petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 05.12.2015. u 22:00 Gvozden Otašević

Srbija mora da uvozi krompir

Zbog sušne godine ukupan rod na oko 50.000 zasejanih hektara nije prešao 600.000 tona – kaže Ratko Vukićević, predsednik UO „Plodova Srbije“
„Агромобил“, линија за пребирање и паковање кромпира за јело (Фото Г. Оташевић)

Lučani – Proletos je setva krompira u Srbiji pošla po dobru, uz dovoljno padavina i izuzetno zametanje, pa se posle tri nerodne godine, 2012. i 2013. bile su sušne a prošla kišna, naslućivao rekordan rod. Ali, suša je opet došla po svoje i pod dejstvom visokih temperatura koje su se održale čitavog minulog leta prinos na mnogim poljima umanjen je od 30 do čak 80 odsto.– To znači da, ako je prosečan prinos u Srbiji 18 tona, ovogodišnji rod ne prelazi 13 tona po hektaru – kaže za „Politiku“ Ratko Vukićević, predsednik UO udruženja „Plodovi Srbije“ i vlasnik preduzeća „Agromobil“ iz Guče.

Postoje i dobri izuzeci, jer su čak i u brdsko-planinskom području zabeleženi prinosi od 30 tona, ali ti domaćini su dobro izabrali parcele i još bolje pripremili zemljište.– Letošnji talas vrućina doneo je, nažalost, i najezdu krompirovog moljca koji se namnožio u čačanskom kraju i u Banatu, oko Vršca. Ta štetočina karakteristična je za mediteransko područje a sad se, evo, raširila i u našim brdima. I, ako se ništa ne preduzme, u slučaju sledeće žege pričiniće još veću štetu i zahvatiti nove njive. Tu se radi i o neverovatnom propustu, od stručnih službi na terenu do Uprave za zaštitu bilja, i tražićemo da se za sledeću sezonu prati razmnožavanje moljca, žičnjaka i drugih štetočina, i na vreme objave uputstva kako ih suzbiti. Kažu, u Srbiji nema licenciranih preparata? Pa, koristićemo one koji se primenjuju u EU, to je bar jednostavno.

Naša krompirišta su, kako-tako, ipak preživela veliku sušu.– U Srbiji je bilo zasejano oko 50.000 hektara i ukupan rod od 600.000 tona nije dovoljan za domaće potrebe. Zato će, radi industrijske prerade, biti uvezeno od 50.000 do 100.000 tona. Kod nas u maloprodaji, kilogram se nudi počev od 39 dinara pa naviše, ali je kvalitet uglavnom loš.

U zemljama Evropske unije, prošle godine, krompir je prodavan po bagatelnim cenama, dva centa za kilogram industrijskog, od četiri do šest centi za jelo.– Ove godine, međutim, krompir je skup i u Evropi, što je takođe posledica suše i nepovoljnih vremenskih uslova. Trenutno se prodaje za 20 do 24 centa po kilogramu, utovareno kod proizvođača, što je izuzetno visoka cena. Ni tamo ništa nije zagarantovano, pa će vrednost krompira najbolje klase do proleća sigurno da raste, i u EU i kod nas. Tako će biti sve do februara, kad na evropske pijace stiže rani krompir iz Alžira, Egipta, Izraela i Irana – objašnjava Vukićević.

On dodaje da je u magacine „Agromobila“ primljeno 1.800 tona ovogodišnjeg roda, tj. sva proizvodnja ugovorena sa 60 velikih proizvođača, kooperanata iz zapadne Srbije. Ratarima koji imaju dobre površine u brdskim krajevima, ovo preduzeće daje seme, zaštitna sredstva i đubrivo za proizvodnju semenskog krompira, po ugledu na kooperative koje postoje u Holandiji, vodećoj sili u svetu u gajenju ovog povrća.– I tamo je velika borba. Holandski farmer svake godine mora sam da ide u banku po zajam, a svakog leta bar tri odsto proizvođača bankrotira. Mora mnogo da se radi, stalno dolaze nove mašine i povećavaju se prinosi: pre četvrt veka kad sam prvi put bio u Holandiji vodili su me kod farmera koji je bio rekorder sa 600 tona godišnje, a ove godine najbolji je proizveo čak 3.600 tona. Njihovi seljaci rade u strašnoj konkurenciji i uvek iznova ulažu, i to mnogo novca, pa zbog toga imamo podatak u koji malo ko veruje, iako je tačan: kad je normalna godina, proizvođači u Srbiji imaju veću čistu zaradu po hektaru od kolega iz Holandije. Ali, zna se da je u prednosti, dugoročno gledano, onaj ko više ulaže u svoja polja – veli Ratko Vukićević.

Komеntari4
d08d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Krompir je ukusno i vrlo jevtino jelo. Medjutim, srpski restorani sluze tanjire sa gomilom mesa i luka, ali vrlo malo krompira - kao da je tartuf ili kavijar. Ima se, moze se.
sibirski slavuj
U Holandiji se proizvodi 40 tona po hektaru a u Srbiji 13 tona po hektaru. I zasto Politika mora da bude deo srpskog cirkusa i abrakadabra poljoprivrednog internacionalnog varietea, sad me vidis sad me ne vidis. Juce se pisalo kako ce Srbija da izvozi voce i povrce u Rusiju a danas uvozimo krompire. Znate sta Srbija je jedna od najsiromasnijih o najzaostalijih zemalja Evrope i to ce da bude tako sve dok i dalje trpimo unistivace nase zemlje, koji konacno moraju da odu To je uslov svih uslova da bi smo prekinulu katastrofu i mizeriju kojoj se jos uvek ne vidi kraj.
Zoin Mihailo
Srbija mora da uvozi krompir. Nekada je izvozila svinje. Možda je vreme da opet izvozi svinje. Zbog uvoza krompira.
Zoran Rancic
Srbija nije u klimatskom pojasu koji je optimalan za proizvodnju industrijskih sorti krompira i brdsko planinski krajevi ukoliko nemaju peskovito zemljiste i sisteme za navodnjavanje nece nikada moci da postignu prinose kakve imaju veliki proizvodjaci u EU i Americi. Poredjenja radi, tih 1.800 tona u Agromobilu bi pokrilo samo 2-3 nedelje proizvodnje jedne osrednje fabrike za preradu krompira. Zoran Rancic

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja