petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:32

Srbija u EU – obećana zemlja ili država gladnih

Najnovije istraživanje TNS Medijum galup pokazalo da 59 odsto građana podržava članstvo Srbije u EU, a 36 procenata se tome protivi, većinom zbog straha od siromaštva i nezaposlenosti, a potom zbog ugrožavanja suvereniteta
Autor: Nikola Belićnedelja, 06.12.2015. u 22:00
(Фото Ројтерс)

Obećana zemlja ili država gladnih – najvažnija je dilema građana o tome kako će Srbija izgledati kao članica Evropske unije. I pobornici ideje o pridruživanju EU i njeni protivnici na prvo mesto postavljaju ekonomiju, kada navode razloge zbog čega treba požuriti ka Briselu ili se kloniti te zajednice. Tako bar pokazuje najnovije istraživanje TNS Medijum galup, u kojem se tvrdi da evrointegraciju Srbije podržava 59 odsto građana, dok je 36 protiv tog procesa. Na prvi pogled, neobično deluje podatak da se među onima koji su skeptični na prvom mestu nalazi strah od siromaštva i nezaposlenosti, a posle toga nacionalna pitanja i očuvanje integriteta zemlje.

„Pretpostavlja se da su na mnoge građane koji se protive članstvu uticali primeri iz regiona, najpre kriza koja je letos pogodila Grčku, a potom i nezadovoljstvo u Hrvatskoj. Trebalo bi reći da je učesnicima istraživanja ponuđena lista odgovora, na kojoj su mogli da zaokruže do tri opcije, pa su mnogi protivnici EU označili i strah od siromaštva i identitet, a s obe ove stavke povezana je i treća velika grupa, zabrinuta za eksploataciju resursa”, ističe za „Politiku” Slađana Brakus, direktorka Medijum galupa.

Istraživanje koje je finansirala Evropska unija pokazalo je, po oceni sociologa dr Vladimira Vuletića, profesora na Filozofskom fakultetu, da se Srbija po raspoloženju građana uklapa u globalnu sliku sveta, gde sve veća socijalna polarizacija nameće ekonomsku dilemu kao glavnu”.

„Već 30 godina na planeti se učvršćuje i jača neka vrsta globalne elite, dok ostali žive sve lošije. Opšti zaključak, koji važi i za članstvo u EU, jeste da čitav svet tone i mnogi se pitaju šta je zlo, a šta je gore od toga. Iz ugla male zemlje poput Srbije, jedna opcija je učešće u globalnoj igri, jer je gore za tu državu da se odupre i rizikuje izolaciju, a nekad i vojno kažnjavanje. Nasuprot tome su oni koji traže alternative globalizmu i misle da je utapanje najgore. To su mislili i neki u vrhu Srbije devedesetih”, naglašava Vuletić za naš list.

Za dr Nevena Cvetićanina iz Instituta društvenih nauka jedan od uzroka zbog kojeg većina protivnika EU strahuje od siromaštva, moglo bi da bude i opšte mišljenje da je to zajednica u kojoj vlada klasičan kapitalizam i diktat tržišta.

„U istom istraživanju navodi se da ispitanici većinom misle da nisu dovoljno informisani o EU, a tek trećina kaže da je potpuno obaveštena. Možda mnogima nije poznato da tamo ne dominira standardan liberalni model, već socijalno-tržišni sistem u kojem je pojedinac zaštićen, zbog čega i sama Angela Merkel i druge vodeće ličnosti trpe kritike liberala. Otpor prema EU u Srbiji stvara i to što mnogi pojedinci još nisu konkretno osetili benefite, jer se sredstva iz Brisela uglavnom ulažu u neke javne projekte. Ako mislimo da u EU integrišemo i društvo, nužno je da budemo socijalno senzitivni”, ocenjuje Cvetićanin za „Politiku”.

Da su Srbi imali pogrešnu predstavu o EU naglašava i analitičar Dragomir Anđelković, ali veruje da tek sada, sa ekonomskim skepticizmom, stiču ispravniju sliku o toj zajednici.

„EU je poimana kao rajska dolina i mnogima je bilo bitno samo da je se ’dočepamo’. Ali sada, na osnovu iskustva Rumunije ili Bugarske, koje su relativno skoro pridružene i nisu ništa dobile, kao i Hrvatske, gde su se teškoće od učlanjenja povećale, sve se menja. Velika očekivanja pristalica EU koja su izneverena zasnivala su se na ekonomiji i zato to postaje glavna tema. Želim da naglasim i da sam skeptičan prema rezultatima da je danas u Srbiji 59 odsto za EU, jer su mnoga istraživanja u proteklih godinu dana pokazala da je taj procenat manji i da opada”, tvrdi Anđelković za naš list.

Slađana Brakus, međutim, kaže da ni i u ranijim istraživanjima o podršci EU u Srbiji nije bio mali broj onih koji se pridruživanju Srbije, osim zbog nacionalnog identiteta, suprotstavljaju i zbog ubeđenja da će to doneti siromaštvo.

„Bolja budućnost je univerzalno pitanje, pa se tako i protivnici članstva nikad nisu osvrtali samo na prošlost”, kaže Slađana Brakus.

Neven Cvetićanin ukazuje i na profil ispitanika i naglašava da među protivnike EU spada velika grupa konzervativnijih i starijih ljudi koji ne misle da bi mogli da se snađu u jednom takvom sistemu.

„Na njih se nadovezuju emotivni razlozi, kao što je gubitak suvereniteta i identiteta. S druge strane, velika grupa pristalica EU ne ističe u prvi plan samo ekonomiju, već pravni poredak, borbu protiv korupcije, sprovođenje zakona”, dodaje Cvetićanin.

Za Dragomira Anđelkovića strah prema identitetskoj eroziji je postojao, ali su mnogi taj problem pokušavali da kompenzuju nekim nadama u prosperitet.

„Moglo bi se reći da su nekad negativne reakcije bile emotivnije, a sada već prerastaju u ono što bi trebalo nazvati ’hladnom računicom’. I pored te promene, identitet će ostati aktuelno pitanje”, navodi Anđelković.

Da su skeptični stavovi prema EU sada zasnovani i na racionalnoj računici veruje i Vladimir Vuletić, koji kaže da su oni iz ugla građana, dugoročno gledano, logični, jer se može verovati da će se globalni poredak u budućnosti urušiti.

„Ali, kad bi im danas, u realnom vremenu, neko dao vlast i poverio sudbinu zemlje, pitanje je kako bi reagovali. Jer, ako ne bi ispunili neke zahteve kojima su se do sada suprotstavljali, možda ne bi mogli da obezbede ni elementarne uslove za opstanak građana, pa ni onih koji su baš njih birali”, zaključuje Vuletić.


Komentari39
88821
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Ја нисам стар, али сам противник уласка у ЕУ. Из разлога што видим како се према нама понашају задњих 25 година. Санкције, бомбардовање, притисци око признања Косова, резолуције да нас прогласе геноцидним, па ту се види колико нам зло мисле и раде. Зар после тога треба да се надамо да ће нас прихватити? Мислим да би нам боље било изван ЕУ, а са њима можемо да имамо трговинске односе, али никако да улазимо тамо.
Aleksandar Mihailović
I pored navođenja brojnih"analitičara"sve je ipak jednostrano.Nedopustivo je da se protivnici ulaska u EU deklarišu kao stari i konzervativni,zaplašeni novom situacijom i kako će se u njoj snaći.Najobičnija besmislica,jer,bar ti imaju neku "sigurnost",penzije.U pitanju je sasvim pogrešna i naopaka uloga EU,koja na jednoj strani reklamira pravni poredak i ekonomiju,a na drugoj strani kod nje su najveća kršenja pravnih normi i ponašanja,do izigravanja pravde i zakona,a korupcija je u EU veća nego igde.Propoveda se"ekonomija"a ona se zasniva na besomučnom štampanju para bez pokrića koje se ulažu i u razvoj proizvodnih potencijala ali i upumpavaju na druga tržišta kao"investicije"ili krediti.Da bi se sve pokrilo u što kraćem roku beskrupulozno se ide u pljačku tuđih resursa,gde Srbija dobro zna šta to znači.U EU se gubi svekoliki identitet novopridošlih,a i neće im biti bolje,što potvrđuje i situacija u Sloveniji,Hrvatskoj i okruženju.Jedino rešenje je okretanje samima sebi i proizvodnja.
Harry Portir
EU je paradox bivše Jugoslavije. Da bi EU dobila na punom značaju bivša Jugoslavija je razmontirana uz pomoć NATO-A. Zašto Jugoslavija u celini nije ušla u EU nego se raspala i sa ucenama država primljene jedna po jedna? Jedna mala zemlja Slovenija je imala na umu da udje u EU i da prodaje svoje proizvode na istočnom tržištu i Bliskom Istoku. Cilj EU je baš taj da se raširi što više i da svoje usluge i proizvode prodaje drugim zemljama ne clanicama EU npr. Rusiji i zemljama Bliskog istoka a i šire. U svim zemljama EU koje nisu uvezle Američku tehnologiju već 50-ih godina (Maršalov Plan) momentalno situacija je katastrofalna jer im je industrija zastarela a negde je i uništena do kraja. I bivša Jugoslavija je imala sličan (Maršalov Plan) i bila je najveća prepreka da EU i NATO zasvetle u punom sjaju. U Srbiji momentalno živi 150.000 veoma siromašnih ljudi a industrije gotovo da nema te se uveliko instalira pumpa za ispumpavanje jeftine radne snage i prirodnih resursa.Srbiji treba kredit
Vuk Vucko Paris
Treba da udjemo u eu.Ali kod nas je partokratija,nepotizam,nestrucnost,beda,lopovluk,siromastvo,emigracija 50000 ljudi godisnje.Eu ce pomoci da se te stvari poprave.
Vuk Vucko Paris
Vidim da je sad mnogo bolje prosecna platas 390e.To su priče za malu decu.I onako drzava prodaje vecinu svojih resursa jer nije u stanju da ih efikasno koristi.
Preporučujem 1
катана
КАКО ће ЕУ помоћи? Поставиће своје комесаре и банкаре, па ће Вам странци одлучивати о будућности Вас и Ваше деце! Погледајте Бугарску, Грчку, Румунију, па и Хрватску. Погледајте незаполсеност у Шпанији, итд. Шпанци и надаље напуштају земљу. А и Чесима и Словецима је додијала ЕУ. На ком облаку Ви живите?
Preporučujem 8
Violeta
Kad su oni koji su usli u EU pre nas (Bugari, Rumuni pa i Madjari) bili i ostali "zemlje gladnih" i mnogo posle ulaska, ne znam sta mi ocekujemo, ali zato je najbolje raspisati referendum zajedno sa nekim izborima da bi bilo koja vlast koja dodje posle toga znala u kom pravcu da ide. Inace ovako je samo zamajavanje i trosenje i politicke i narodne energije u vreme kad se i sama EU raspada ili u najmanju ruku ne slaze oko mnogih pitanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja