subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2015. u 09:05 Gradimir Aničić

Ničim neopravdano pisanje

„U izrazima ništa se nije dogodilo“, „nikad nemaš vremena“ i sličnim uvek su dve negacije i one se u jeziku ne potiru kao u matematici
(Дарко Новаковић/каленић)

Kako je moguća konstrukcija „ničim neizazvana rezolucija SB UN o Srebrenici”, valjda treba ničim izazvana, kažu neki novinari u našoj redakciji. „To je problem sa duplom negacijom u srpskom jeziku“, kažem im. Potom zovu telefonom profesora Ivana Klajna da provere da li sam im dobro rekao. Kažu da ih proganjaju čitaoci „za tu nepravilnost i nepismenost“, zivkaju telefonom i kritikuju. Mole me da o tome napišem tekst i to što tvrdim objasnim i njima i nepoverljivim čitaocima, jer takva konstrukcija nije logična. I evo, pišem i obrazlažem.  A da li je logična ili nije, prosudite sami. Reč je o jeziku, nije o matematici niti filozofiji.

Nažalost, u našim medijima, i štampanim i elektronskim, mnogo je zapanjujućih grešaka sa kojima gramatičari ne žele da se mire. Devedesetih godina prošlog veka svi su pisali i govorili o „ničim izazvanim sankcijama“ umesto neizazvanim„“.

Tako je i sa „nikad asfaltiranom ulicom“ umesto „neasfaltiranom“, „nikad objavljeno u novini“ umesto „neobjavljeno“ – i ne „u novini“ nego „u novinama“. Retki su poslenici javne reči koji znaju da je imenica novine uvek u množini.

I rubrika čitulje u svim našim novinama redovno ima konstrukciju „nikad prežaljeni/a“ umesto „nikad neprežaljen/a“, jer tako govori i piše onaj koji oglašava smrt svoga bližnjeg.

Cenjeni kolega Klajn odavno je zapisao u svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ da „nikad neprežaljen“ i slični spojevi sadrže odrečni izraz ispred glagolskog prideva koji je i sam negiran.

Problem je što taj podsetnik i oni koji ga imaju očigledno ne koriste.

Zato mi lektori sve više ličimo na Rosinante, a sve manje na Don Kihota zalažući se za gramatičke pravilnosti i negovanje srpskog književnog jezika u govornoj i pisanoj kulturi. U našem jeziku, za razliku od engleskog ili latinskog, važi načelo dvostruke negacije: reči kao nikad, ništa, nigde, nikako zahtevaju još i negaciju ne. U izrazima „ništa se nije dogodilo“, „nikad nemaš vremena“ i sličnim uvek su dve negacije i one se u jeziku ne potiru kao u matematici.

Glagolski pridev može biti i u službi atributa i deo skupa ili sintagme. Takve primere nalazimo kod naših najboljih pisaca. U pesmi Na planini Desanka Maksimović kaže: Ukaži mi se, nikad neviđena, / Ponornico vodo...

Ivo Andrić u pripoveci Mara Milosnica ima rečenicu: Ali u prikrivanoj i ničim neizrečenoj uzajamnosti... Jovan Popović u pesmi Troje iz Prenja: I, zamisli, biće proleće, čisto, pravo, ničim nepomućeno proleće.

Dobrica Cesarić u pesmi Pogled kaže: Ili je san, duboko snivan, / Nikad neostvaren, al’ divan.

Mihailo Lalić u pripoveci Pred potjerom piše: Oko ponoći stigoše i izabraše osrednje, ničim neupadljivo mjesto u čestaru... Da više ne nabrajamo, tako je kod mnogih naših pisaca.

Dvostruka negacija kod trpnog glagolskog prideva u nepredikatskoj službi opravdana je i gramatički potrebna kao i u svakom drugom glagolskom obliku. To nam potvrđuje i Normativna gramatika Ivana Klajna i Predraga Pipera, gde na strani 157, Napomena 4, autori upozoravaju na istu grešku.

Kada rečenicu svodimo na imenicu sa dodacima (takozvana nominalizacija) otpada samo glagol u ličnom obliku, ostali delovi rečenice, pa i negacije, moraju ostati. Od „autoput je dovršen“ nominalizacija glasi „dovršeni autoput“, od „autoput nije dovršen“ nominalizacija glasi „nedovršeni autoput“. Negacija ne tu je bila spojena s glagolom (ne + je), a kad je on otpao ne se priključilo preostalom glagolu: ne + dovršeni = nedovršeni.

Isto će biti i kada u rečenici imamo prilog: „autoput od Beograda do makedonske granice nikad nije završen“ daje „nikad nedovršeni autoput od Beograda do makedonske granice“. Na isti način za britansku rezoluciju moramo reći da je „ničim neizazvana“.

„Ničim izazvana rezolucija“ bila bi nominacija od „rezolucija je ničim izazvana“, a takva rečenica u srpskom ipak nije moguća.

Komеntari20
03b18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Damljanović
Kao jezički laik, a odrastao u području koje verovatno ima najmanje gramatičkih nepravilnosti, odlaskom u veći gra, naišao sam na mnogo jezičkih problema, naročito sa naglaskom. Po logici, "Ničim izazvanim sankcijama" ne može se zameniti sa "neizazvanim sankcijama", jer su sankcije izazvane a ne "neizazvane". Ovo nema veze sa matematikom, da li je desna strana jednaka levoj, nego sa značenjem izraza.
Boban Arsenijević
Logika jezika zapravo jeste logika matematike i filozofije, i to po definiciji, jer kao što filozofija neprestano primećuje, njen se sadržaj realizuje, i konačno oblikuje kroz jezik, tako matematika raspolaže kapacitetom da modeluje logiku kojom se jezik vodi. Ali logika jezika nije logika nasivne logike da ako je srpski jezik negativnog slaganja (dvostruka negacija je loš termin), onda negativno slaganje nigde ne sme da stoji bez negaciije. Naprotiv, osećaj govornika kaže da u mnogim situacijama može, npr. zahvaljujući elipsi. Elipsa je verovatno odgovorna i za izraze tipa ničim izazvan, i elipsa upravo predviđa da će negacija nekada biti vidljjiva, a kada se steknu uslovi može da bude izostavljena. Nauka treba da utvrdi koji su to uslovi, a nd da poriče stvarnost zarad loše logike. Autor članka podršku za rasprostranjenost vidljive negacije u konstrukciji o kojoj piše nalazi u delima pisaca koja su lektorisali lektori poput njega samog. To nije podrška, to je cirkularni argument.
Boban Arsenijevic
Moje ime je Boban Arsenijević, bavim se lingvistikom, i komentar na koji odgovaram oslikava moj stav povodom ovog problema. Ali ja taj komentar nisam postavio, postavio ga je neko drugi ptpisavši se mojim imenom.
Д. З.
Нисам ни рекао да је "(Ни)какци су нам уџбеници" двострука негација. Увео сам то питање само зато што сам повезао слабо знање с лошим уџбеницима.
киевская русь
Lijep i koristan tekst, za promjenu. Rasprave o upotrebi dvostruke negacije s glagolskim pridjevom trpnim traju valjda, pola stoljeća, ako ne i više. U starijim tekstovima uglavnom se sreće dvostruka negacija. No, jedno je sigurno, jezični se osjećaj kod ljudi odavno izmijenio, pa primjeri tipa: ničim neopravdana greška, ili nikad neviđen, meni barem u prvi mah, zvuče čudno, dok su mi primjeri: nikad neprežaljen ili nikad nezaboravljen, posve normalni.
Olja
A kako to ničim, zar ne treba ni sa čim?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja