nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.11.2015. u 22:00 Marijana Avakumović

Srbija bi opet da kupi luku Bar

Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušaće isto što i njegov prethodnik Mirko Cvetković pre šest godina – da kupi luku Bar u Crnoj Gori.

 – Mi ćemo u 2016. godini, posle ozbiljne analize, ukoliko se pokaže kao dobro za Srbiju, dati ponudu za kupovinu luke Bar – kazao je srpski premijer u Kini.

Vučić je o tome razgovarao sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem i pitao ga da li bi imali nešto protiv da Srbija pokaže zainteresovanost za kupovinu akcija u luci Bar. Od Đukanovića, koji je takođe boravio na Samitu u Kini, dobio je odgovor da neće imati ništa protiv.

Vučić je napomenuo i da su Kinezi zainteresovani i za luke, o čemu je tokom upravo završene posete toj zemlji razgovarano i sa njihovom Čajna Harbor inženjering kompanijom.

Sličan plan imao je i bivši ministar Milutin Mrkonjić, kada je vlada na njegov predlog osnovala kompaniju „BB Kargo” koja je trebalo da učestvuje na tenderu za kupovinu 54 odsto crnogorske kompanije. Zagovornici te ideje bili su i vlasnici MK i Viktorija grupe, Ju-Es stil koji su sa vladom učestvovali u konzorcijumu. Od kupovine se ipak odustalo zbog tenderskih ulova, ali i loše pruge između Srbije i Crne Gore.

Sada je situacija nešto povoljnija budući da Srbija gradi auto-put prema Crnoj Gori kojim je istina skup transport robe, ali se modernizuje i pruga Beograd–Bar.

Milutin Ignjatović, direktor saobraćajnog instituta CIP, kaže da kupovina luke ima smisla s obzirom na predstojeći remont pruge, koji će biti finansiran iz ruskog kredita. Kada to bude završeno roba bi iz Beograda do Bara stizala za šest do sedam sati, umesto sadašnjih 15 do 16, a vozovi bi se umesto dosadašnjih 40 kilometra na čas kretali tri puta brže. Projektna dokumentacija je, kaže, urađena za deo od Beograda do Valjeva.

– Postojala je čak ideja da na brodovima budu instalirane šine, tako da voz direktno sa pruge u Baru sklizne u brod za Bari i odatle železnicom  nastavi ka zapadnoj Evropi. Izbegli bi se troškovi pretovara, a dobilo bi se i na vremenu. Za tu varijantu su bili zagrejani i Italijani, naš najveći spoljnotrgovinski partner – kaže Ignjatović i dodaje da bi na takav način porasla potreba za lukom Bar ne samo iz naše zemlje već i iz Republike Srpske, odnosno Bosne iz Hercegovine.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra, međutim, da Srbiji nije ekonomski opravdano da kupi luku Bar. Prvenstveno zato što u nju treba uložiti dosta novca, a i pitanje je da li mi imamo dovoljno robe koju bismo tuda transportovali.

– „Fijat” bi sigurno imao koristi, međutim rizično je ulagati u takav projekat zarad jednog ili dva izvoznika. Kada je ta luka građena postojala je zamisao da preko nje ide transport iz Mađarske, Češke i Slovačke. Sada se ne koristi ni polovina njenog kapaciteta – kaže Savić.

On ne misli da Kinezi imaju interes da kupe barsku luku, jer su skoncentrisani na luke Pirej i Solun. Čak i ako kupe železaru robu će transportovati Dunavom. Zato je, smatra, naš interes da se okrenemo obnovi pruge Beograd–Budimpešta.

Strateški interes Srbije, da ima izlazak na more, nije sporan, ali ne treba smetnu s uma sa luka Bar ima određene limite. Kada je država prošli put razmišljala da je kupi stručnjaci su upozoravali da je dubina luke vrlo mala, tako da 80 odsto brodova, koji prođu kroz Suecki kanal, ne može da uđe u ovu luku. To je ozbiljan problem, jer luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom, odnosno Kinom.

Osim toga srpska privreda preko Jadrana izvozi oko 20 odsto robe, dok mnogo više koristi transportne puteve preko Kopra, Rijeke, Soluna i Konstance. Kada je o uvozu reč, još je manji procenat tereta koji putuje iz Bara, jer gotovo svi veliki uvoznici, koji koriste kontejnerski transport, idu preko hrvatskih luka. Luka Bar ima kapacitet da prihvati osam miliona tona robe godišnje. Ali kako se u razvoj infrastrukture godinama nije ulagalo, sadašnje mogućnosti ne prelaze 2,5 miliona tona. To je sedam puta manje nego u luci Kopar ili dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.

Komеntari14
007e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja