četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Svetska slava poslednjeg beogradskog parfemdžije

Britanski Bi-Bi-Si emitovao prilog o Nenadu Jovanovu u čijoj se parfimeriji fini mirisi i pomade još spravljaju – ručno
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 23.11.2015. u 11:32

Za parfimeriju „Sava”, koja postoji od 1954. godine, donedavno su znale samo njene stalne mušterije, komšiluk iz Ulice kralja Petra, i posetioci „Noći muzeja”, u čiji program je uključena kao poslednje mesto u Beogradu gde se fini mirisi i pomade još prave ručno. Ali, izgleda da je bilo potrebno da o toj jedinstvenoj radnji prilog napravi Bi-Bi-Si, pa da danima njen vlasnik Nenad Jovanov bude u živi javnosti. Otkako se priča o njegovim pokušajima da očuva ovu veštinu u izumiranju pojavila na sajtu britanskog javnog servisa, odakle su je preuzeli i podelili nebrojeni domaći korisnici društvenih mreža, radnjicu obleću mušterije, komšije, novinari... Mnogi od njih su tu da kupe svoj omiljeni proizvod, ali i stisnu ruku i daju podršku poslednjem beogradskom parfemdžiji.

– Postoje mušterije koje kod mene kupuju decenijama. Može se reći da smo se zbližili kao da smo neki rod. Znam koje ih muke muče, a oni znaju kada je meni teško ili se radujem. Uglavnom je dovoljno da me pozovu i da već znam koji parfem, kremu ili puder da im pripremim – kaže Jovanov.

Jovanov je svestan da su mnogi stari zanati na ovim prostorima na ivici izumiranja.

– Nestaju kao sneg u proleće. Od 23 radnje koje su se bavile poslom kojim se bavio moj otac, a zatim i ja, ostala je samo moja. Sve ostale su se ugasile. Naslednika u ovom poslu, mogu slobodno da kažem, nemam. Sin mi se bavi sasvim drugom profesijom, unuci takođe. Ispostavilo se da od tradicionalnog zanata ne može da se živi. Još pamtim očevu rečenicu, koju je izgovorio dok je radio završni račun. Obratio se majci Leposavi: „E, da vidimo sad šta smo uradili prethodni mesec, da li smo nešto zaradili ili moramo da doplatimo što smo radili” – priseća se Jovanov.

„Politikin” sagovornik se žali na podršku nadležnih i kaže da se zanatlije snalaze kako znaju.

– U Holandiji, recimo, ljude plaćaju da se bave starim zanatima, jer je to odlično za turizam, a mi nikakvih povlastica nemamo. Savremena industrija bukvalno gazi preko malih proizvođača. Agresivna reklama, ogromni oglasi na bilbordima, u novinama, na televiziji, odlično upakovana roba... A kvalitet izgleda nije važan. Osim toga, veliki proizvođači nabavljaju i robu i ambalažu po nižoj ceni – ističe Jovanov.

U njegovoj radnji mnogi od proizvoda su upravo zbog industrijalizacije otišli u zaborav – ruževi, lakovi, neki kozmetički preparati... Ostali su još mirisi i toaletne vode.

Porodični posao datira još od 1941. godine. Tada su zanatsku radnju „Đurđevak” na Topličinom vencu zajednički otvorili Nenadov stric Milorad i otac Dragoljub.

– U toku rata bilo je to puko preživljavanje. Krema za lice trampila se na Zelenom vencu za jaja, toaletna voda za pile... Ali radnja i porodica su opstali. Nažalost, 1948. godine donesena je odluka da se privatne trgovine nacionalizuju. Otac je ostao bez posla, pa nismo imali pravo ni na tačkice za hranu. Tek posle godinu i po, kada je tata počeo da radi kao knjigovođa, mogli smo bar malo da odahnemo – svedoči Jovanov.

Nova vlast je 1954. zaključila da narodu ipak, osim hrane, treba još nešto. Među takozvanom robom široke potrošnje našli su se i parfemi, kreme, preparati za kosu...

– Roditelji su odlučili da obnove posao. Zadužili su se i zakupili lokal u Kralja Petra. Sami su ga renovirali. Pomogao im je samo čika Mišo Mazalo, kako smo ga svi zvali, koji je okrečio radnju koja je dobila ime po mojim pradedovima „Sava”. Od tada do danas smo na istom mestu. Prošle godine smo 20. avgusta proslavili šest decenija postojanja – kaže Jovanov.


Komentari3
51c19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Arbalet54
Hvala. Divan tekst. Autor, Branka Vasiljević, ispričala nam je zaista lepu priču. Rešio sam da posetim ovu radnju. Nije mi teško jer stanujem u blizini, u Kapetan Mišinoj. Ulica Kralja Petra nije suviše duga i pronaćiću nekako adresu na kojoj je radnja. Ipak zameram malo autoru da nije naznačio ulični broj tj. tačnu adresu. A bilo bi lepo da tekst prati i neka fotografija radnje spolja, sa ulične strane. Posebno danas kada svi imaju telefone kojima stalno nešto slikaju. Naravno, ova mala zamerka ništa ne oduzima odlično napisanom tekstu.
Не дајте се Јованови!
Хвала на овако дивном тексту и хвала господину Јованову и његовој породици на истрајности. Оваква места су незаменљива, најдрагоценија сведочанства прошлости а могла би бити и пример за будућност. Оваква места требало би да се чувају, држава и град Београд би требало да помажу опстанак, а ако у породици није дошло до наследника ( а и то још увек може да се промени!), надам се свим срцем да би неко млад, можда неко од потомства муштерија могао да настави постојање овог јединственог локала. Увек има наде, нека не остане последња већ нека се сачува и буде инспирација да се отварају и нове српске парфимерије. Идућег лета прво долазим до вас, да постанем нова муштерија!
ana
svaka cast

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja