ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2015. u 21:00 Dr Mi­o­drag Sto­ja­no­vić

Gr(e)ci­zmi u srp­skom je­zi­ku

Ne­ki pri­me­ri po­ka­zu­ju da grč­ko je­zič­ko na­sle­đe tre­ba iz­no­va pro­u­ča­va­ti
Из атељеа Тера Данубијус М. Вукановића Мишела Фото Милош Ћирић/девојачко писмо

Helen­ska, vi­zan­tij­ska i neo­he­len­ska tra­di­ci­ja u kul­tu­ri na­ro­da ju­go­i­stoč­ne Evro­pe pred­sta­vlja­ju nji­hov ne­raz­dvoj­ni deo. Grč­ki isto­rij­ski, kul­tur­ni i je­zič­ki sup­strat te­melj je sve­ko­li­ke bal­kan­ske nad­grad­nje, iz­ra­žen du­blje i vre­men­ski da­le­ko­se­žni­je ne­go što je to slu­čaj u mno­gim van­bal­kan­skim kul­tu­ra­ma. Ži­vot i obi­ča­ji, je­zič­ka i knji­žev­na mi­sao slo­ven­skih i ne­slo­ven­skih na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma iz­gra­đi­va­ni su pre­te­žno po grč­kom uzo­ru i na re­cep­ci­ji grč­kog je­zič­kog na­sle­đa. Pri to­me se iz­dva­ja­ju sle­de­ći vi­do­vi re­cep­ci­je: 1. ne­po­sred­ne ve­ze na­ro­da ko­ji su tu kul­tu­ru stva­ra­li, 2. uti­ca­ji hri­šćan­ske kul­tu­re i cr­kve­ne knji­žev­no­sti sred­nje­ga ve­ka, 3. me­đu­sob­ni do­di­ri pu­tem mo­der­nog kla­sič­nog obra­zo­va­nja za­sno­va­nog na pro­u­ča­va­nju grč­kog je­zi­ka i pre­vo­da sa grč­kog i 4. sa­mo­stal­ni stva­ra­lač­ki pro­do­ri u sve­ko­li­ku he­len­sku ci­vi­li­za­ci­ju od Ho­me­ra do na­ših da­na.

Ov­de pr­ven­stve­no mi­sli­mo na se­man­tič­ke od­li­ke gr(e)ci­za­ma bu­du­ći da je za ana­li­zu po­zajm­lje­ni­ca iz jed­nog je­zi­ka u ne­kom dru­gom po­treb­no „da bar je­dan od njih – ili je­zik-da­va­lac ili je­zik-pri­ma­lac – ka­sni­je evo­lu­i­ra, ta­ko da se hro­no­lo­gi­ja na osno­vu tih raz­li­ka mo­že la­ko utvr­di­ti“. To se po­seb­no od­no­si na vre­me pre­u­zi­ma­nja grč­kih po­zajm­lje­ni­ca, kao i na pu­te­ve ko­jim su nam te re­či do­šle. Ne­ka­da su grč­ke re­či ula­zi­le u srp­ski (ili pi­sa­ni je­zik cr­kve...) kao knji­ške, u dru­gim slu­ča­je­vi­ma su ta­kve knji­ške re­či pre­šle u na­rod­ne go­vo­re, tre­ći put je po­sre­do­vao cin­car­ski ili ko­ji dru­gi et­nič­ki ele­ment.

Ne­ki gre­ci­zmi spa­da­ju u one do­sta ret­ke slo­je­ve je­zič­kog na­sle­đa iz vre­me­na pr­vih kul­tur­nih do­di­ra Sr­ba i Gr­ka. Taj uti­caj bio je na­ro­či­to sna­žan u do­ba Ne­ma­nji­ća. On se kod Sr­ba na­sta­vlja i u vre­me tur­ko­kra­ti­je, po­seb­no u do­ba stva­ra­nja na­ci­o­nal­nih dr­ža­va Sr­bi­je i Grč­ke na po­čet­ku de­vet­na­e­stog ve­ka.
Sa me­to­do­lo­škog sta­no­vi­šta naj­jed­no­stav­ni­ji su slu­ča­je­vi ka­da ima­mo grč­ki ori­gi­nal, od­no­sno srp­sko­slo­ven­ski pre­vod. Reč je o se­man­tič­kim pre­ve­de­ni­ca­ma – kal­ko­vi­ma. Škol­ski pri­me­ri za to su iz­ra­zi: ru­ko­vo­di­lac  (grč­ki he­i­ra­go­gos) i sun­co­kret (he­li­o­tro­pion). U tu ka­te­go­ri­ju spa­da i lek­sič­ka gru­pa ko­ju sa­či­nja­va­ju iz­ra­zi: dr­ža­va (kra­tos), dr­ža­ti (kra­tein), sa­mo­dr­žac (auto­kra­tor), de­mo­kra­ti­ja (de­mo­kra­tia) – na­rod­na dr­ža­va.

„Reč ško­la kre­nu­la je sa ju­žnog Bal­ka­na na svo­je kul­tur­no pu­to­va­nje pre vi­še od dva­de­set ve­ko­va“, sma­tra lin­gvist Mi­lan Bu­di­mir. Sa ovim is­toč­ni­kom sta­ro­bal­kan­ske kul­tu­re kre­nu­li su na sve stra­ne sve­ta i dru­gi grč­ki ter­mi­ni: bi­bli­o­te­ka, gra­ma­ti­ka, dra­ma, ele­gi­ja, ep, ka­te­dra, ko­me­di­ja, za­tim li­ri­ka, ma­te­ma­ti­ka, mu­zi­ka, sim­fo­ni­ja, ton, tra­ge­di­ja, fi­zi­ka, har­mo­ni­ja.
Ovo su sa­mo ne­po­sred­ni slu­ča­je­vi ko­ji ni­su mno­go iz­me­ni­li pr­vo­bit­ni ob­lik, ali reč po­tes, ko­ju Vuk Ka­ra­džić be­le­ži kao „nji­ve i pa­šnja­ci oivi­če­ni pri­rod­nom ogra­dom“, ni­je ni­šta dru­go ne­go grč­ko hypot­he­sis, ne­što re­du­ko­va­no, na­ma po­zna­ti­je kao hi­po­te­za. Ta­ko je i ter­min li­va­da sta­ro­grč­ki aku­za­tiv le­i­ba­da, a no­vo­grč­ki no­mi­na­tiv li­ba­da; slič­no to­me su iz­ra­zi će­ra­mi­da i ja­gu­ri­da (ne­zre­lo, ki­se­lo gro­žđe); sle­de za­tim iz­ra­zi: la­star (vla­sta­ri), grab (gra­bos), po­lja­na (po­u­li­a­na). 

Po­seb­no je za­ni­mlji­va reč avli­ja, za ko­ju se i da­nas sma­tra de je u pi­ta­nju tur­ci­zam, iako je to sta­ro­grč­ki ob­lik auli (lat. aula), u no­vo­grč­kom iz­go­vo­ru avli, tur­ci­zi­ra­no na­stav­kom ja, kao de­li­ja, ka­pi­ja.
Vid­ni­je tra­go­ve grč­kog je­zič­kog na­sle­đa, pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma Sto­ja­na No­va­ko­vi­ća i Pa­vla Ivi­ća, na­la­zi­mo u De­čan­skoj hri­so­vu­lji i Du­ša­no­vom za­ko­ni­ku. Da na­ve­de­mo sa­mo ne­ke pri­me­re: ir­mos (cr­kve­na pe­sma), je­lej (po­sve­će­no ulje), li­ti­ja (po­vor­ka), omi­li­ja (cr­kve­na be­se­da), hri­so­vu­lja (po­ve­lja), pro­stag­ma (na­red­ba), me­ta­ni­je (ka­ja­nje), me­te­ha­ti (uče­stvo­va­ti), pe­tra­hilj (deo ode­žde pra­vo­slav­nog sve­šten­stva). 

Poj­mo­ve iz kla­sič­ne li­te­ra­tu­re či­ne gre­ci­zmi: ad­ski (ko­ji pri­pa­da do­njem sve­tu), am­vro­si­ja (hra­na vi­šnjih, da­je be­smrt­nost), nek­tar (hra­na grč­kih bo­go­va), za­tim ara­tos (pro­klet) i s tim u ve­zi gla­go­li ara­to­si­lja­ti se i ra­to­si­lja­ti se (oslo­bo­di­ti se, re­ši­ti se be­de); ne­ki na­ši in­fi­ni­ti­vi na­sta­li su sa grč­kim aorist­nim na­stav­kom –isa: ok­tro­i­sa­ti, igu­ma­ni­sa­ti, me­ta­ni­sa­ti, bal­di­sa­ti, lip­sa­ti.
Ov­de po iz­bo­ru još do­no­si­mo one bo­lje pro­u­če­ne i u na­šem je­zi­ku fre­kvent­ni­je gre­ci­zme, kao i ne­ke pr­vi put za­be­le­že­ne: ar­hi-, pre­fiks u slo­že­ni­ca­ma – ima zna­če­nje sta­ri, glav­ni, ve­li­ki, če­sto i pe­jo­ra­tiv­no, npr. ar­hi­len­šti­na (ve­li­ka len­šti­na) ili ar­hi­lo­pov (lo­pu­ža, lo­pur­da); ar­ga­tin – rad­nik, otu­da i ar­ga­to­va­ti – ra­di­ti; aspi­da – ču­va pr­vo­bit­no zna­če­nje – zmi­ja, ble­nu­ti od ble­po – gle­da­ti za­be­zek­nu­to; du­nja – re­duk­ci­jom grč­kog ob­li­ka ki-do­nia; ži­ta­ri­ca od si­ta­ri; zo­na od zo­ni, u zna­če­nju zo­na, po­jas; je­re­mi­čak – usa­mljen pla­nin­ski cvet, bez sum­nje od sta­ro­grč­kog ob­li­ka  eri­mi­kos – usa­mljen; ka­ni­ti (se), pe­jo­ra­tiv­no ska­nje­ra­ti se od ka­no – či­ni­ti, na­ka­ni­ti se; ka­ra­ka­ča – kod nas još ne­za­be­le­že­ni ob­lik pre­ma grč­kom ka­ra­kak­sa, što zna­či svra­ka, gun­đa­va že­na; ko­ka­lo (ko­ka­lo) – ve­li­ka kost; ku­nić (ku­ne­li) – ze­ka, ze­čić; ku­nja­ti (dre­ma­ti), u ve­zi je sa grč­kim ko­lev­ka – ku­nia; kur­nja­ti – u reč­ni­ci­ma ne­za­be­le­že­ni ob­lik od grč­kog kur­ni­a­zo u zna­če­nju pre­spa­va­ti, obič­no se od­no­si na ko­koš ko­ja pre­no­ći na dr­ve­tu ili na tr­sci (kur­nja); ka­že se i za čo­ve­ka: „Gde si ku­ra­njao no­ćas?“ ku­tla­ča (ve­li­ka ka­ši­ka), ali od grč­kog de­mi­nu­ti­va ku­ta­la­ki; pe­ri­voj (pe­ri­vo­li) – ba­šta, vrt; pr­ći­ja – od pro­i­kio (mi­raz); ro­vit (ru­fih­tos); sa­ra­ga (psa­ra­ki); si­nor (si­no­ro); ški­lji­ti (ski­li – pas) – ški­lji kao pas; još ne­za­be­le­že­na reč na­mi­la­ti si­no­nim je gla­go­lu iz­vo­lje­va­ti, a do­la­zi od grč­kog pre­zen­ta na mi­lo uče­sta­log zna­če­nja da ka­žem, da ka­žem...; mo­že se još ču­ti u šu­ma­dij­skom go­vo­ru (u oko­li­ni Kra­gu­jev­ca).

Broj od oko 900 grč­kih po­zajm­lje­ni­ca, ko­li­ko ih je Pe­tar Skok iden­ti­fi­ko­vao, ne pred­sta­vlja ko­nač­no sta­nje nji­ho­ve pro­u­če­no­sti. Ako se još ima u vi­du da je to uglav­nom bi­lo sta­nje lin­gvi­sti­ke do 1939. go­di­ne, a da su po­sle to­ga do­šla zna­čaj­na is­tra­ži­va­nja ne­mač­kog sla­vi­ste Mak­sa Fa­sme­ra, na­šeg Iva­na Po­po­vi­ća i nji­ho­vih sled­be­ni­ka, broj gre­ci­za­ma uve­ćao se za pre­ko 350, što je oko 1.300 ukup­no. 
U isto­ri­ji je­zi­ka, a ta­ko i u sin­hro­nij­skom pre­se­ku sta­nja u sa­vre­me­noj lek­si­ci, ne tre­ba se za­do­vo­lji­ti sa­mo eti­mo­lo­gi­jom ili iden­ti­fi­ka­ci­jom pre­u­ze­tih re­či. Neo­p­hod­no je od­re­di­ti i nji­hov udeo u da­toj obla­sti lek­sič­kog si­ste­ma, nji­ho­vo me­sto u od­no­su na re­či do­ma­ćeg po­re­kla. Za­tim, raz­ja­sni­ti – po re­či­ma Pa­vla Ivi­ća – ka­ko se po­zajm­lje­ni­ce ukla­pa­ju u se­man­tič­ka po­lja u ko­ja su ušle. Ima li ne­po­treb­nih si­no­nim­skih pa­ro­va u ko­ji­ma je je­dan član do­ma­ća reč, a dru­gi po­zajm­lje­ni­ca. Po­se­ban za­da­tak bio bi so­ci­o­lin­gvi­stič­ki: ob­ja­sni­ti zbog če­ga su na­sta­li baš ta­kvi od­no­si ka­kve po­ka­zu­je lek­sič­ka gra­đa. 
Ne­ki pri­me­ri po­ka­zu­ju da grč­ko je­zič­ko na­sle­đe tre­ba iz­no­va pro­u­ča­va­ti. Bo­lji po­zna­va­o­ci me­di­te­ran­skih kul­tu­ra sma­tra­ju da su ve­ze iz­me­đu Slo­ve­na i Sre­do­ze­mlja mno­go sta­ri­je od do­la­ska Slo­ve­na na Bal­kan.¶
*Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du (u pen­zi­ji)

Komеntari3
fba85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djo
Tamara, napisali ste "smatra se da engleski jezik ima 80% reci grckog, starogrckog i helenskog porekla" - mislim da ste, blago receno, omasili. Pobogu, sta cemo sa onim silnim francuskim odnosno latinskim rijecima i izrazima u engleskom jeziku? Vi ocigledno ne govorite neki romanski jezik.
Милисав
Основа латинског, а самим тим и свих романских језика је старо грчки. Нпр. латинске дијагнозе болести су у ствари грчки појмови. Тако да је тврдња да енглески има висок проценат речи из старо грчког је тачна. Поздрав
Tamara Milenkovic Kerkovic
Grcki je jezik, kako ga nazivaveliki helenofil Zerar Lakarijer, "zlatosnosni' jezik. Proucavati ga donosi velike radosti spoznaje stvari i veze medju njima koje bi bez toga ostale neprepoznate i izgubljene . Smatra se da engleski jezik ima 80% reci grckog, starogrckog i helenskog porekla. Ovaj sjajan tekst ukazuje na korene mnogih reci u srpskom jeziku za koje vecina i ne zna da su grckog porekla. Primera radi, jos jedna za koju mi se cini da nije kao primer navedena ovde je rec "stala" koja potice od grckog "stavlio", izraz "peziti" svoj koren ima u grckom glagolu "pezw" igrati se necim i jos mnogo je primera , pogotovu izraza koji se koriste u seoskim sredinama. Znacaj grckog jezika u nauci i tehnici opste je poznat. Srecni su oni koji su imali prilike da uce grcki jezik, koji je u starom veku bio "lingua franca" tadasnjeg sveta i obrazovanih ljudi. Znati ovaj matematicki jezik izuzetnog bogatastva je privilegija . Bila Gates zbog toga zaposlenima koji govore grcki daje vecu platu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja