ser­ver, pro­fe­sor na va­šing­ton­skom Uni­ver­zi­te­tu „Džons Hop­kins”, ko­ji je od 1994. do 1996. go­di­ne slu­žio kao spe­ci­jal­ni iza­sla­nik Stejt de­part­men­ta za BiH, u svom tek­stu po­sve­će­nom Dej­to­nu kao jed­no od re­še­nja pred­la­že „ru­mun­ski sce­na­rio” svr­ga­va­nja vla­de ali, uz do­zu sa­mo­i­ro­ni­je, pri­zna­je da mu je po­ziv da na­pi­še tekst ve­ro­vat­no „na­gra­da” za 20 go­di­na „to­kom ko­jih sam mi­slio da znam ko­ji je pra­vi put za BiH, iako sam na kra­ju shva­tio da ni­sam bio u mo­guć­no­sti da ga pro­na­đem”.

Mno­go pre ovog Ser­ve­ro­vog pri­zna­nja, dr­ža­vlja­ni BiH su po­če­li da ose­ća­ju da tog pu­ta ne­ma. Oni sa­da ima­ju vi­še ni­voa vla­sti ne­go što pa­kao ima kru­go­va. Sve to tre­ba pla­ti­ti, a ni­šta ne funk­ci­o­ni­še. Sva­ko­dnev­no se u nad­le­žno­sti­ma su­da­ra­ju kan­to­nal­ne, en­ti­tet­ske, fe­de­ral­ne i za­jed­nič­ke in­sti­tu­ci­je. Iz Sa­ra­je­va sve če­šće po­zi­va­ju MMF i Svet­sku ban­ku. Ame­ri­kan­ci se ne ja­vlja­ju, za­u­ze­ti su Bli­skim is­to­kom; vi­so­ki pred­stav­nik me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce se umo­rio i ne me­ša se vi­še u sve. U EU ni­ko ne sti­že da po­dig­ne slu­ša­li­cu, opr­hva­ni su te­ro­ri­zmom i mi­gran­ti­ma.

Uosta­lom, Evro­plja­ni su ima­li ma­lo uti­ca­ja na dej­ton­ske pre­go­vo­re (čak je fran­cu­ski di­plo­ma­ta Žak Blot iza­zvao di­plo­mat­ski skan­dal u Dej­to­nu, ne do­zvo­liv­ši da ga ame­rič­ki psi ob­u­če­ni za pro­na­la­že­nje eks­plo­zi­va onju­še pre ula­ska u ba­zu). Bri­tan­ski po­li­ti­čar i pre­go­va­rač lord Dej­vid Oven, ko­men­ta­ri­šu­ći Ustav BiH, još te 1995. re­kao je da on ne pru­ža do­volj­no da bi ga­ran­to­vao efi­ka­snu cen­tral­nu vla­du.

U stu­di­ji Ode­lje­nja za isto­ri­ju ame­rič­kog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va „Taj­na isto­ri­ja Dej­to­na: Ame­rič­ka di­plo­ma­ti­ja i bo­san­ski mi­rov­ni pro­ces 1995”, auto­ri su na­ve­li da je i ve­ći­na ame­rič­kih pre­go­va­ra­ča shva­ta­la da, kao i že­nev­ski i nju­jor­ški spo­ra­zu­mi ko­ji su pret­ho­di­li Dej­to­nu, Ustav „ma­ski­ra te­melj­no ne­sla­ga­nje iz­me­đu vo­đa bo­san­skih Sr­ba i sa­ra­jev­skih vo­đa o po­želj­no­sti i ulo­zi cen­tral­ne vla­sti”. U jed­nom od iz­ve­šta­ja ko­je je ame­rič­kom mi­ni­stru od­bra­ne Vi­li­ja­mu Pe­ri­ju upu­tio član Hol­bru­ko­vog ti­ma, ame­rič­ki spe­ci­jal­ni iza­sla­nik za Bal­kan Džejms Par­dju pi­še da „ustav ne mo­že ga­ran­to­va­ti odr­ži­vu, mul­ti­et­nič­ku i de­mo­krat­sku Bo­snu, ali bi mo­gao da­ti Bo­san­ci­ma mo­guć­nost da gra­de ta­kvu dr­ža­vu. Ali, da bi se ta­kva mo­guć­nost ostva­ri­la, sa­da­šnje vođ­stvo na Pa­la­ma mo­ra se pro­me­ni­ti, ili pu­tem iz­bo­ra ili op­tu­žni­ca (za rat­ne zlo­či­ne)”.

Bo­šnja­ci da­nas sma­tra­ju da su do­bi­li ne­pra­ve­dan mir i da BiH ne funk­ci­o­ni­še kao ne­za­vi­sna dr­ža­va. Ipak, do­bi­li su naj­vi­še što su u tom tre­nut­ku mo­gli. Hol­bruk je „Bo­san­ci­ma, ko­ji su osta­vlja­li uti­sak naj­ne­volj­ni­je i naj­po­de­lje­ni­je de­le­ga­ci­je, po­nu­dio uve­ra­va­nja da se nji­ho­ve žr­tve uva­ža­va­ju i da ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ne”, na­vo­di isti ame­rič­ki iz­vor.

Me­đu­tim, ta­da­šnji ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Vo­ren Kri­sto­fer umeo je da „po­gu­ra” za­ko­če­ne pre­go­vo­re, iz­ra­ža­va­ju­ći za­bri­nu­tost zbog mu­dža­he­din­skih bo­ra­ca s iran­skom po­dr­škom u Bo­sni. „Mo­ram bi­ti vr­lo ja­san sa va­ma: i je­dan mu­dža­he­din je pre­vi­še”, re­kao je Kri­sto­fer Izet­be­go­vi­ću. Za­to da­nas tre­ba ve­ro­va­ti Klin­to­nu kad ka­že da sa se­ća ka­ko se Izet­be­go­vić lo­še ose­ćao što je mo­rao da pri­sta­ne na taj spo­ra­zum.

Ali ni osta­li ni­su bo­lje pro­šli. Mi­lo­še­vić je, na­krat­ko, od „bal­kan­skog ka­sa­pi­na” po­stao ga­rant mi­ra. Ru­ko­vod­stvo RS, ko­je je bi­lo naj­že­šći pro­tiv­nik pot­pi­si­va­nja ovog spo­ra­zu­ma, raz­vla­šće­no je po oba ame­rič­ka kri­te­ri­ju­ma (iz­bo­ri i Hag), ali je Re­pu­bli­ka Srp­ska do da­nas ipak osta­la je­di­na ne­po­ra­že­na srp­ska te­ri­to­ri­ja.

Ubr­zo je po­če­lo da se go­vo­ri o „du­hu Dej­to­na”, od­no­sno o nje­go­vom tu­ma­če­nju, pa su vi­so­ki pred­stav­ni­ci (na­ro­či­to Bri­ta­nac Pe­di Eš­da­un) pro­iz­ve­li 80 in­sti­tu­ci­ja i, pot­pi­su­ju­ći „od­lu­ke o do­no­še­nju za­ko­na”, na­met­nu­li usva­ja­nje oko 280 za­ko­na u BiH.

Kad je vlast u Re­pu­bli­ci Srp­skoj po­če­la da se su­prot­sta­vlja na­me­ta­nju ovla­šće­nja vi­so­kih me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka, ne­do­re­če­ni i ne­funk­ci­o­nal­ni Ustav po­stao je naj­o­mi­lje­ni­ji srp­ski do­ku­ment. Za osta­le, on je bio nu­žno sred­stvo za pre­sta­nak ra­ta, ali i pre­pre­ka za cen­tra­li­za­ci­ju BiH.

To­kom pro­te­kle de­ce­ni­je ne­ko­li­ko pu­ta je po­ku­ša­no usa­gla­ša­va­nje pro­me­na Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma i po­sto­je­ćeg ustav­nog ure­đe­nja u Bri­se­lu, Luk­sem­bur­gu, Odža­ci­ma i But­mi­ru, ali do­go­vo­ra ni­je bi­lo. „Dej­ton 2” ni­je mo­gao da pro­đe. Bez ob­zi­ra na to što se u BiH (Re­pu­bli­ci Srp­skoj i bo­šnjač­ko-hr­vat­skoj Fe­de­ra­ci­ji BiH) pod­jed­na­ko lo­še ži­vi, po­li­ti­ka je ta­mo i da­lje sud­bi­na.

Ta­ko je Dej­ton­ski spo­ra­zum u prak­si pre­u­zeo na se­be sim­bo­li­ku jed­nog od ori­gi­na­la ovog do­ku­men­ta, ču­va­nog u Pred­sed­ni­štvu BiH u Sa­ra­je­vu. Te 2008. go­di­ne, kad je obe­lo­da­nje­no da je ori­gi­nal – iz­gu­bljen, ta­da­šnji vi­so­ki pred­stav­nik Mi­ro­slav Laj­čak za­klju­čio je: „Ne znam da li je ta vest vi­še tu­žna ili sme­šna”.

Komentari0
ab80c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja