petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2015. u 08:15 Zorana Šuvaković
RAZGOVOR NEDELjE: PETER SIJARTO, mađarski ministar inostranih poslova

Mađarska ne sledi zastarele dogme liberalizma

Viktor Orban i Aleksandar Vučić su prijatelji i to je mnogo doprinelo zbližavanju dve zemlje
(Фото А. Васиљевић)

Tek kad je razgovor odmakao shvatila sam da sam Petera Sijarta mogla da pitam štagod sam htela, da širim bodlje onako kako su Mađari širili žicu preko granice i da bi on direktno s logikom svog obrazloženja odgovorio bez ikakve ljutnje, iako je ministar diplomatije.

Ipak je licemerno ustremiti se na mađarske žice kad sada njihov primer u nedostatku održivijeg rešenja u zaustavljanju migranata slede, sem Srbije, svi redom.

– Između naše dve prestonice putovaće se najviše dva i po sata kad krajem 2018. pomoću kineskog zajma izgradimo prugu Beograd–Budimpešta. Radujemo se što ćemo imati još bržu i direktniju vezu sa Srbijom, sa kojom imamo prisne odnose. Ovaj poduhvat ima ogroman ekonomski značaj i zbog toga što će to biti glavni koridor za prenos kineske robe iz Pireja u zapadnu Evropu. Mi gradimo deo koji prolazi kroz Mađarsku, Srbija deo koji prolazi kroz njenu teritoriju. Nas će to koštati milijardu i po evra, što je novac koji, kao i Srbija, obezbeđujemo iz kineskog zajma. Kada radovi budu završeni, vozovi će se kretati brzinom od 160 kilometara na čas, uključujući i 740 metara duge teretne kompozicije. Projekat je jedinstven jer su u njega uključene Kina i dve evropske države, jedna članica EU i druga koja to nije – kaže u intervjuu za „Politiku” Peter Sijarto (37), mađarski ministar spoljne trgovine i inostranih poslova. Taj mladi Orbanov ministar izvinio se što je na intervju došao u džemperu i jakni, pravo iz aviona, ali je i u razgovoru, isto kao u oblačenju, neformalan, govori direktno, bez diplomatskih okolišanja, ne ustručava se od oštrog kritikovanja Evropske unije, čak ponekad briselske političare naziva licemerima, odlučno brani mađarsku spoljnu i unutrašnju politiku, zadovoljan je što Budimpešta ima bliske veze s Pekingom i Moskvom i što se ne pokorava slepo neoliberalnim dogmama.

Kako ocenjujete kritike da ste kao članica NATO-a i EU suviše bliski sa Moskvom i Kinom? Zamera vam se i da ne poštujete u potpunosti slobodno tržište i da niste spremni da privatizujete državna preduzeća. Šta vi kažete na to?

Evropa se rve sa ogromnim ekonomskim izazovima, a odbija da prihvati da je njen model dugoročno neodrživ. Sama činjenica da u EU živi sedam ili osam odsto svetskog stanovništva, da na nju otpada 15 odsto svetske ekonomije, ali pedeset odsto rashoda odlazi na socijalne programe, dovoljno govori da nešto mora da se menja.

Ne dopada nam se hipokrizija EU kada je reč o našoj bliskoj ekonomskoj saradnji sa Pekingom. Ako pogledate podatke, Kina i 16 zemalja centralne i istočne Evrope zajedno nemaju ni približno onoliku ekonomsku razmenu koliku ima Italija sa Pekingom, da ne govorimo o Francuskoj ili Nemačkoj. Ili ako se setite koliko su tesne ekonomske veze između SAD i Kine, onda je smešno da nas krive što i mi trgujemo sa Pekingom. Kada je reč o Rusiji, mi smo potpuno zavisni od njenog gasa. Mi se pridržavamo odluke EU o uvođenju sankcija, ali nam je to donelo ogromnu štetu. Mislim da je u interesu EU da sarađuje na pragmatičnim osnovama sa Rusijom, da s njom održava dijalog i da moramo da budemo svesni da je Rusija važan međunarodni faktor. To se odnosi i na NATO.

Mađarska odlučno odbija da prihvati raspodelu izbeglica po kvotama utvrđenim na samitu pre nekoliko meseci. Zamera vam se da niste solidarni. Možete li da obrazložite svoj stav?

Po našem mišljenju, odluka EU o raspodeli migranata po kvotama je van zdravog razuma. Dok je trajala debata o relokaciji 120.000 migranata, već ih je u EU ulazilo višestruko više od tog broja. Niko nije umeo da odgovori na pitanje zašto se govori baš o 120.000, a ne o 50.000 ili 125.000. Ta odluka je potpuno neprimenjiva. Niko ne zna kako da se ti migranti koje bi relocirali u Bugarsku, Mađarsku ili Češku zadrže unutar tih zemalja. Svi oni su namerili da žive u Nemačkoj i otputovali bi u tu zemlju. Taj plan o kvotama potpuno je neprimenjiv i, po mom mišljenju, iracionalan. Racionalno bi bilo kad bismo se dogovorili kako da zaštitimo naše granice. Jer Evropa nije u mogućnosti da prihvati stotine hiljada ekonomskih migranata.

Ali Evropa mora da bude solidarna i da pomogne ljudima koji nemaju više svoj dom?

Najveći broj tih ljudi jesu ekonomski migranti. Kad se sele iz Turske u Nemačku, oni prolaze kroz sigurne zemlje, gde im život nije u opasnosti. Ako neko odlazi iz Grčke u Makedoniju, ili iz Hrvatske u Sloveniju, to nije zato što je na to primoran jer mu je život u opasnosti, već je to zato što bi oni voleli da žive nemačkim životom. Oni žele bolji život u ekonomskom smislu. To je razumljivo, ali ako je to tako, onda moramo da razmotrimo tu činjenicu. Jer za njih, za ekonomske migrante, važe sasvim druge međunarodne konvencije i norme, od onih koje važe za izbeglice.

Nekoliko meseci Mađarska je bila na tapetu zbog izgradnje žičane ograde na granici. Sada odjednom ne samo da svi postavljaju ograde po mađarskom modelu nego vas još pitaju gde da nabave žicu koju ste vi koristili.

Ako pogledate kakva je situacija u državama Evrope, shvatićete da je Mađarska jedina zemlja koja je zaustavila neregulisani, ilegalni i nekontrolisani priliv migranata na teritoriju svoje države.

Priznajemo da zaštita naših južnih granica nije najbolje rešenje. Jer bi najbolje rešenje bila zaštita južne granice Grčke. To je spoljna granica šengenske zone i Evropske unije. Uz to, mi nismo bili srećni što smo izgradili ogradu između Srbije ili Hrvatske i Mađarske. Niko ne voli da gradi zid između dve države, pogotovo ne između prijatelja. Prijateljstvo između Srbije i Mađarske nikad nije bilo prisnije. Pa zašto smo onda to uradili? Zato što smo imali obavezu i pridržavali se evropskih odredaba. Po tim regulativima, ako imate spoljnu granicu šengenske zone, morate je zaštititi. I ova granica se može prelaziti samo na zvaničnim prelazima u vreme kada su oni otvoreni.

Ipak su vas osuđivali, jer se bodljikave žice na granicama povezuju sa nekim drugim prošlim vremenima?

To je politika dvostrukih standarda. S jedne strane se traži da se poštuju zajednički donete regulative, a sa druge te osuđuju što si se ponašao u skladu sa obavezom koja je dogovorena.

Koliko migranata u ovom trenutku ima u Mađarskoj?

Nula.

Nula? Znači nikoga nećete vratiti u Srbiju?

Ne u ovom trenutku. Ali dobili smo nagoveštaje od Nemačke, Austrije i drugih članica EU da će više hiljada biti poslato natrag i da ćemo biti obavezni da ih primimo. Ali mi to ne prihvatamo. Jer po regulativi EU, ti migranti moraju biti vraćeni u prvu zemlju EU u koju su ušli. A to je naravno Grčka. Bez obzira na to što smo mi bili prvi koji su ih registrovali, Grčka je bila prva zemlja EU u koju su ušli. Jer nemoguće je stići na drugi način. Oni nemaju krila. Moraju da dođu preko Grčke. Mi odbijamo da prihvatimo taj stav, da Mađarska mora da ih prihvati, jer mi nismo bili prva zemlja u koju su ušli.

Ali ako vam ipak budu vraćeni, vi ćete ih poslati u Srbiju?

Zavisi odakle su došli. Stotine hiljada su došli iz Hrvatske.

Onda će ih Hrvatska poslati natrag u Srbiju?

To nije baš tako lako jer vi niste članica EU. Mi, Mađarska i Srbija, imamo jako dobru bilateralnu saradnju u oblasti readmisije. Naši ministri unutrašnjih poslova će to srediti. Ali trenutno nemamo nikoga. Pre nego što je mađarski restriktivni zakon stupio na snagu, imali smo dnevno osam do deset hiljada migranata. Otkada je stupio na snagu imamo po pet-šest migranata koji ulaze kroz regularne prolaze.

Da li se radujete ulasku Srbije u EU?

Mi ne volimo spore procedure. Želimo i zalažemo se da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju. Mi smo prijatelji i odlično sarađujemo, premijer Orban i premijer Vučić su bliski prijatelji i to je uticalo na to da naši odnosi nikad nisu bili bolji. I ubuduće ćemo podržavati Srbiju iz sveg srca, jer se tako to radi među prijateljima. Osim srca, nama je u interesu stabilna i jaka Srbija u EU.

Vi i premijer Orban ste zastupnici, kako to karakterišu na Zapadu, neliberalne demokratije. Model za Mađarsku vidite u Rusiji, Singapuru, Kini. O čemu se zapravo radi?

Premijer Orban je borac za slobodu čitavog svog života. On je bio jedan od ključnih ličnosti u osvajanju slobode devedesete godine. Optuživati ga da nije demokrata je, blago rečeno, van dobrog ukusa. Ali on ukazuje da neka rešenja u ekonomiji, koja se zovu liberalnim, jednostavno više ne funkcionišu. Vremena se menjaju. Da vam samo dam neke primere. Postoji liberalna dogma da je država loš vlasnik.

To nije tačno?

To nije tačno. I država, kao i privatni sektor, može biti i loš ili dobar vlasnik. Takođe mislimo da možete imati privredni rast i istovremeno zavoditi disciplinu u fiskalnoj kasi. Dogma da država ne može da pruži radna mesta takođe nije tačna. U tom smislu nas smatraju neliberalnom ekonomijom. Samo zato što smo prevazišli stare dogme koje su nazvane liberalnim.

Već nekoliko godina vi ste „enfant terrible” Evropske unije. Pre izvesnog vremena zameralo vam se da ograničavate slobodu govora i medijske slobode. I Srbiji se upućuju primedbe u okviru medijske sfere.

Takve primedbe mogu da upute samo oni koji nikada nisu čitali mađarske novine, gledali našu televiziju ili čitali naše veb-portale. Svako može da misli, kaže ili napiše šta god hoće. Sloboda govora je apsolutna. Ko drukčije kaže taj laže.

Mnogo vremena provodim sa srpskim političarima i imam uvid u srpske medije, ne vidim da tu postoje ograničavanja u novinarskim slobodama. Oni koji vas kritikuju u Briselu, pozivaju se na saopštenja pojedinih nevladinih organizacija, a nemaju stvarni uvid u vaše medije.

Komentari7
c3623
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

citac HU
Moram da se javim ponovo, naime gospodin Frane Franulovic pise malo napamet, ocigledno ne poznaje ni danasnju Madjarsku, niti njenu istoriju, osim one u II svetskom ratu, pretpostvljam, a o proseku u Madjarskoj, tzv "prosecnom uzorku" (sa ulice), verovatno zna da Madjarice puse na ulici, bacajuci ugasene pikavce, al u svoju tasnu, ili u neku pepeljaru. Sto tice svega ostlalog nema pojma sa pojmom, niti o obrazovnom sistemu, jos manje o dosegu u nauci koji ima Madjarska danas, pogotovu u proslosti. Nije se ona nametala ni jednoj stranoj firmi, niti ih je narocito zvala, one su sve nadmetale medju sobom koja ce pre dobiti mesto u nekom Ind. parku, i to jos od davne 1989. godine. Jedno je doci u Pestu, malo se setati, razgledati izloge i neke radnje, velelepne, a nesto drugo je kada se covek malo udubi u sve pore zivota, koji danas buja na svakom koraku, al u celoj Madjarskoj, ravnomerno.
citac HU
Gospodine Simone, procitaj clanak jos najmanje jedanput. Ne bi Orban Viktor ko premijer Madjarske namestio nekog ko lici na onog naseg, koga zove moj kolega iz Peste - mali prgavi. Koji gleda u Vucica na svakoj bogovetnoj fotografiji ko u neko preovidjenje, drhteci u sebi - dal ce da ode, il ce da ostane.
Franko Franulovic
Sta treba prostudirati ? Orbana ? Ovog mladica Sijarta ? Madjarsku gdje velika vecina ljudi radi za 400e ? Madjarska je uredjena zemlja, sa sredjenih gradovima, okucnicama i prometnom infrastrukturum, ali zaboga, pa oni su ravnicarska zemlja, tako da ulog tu i nije puno velik. Madjarska nije privukla velike multinacionalne korporacije u strojarskoj industriji, ili automobilskoj poput Slovacke ili Ceske recimo. Mada ima snaznu prehrambenu industriju i tu je konkurentna u EU. Svakako da sadasnja ekipa na celu sa Orbanom po meni ne moze predstavljati nekakav ideal kojem treba teziti. Na koncu se radi o vise-manje populizmu koji na duge staze ne vodi prema napretku drustva, vec u najbolju ruku prema stagnaciji. Tamo je mentalitet ostao u vremenu Zeljezne zavjese, tako da prosjecan Srbin je osjetno vise prilagodjen zapadnom drustvu, kako u mentalitetu, tako i u poznavanju jezika, u odnosu na prosjecnog Madjara. Hrvati i Slovenci jos i vise. Lp iz Splita.
simon
bla,bla tuc. Populista nevidjeni.
povremeni citalac
Ja cu vamn reci onako iskreno, ko stari Banacanin koji se pomadzario. Ondak u onom prvom mandatu FIDESA jos sam i bio opterecen politikom, mislim na ovu ovde, al sad u drugom mandatu, ni ja niti moji pajtosi (u birtiji) vise uopste ne raspavljamo o politiki, mozda tu i tamo, ponesto neko i primeti, i na tome se sve zavrsi. Kad su Madjari (Vikika) najavili da ce da se ograde, vec ondak mi je sve bilo jasno. sta ce da pricaju ovi u Brselu, i kako ce Putin da reaguje, narocito sta ce da bidne sa migrantima. Koliko me secanje sluzi, bi sam apsolutno prvi koji je rekao - nemate vi svi pojma koliko ce e sve ovo sa migrantima zakomplikovati, jos u vreme kad je pisalo da pritizu u Grcku sa camcima, pa svaki cas neke tuzne vesti, o potapanju camaca. Reko sam jos ondak - pustao bi samo Sirijce, na prom mestu porodicne ljude sa decom, ostale bi negde skupljao i pravac nazad u zemlju porekla. Sve sto se kasnije zbivalo u Siriji i oko nje, rekao sam samo da zalim Kurde, koji se zilavo bore ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja