četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Kako je pravilno reći: hleb, ’leb ili ’lebac – ako si gladan

Dugoročno gledano, srpski jezik ćemo sačuvati samo ako sačuvamo narod. Sve ostalo je manje bitno
Autor: Du­šan Ko­va­če­vićsreda, 02.12.2015. u 09:05
Дарко Новаковић/ВИШЊИЦА

Gle­dao sam pre ne­ko­li­ko go­di­na na jed­nom od naj­bo­ljih te­le­vi­zij­skih ka­na­la, na Dis­ka­ve­ri­ju, do­ku­men­tar­ni film Bi-Bi-Si­ja o dvo­ji­ci po­sta­ri­jih lju­di – bi­će da su ima­li vi­še od de­ve­de­set go­di­na – ka­ko raz­go­va­ra­ju u ne­koj austra­lij­skoj pre­ri­ji, na ne­kom svom, ma­ter­njem, je­zi­ku. I to ne bi bi­lo ni­šta neo­bič­no da re­por­ter (ko­ji je sni­mao taj raz­go­vor) ni­je re­kao ka­ko njih dvo­ji­ca raz­go­va­ra­ju je­zi­kom ko­ji sa­mo oni zna­ju – osta­li sa­ple­me­ni­ci su ne­sta­li umi­ra­njem ili na­pu­šta­njem rod­nog kra­ja u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom ili na­rod­ski re­če­no – hle­bom. 
I dok sam gle­dao ka­ko mir­no se­de i raz­go­va­ra­ju, autor te do­ku­men­tar­ne dra­me je re­kao: „A kad je­dan od ove dvo­ji­ce sta­ra­ca na­pu­sti ovaj svet, ovaj ko­ji pre­o­sta­ne ne­će ima­ti s kim da raz­go­va­ra“… Ili će ću­ta­ti i tu­go­va­ti, ili će uze­ti štap i kre­nu­ti ne­gde, u po­tra­zi za ne­kim ko­ga ne­ma. I se­lo će osta­ti pu­sto, a još je­dan ma­li je­zik iz­u­mre­ti nji­ho­vim ne­stan­kom, kao što sva­kog da­na u sve­tu ne­sta­ne ne­ki go­vor, ne­ka vr­sta pti­ca, ži­vo­ti­nja, bi­lja­ka…
U ka­kvoj su ve­zi ova austra­lij­ska re­por­ta­ža i na­ša že­lja da sa­ču­va­mo srp­ski je­zik? Da li je ova pri­ča o po­sled­njem raz­go­vo­ru dvo­ji­ce sa­ple­me­ni­ka sa­mo apo­ka­lip­tič­no pred­ska­za­nje – „dra­ma­tur­ško pre­te­ri­va­nje“, ka­ko su mi jed­nom pri­li­kom re­kli da vo­lim da pri­čam – ili su či­nje­ni­ce Za­vo­da za sta­ti­sti­ku vr­lo slič­ne? Na­i­me, sva­ko tre­će de­te u ze­mlji Sr­bi­ji želj­no je – hle­ba! Ili tač­ni­je re­če­no: u ze­mlji ko­ja bi mo­ra­la da iz­vo­zi hra­nu, kao što je to ra­di­la to­kom de­vet­na­e­stog i po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka – sve dok se man­gu­pi ni­su do­se­ti­li ka­ko da od če­sti­tog se­lja­ka na­pra­ve si­ro­ma­šnog rad­ni­ka ko­ji će za­vi­si­ti od pla­te u fa­bri­ci ko­ja usred naj­plod­ni­je ze­mlje li­je gvo­žđe, a ru­du do­vo­zi iz La­tin­ske Ame­ri­ke i, na­rav­no, pra­vi gu­bi­tak pri­kri­ven me­đu­na­rod­nim „raz­u­me­va­njem“. Ju­go­sla­vi­ja je ta­da sve­tu bi­la po­treb­na kao ne­u­tral­na ze­mlja, sve dok ni­je sru­šen taj ču­ve­ni Ber­lin­ski zid, po­ka­zu­ju­ći iza svo­jih ru­še­vi­na svu ne­sre­ću i be­du ku­li­sa ze­mlje ko­ja je ži­ve­la na in­fu­zi­ji stra­nih kre­di­ta. 
Sa­da smo tu gde je­smo – nig­de, i bo­ri­mo se da pre­ži­vi­mo i us­put sa­ču­va­mo srp­ski je­zik u da­ni­ma i go­di­na­ma ja­da, be­de i si­ro­ma­štva ve­ći­ne sta­nov­ni­ka na­ro­da ko­ji bi mo­rao (kao ne­ka­da) da ima do­volj­no hra­ne da mu de­ca ne pa­da­ju po ško­la­ma za­to što da­ni­ma ni­su je­la. 
I taj naš je­zik će ne­sta­ti – ne­će su­tra i ne­će pre­ko­su­tra i ne­će za de­set ili dva­de­set go­di­na, i ne­će za je­dan vek, ali ho­će za ono­li­ko go­di­na ko­li­ko se da­nas po­no­si­mo „no­vi­jom srp­skom isto­ri­jom“. Ka­ko će ne­sta­ti? Sva­ke go­di­ne nas je ma­nje za oko 50.000 sta­nov­ni­ka, što zna­či da za de­se­tak go­di­na ne­sta­ne je­dan po­ve­ći grad. I sva­ke go­di­ne u svet ode ne­ko­li­ko hi­lja­da naj­o­bra­zo­va­ni­jih mla­dih lju­di ko­ji su je­di­na bu­duć­nost na­šeg na­ro­da; sve osta­lo su pra­zne i pu­ste po­li­tič­ke pri­če za ubo­go osva­ja­nje ili za­dr­ža­va­nje po­sto­je­će vla­sti.
„Si­ro­ma­štvo ozbilj­no re­me­ti pra­vi­lan raz­voj de­ce, po­čev od kva­li­te­ta sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta do uslu­ga ko­je se pru­ža­ju de­ci u obra­zo­va­nju, zdrav­stvu, so­ci­jal­noj za­šti­ti, kul­tu­ri, spor­tu… Pri to­me se su­o­ča­va­mo sa po­dat­kom da je na osno­vu po­pi­sa iz 2011. broj de­ce u Sr­bi­ji sma­njen za 205.000 u od­no­su na 2002. Uko­li­ko je so­ci­jal­na i de­mo­graf­ska po­li­ti­ka dr­ža­ve usme­re­na na po­ve­ća­nje na­ta­li­te­ta, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li su neo­p­hod­ne me­re šted­nje ko­ji­ma se uki­da­ju uslu­ge za de­cu?! Na­pro­tiv, po­treb­no je da dr­ža­va pre­du­zme ade­kvat­ne me­re ko­ji­ma će pod­sta­ći ra­đa­nje, a pre sve­ga obra­ti­ti pa­žnju na štet­ne po­sle­di­ce i uda­re ko­je glo­bal­na eko­nom­ska kri­za mo­že ima­ti na ostva­ri­va­nje pra­va de­te­ta“, ka­že za NIN za­me­ni­ca za­štit­ni­ka gra­đa­na Gor­da­na Ste­va­no­vić. 
Sa­ču­vaj­mo srp­ski je­zik je kao po­ziv i že­lja naj­eg­zi­sten­ci­jal­ni­ja oba­ve­za ko­ja po­kre­će mno­ga „us­put­na“ pi­ta­nja pre­sud­na za ži­vot le­pog, či­stog i pra­vil­nog i, ako je mo­gu­će, pa­met­nog go­vo­ra na­šeg na­ro­da. I sve je to – o če­mu go­di­na­ma pri­ča­mo za­bri­nu­ti za re­či i re­če­ni­ce na­ših dra­go­ce­nih i sve vi­še za­bo­ra­vlje­nih knji­ga – su­štin­ski po­ve­za­no sa po­čet­kom ove pri­če. U go­vo­ru te dvo­ji­ce sta­rih pri­ja­te­lja, ili ro­đa­ka, iz austra­lij­skog na­pu­šte­nog se­la po­me­nu­to je ne­sta­ja­nje lju­di i je­zi­ka kao po­sle­di­ca od­la­ska mla­dih u ne­ki bo­lji svet i sta­rih na onaj svet. Sva­ko na svo­ju stra­nu: mla­di u po­tra­zi za hle­bom, sta­ri u tra­že­nju pre­da­ka ko­ji ih če­ka­ju.
Srp­ski je­zik će­mo sa­ču­va­ti, du­go­roč­no gle­da­no – sa­mo ako sa­ču­va­mo na­rod. Sve osta­lo je ma­nje bit­no i va­žno. Ako na­sta­vi­mo ova­ko kao da­nas da ne­sta­je­mo, ne­će­mo ima­ti ni naj­ma­nji pro­blem oko pi­ta­nja po­sta­vlje­nog u na­slo­vu ove pri­če. Bit­no je da hle­ba ima, a ka­ko će ga ko zva­ti – o to­me će­mo ras­pra­vlja­ti ako nas bu­de za ras­pra­vu.
Dra­ma­turg, pi­sac, re­di­telj, aka­de­mik SA­NU

 


Komentari18
444b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стефан Стојановић
Тачно је да народ може преживети, а да изгуби језик. Али то овде није случај: српски језик је стабилан, али Срби нису, Срби нестају. Срби и кад се рађају, и кад умиру још увек говоре српски. Најбољи показатељ су деца. Кад се у Србији буде родило дете од оца и мајке Срба које проговори на неком другом језику осим српског, то ће значити да српски нестаје. Српски није угрожен, угрожен је искључиво народ који тим језиком говори. А Срби су угрожени не тиме што немамо леба - леба нисмо имали ни раније, па смо правили децу. Срби су угрожени европским вредностима, западном хедонистичком идеологијом која се пропагира са свих медија, која се прима здраво за готово. Европа надокнађује негативни наталитет емиграцијом. То ће им се на крају обити о главу. А овамо нико неће ни да дође, па се пропадање и изумире много јасније види. А они који би требало да се позабаве овим питањем држе главу у песку и праве се да се ништа не дешава.
Вања Сталкер
"Ју­го­сла­ви­ја је та­да све­ту би­ла по­треб­на као не­у­трал­на зе­мља, све док ни­је сру­шен тај чу­ве­ни Бер­лин­ски зид, по­ка­зу­ју­ћи иза сво­јих ру­ше­ви­на сву не­сре­ћу и бе­ду ку­ли­са зе­мље ко­ја је жи­ве­ла на ин­фу­зи­ји стра­них кре­ди­та. " Господину Ковачевићу је (као уосталом и свим осталим који су се од ње дееебело овајдили) Југа била (и остала) главни Проблем. Нису проблем људи који су на леђима бивше Домовине стекли знање и звање за Џ, па је после уништили, већ кредити које је дизао Тито?!? Па након њргове смрти је села СФРЈ била мање дужна него данас Србија!?! Логока? - Нема је! Што се тиче језика и нације - потпуно нетачно! Или неко можда мисли да Амери нису посебна нација иако причају енглески? Да би сачували народ, а самим тим и језик и државу, морамо да сачувамо нашу прошлост јер без ње немамо ни будућност. Дакле, докле се год одричемо Тита у корист Чиче и партизана у корист квислинга, ми немамо ни будућност, ни народ ни језик ни државу. Остајте с' Богом.
finansijska korektnost
Dug koji je napravio Tito samo je nominalno manji. Kad se isti revalorizuje na danasnju vrednost novca onda je taj dug veci od danasnjeg. Dolar pre tri-cetiri decenije nikako nije isti kao danasnji dolar.
Preporučujem 6
Duško Đorđević
Pravilno je i "hleb" i "leb" i "lebac" i "somun",a nepravilno je: "karakter" umesto "slovo","mediji" umesto"glasila",nije "destinacija" nego "odredište",ne kaže se "benefit" nego "korist",nije edukacija" nego "obrazovanje" i tako dalje i tako dalje...
Djuro Lazic
Da dodam: somun, moj deda i baba su tako zvali leba.
Djuro Lazic
Hleb, leb, leba, lebac, kruh, ... sve je to u narodonoj uportebi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja