petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:02
POGLEDI

Vođa, vođstvo, ustanove

U našoj politici partijsko je odavno iznad nacionalnog, demokratskog, načelnog...
Autor: Čedomir Antićpetak, 11.12.2015. u 08:15

Pre desetak godina, prilikom jednog političkog zbora, prišao mi je prosedi čovek ozbiljnog lica, razrogačenih očiju i gnevnog pogleda. Govorio je, unoseći mi se u lice, protiv tadašnje vlade, posebno premijera i potpredsednika vlade. Zanimljivo, napadao ih je lično, kao da ih odavno lično poznaje, upotrebljavajući uglavnom saznanja do kojih je mogao da dođe iz takozvane žute štampe. Ali, da bi se konačno predstavio, stavio mi je na znanje ko je i za šta se zalaže. Rekao je da je rezervni oficir i da ima dvojicu vođa: prof. dr Vojislava Šešelja – čijem se geniju i haškoj žrtvi, razume se, klanja – i predsednika Borisa Tadića, koji je kao šef države, je li, i vrhovni komandant.

Nekome bi se moglo učiniti da je ova anegdota uzgredna, besmislena i da ju je moguće objasniti razrogačenim očima onoga ko ovakav kontradiktoran stav iznese... Ali, šta ako sličan stav deli, recimo, milion birača? Upravo na njih i računaju mnogobrojni marketinški stručnjaci koji smatraju da je nevažno što je malom broju onih čiji glas može da se čuje u javnosti, a nisu povezani sa vlašću – srpskom ili stranom – smešno kada jedan poslanik hvali svoga predsednika što može da odloži fiziološke potrebe za čak 17 sati, javni promotor vlade neprekidno govori kako je naša slabašna demokratija suočena sa opasnošću državnog udara, neko iz vlade smatra za potrebno da, kada sve sa svitom i medijima poseti kolonu zavejanu na magistralnom putu, lično prenosi preko zavejanih smetova dete iz jednog od automobila...

Demokratija nije samo procedura, demokratija je određen sistem vrednosti i ideologija. Odatle i problemi koje imamo. Većina naših građana bila je suštinski zadovoljna jednopartijskim sistemom. Da taj sistem nije propao svuda u svetu, da se nisu urušili njegovi međunarodni i domaći temelji, mi 1990. verovatno ne bi dobili formalnu višestranačku demokratiju. Takođe, bez obzira na sve neuspehe, ni tada uspostavljen režim i bez većinske podrške naroda, ne bi bio svrgnut 2000. godine da nije bilo sticaja okolnosti i podrške SAD i EU promenama. Iako Srbija baštini, za balkanske prilike bogate demokratske tradicije, ona svakako nije imala one mogućnosti, preduslove i prilike za demokratizaciju koje su imale pojedine evropske države – recimo Poljska, Češka, Rumunija... Pored svih nacionalnih, državnih, socijalnih problema, nasleđa socijalizma i jugoslovenstva, nepravdi koje je srpski narod doživeo, našoj demokratiji je verovatno više nego većini drugih u Evropi, potrebno dosledno, vrlinama posvećeno, na istoriji utemeljeno, ka najvećim dostignućima moderne zapadne demokratije usmereno, prosvećeno vođstvo...

Nažalost, mi takvo vođstvo nemamo. Posebno ga nemamo danas. U našoj politici partijsko je odavno iznad nacionalnog, demokratskog, načelnog... Tokom proteklih dvanaest godina, još od dolaska Borisa Tadića na čelo države, u toku je neprekidna izborna kampanja. Posle smene vlasti 2012, sama politika je postala obična marketinška kampanja. Kampanja usmerena ka tome da na demokratski način ograniči pluralizam i ponovo uspostavi autoritarni poredak. Kako inače razumeti činjenicu da ideologiju ove vlade najbolje definiše opravdavanje vlasnika jedne televizije koji u prilog smeću koje emituje kaže kako „narod to gleda”. Takvu, prilično izvrnutu sliku politike emituju prvaci vladajuće stranke. Sve naše građane, pa i one koji ne gledaju „Farmu” ili „Velikog brata” neprekidno pokušavaju da ukalupe u svet koji u većem broju gleda višestruko osuđivanog kriminalca kako spava nego što prati televizijske vesti. Zašto je za vođstvo Srbije premijer stariji i važniji od bilo koje ustanove? On sam strože kažnjava svoje ministre za nepristojnost nego za nestručnosti, neuspehe, plagijate... Politički svet za koji glasa polovina upisanih birača u Srbiji, a po američkom, britanskom ili nemačkom nalogu mu se divi više od polovine opozicionih političara, već godinama promoviše ideje koje su nedostojne demokratskih ideala. Javno iskazivana poslušnost vođi, nekažnjivost neovlašćenih odluka koje su imale teške posledice (recimo helikoptersku nesreću), bahatost članova vlade ili porodica vlastodržaca, neodgovorne izjave koje su imale negativne posledice, zloupotreba sudstva, zloupotreba medija, voluntarizam, širenje panike najavama državnog udara ili građanskog rata, optužbe unutar vladajućeg kruga za nekompetentnost ili čak špijunažu... Konačno, poigravanje državnim i ustanovama od nacionalnog značaja... Sve je to delo sadašnje vlade promišljeno s ciljem da održi pažnju i za pojedinca sa neustavnim moćima pribavi podršku manje obrazovanog, uplašenog i manipulacijama podložnog sveta...

Napredni klub


Komentari23
609ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neznalica
Ne delim političke stavove gospodina Antića. Ipak moram da kažem da skoro nisam pročitao nešto toliko koncizno, precizno i nadasve tačno izanalizirano. Načelno, ovo o čemu ovde govori gospodin Antić je srž problema. To je upravo razlog zašto u Srbiji institucije nemaju nikakve šanse. U Srbiji može da bude institucija samo jedan čovek. Nažalost većinska Srbija niti može, niti želi da razume koliko je sadašnje stanje svesti pogubno za nas same.
Sreten.Simović
"Odlazi cirkus, za sve je bolje tako/Mnogi su predstavu shvatili do sad./Nove pajace će masa naći lako /jer drugi cirkus će doći u naš grad!. Uglavnom se ne slažem sa političkim stavovima g. Aantića, ali ova kolumna je apsulutno pun pogodak i bolje od najpreciznijeg skenera odslikava političku situaciju, a naročito stanje duha u današnjoj Srbiji. I tek kad ovaj cirkus ode videće se kakvi su minorni likovi i političke štetočine odlučivale o sudbini ove države i naroda. Nego problem je što u stanju nerazvijene demokratije kakva je kod nas, posle njih lako mogu doći neki drugi cirkuzanti, baš kao u iznetim stihovima našeg popularnog kantautora.
Sale S
Priče o demokratiji u ekonomskom sistemu u kome po definiciji vlada plutokratija, ravnodušna kakve će im privremene službenike narod izglasati nemaju mnogo veze sa životima ljudi. Najbolje čemu se građani mogu nadati u ovakvom poretku je stabilan, automatizovan sistem u kome će službenici znati svoje uloge i u kome neće glumatati vođe i mesije.
Bgd na vezi
Svest elita u Srbiji je losa i zato nema pomaka na bolje; Sociolozima ostaje da objasne zasto je tako. Antic upozorava na manipulacije kojima je izlozen veliki broj gradjana u Srbiji. Reakcije konfuznog coveka koje je Antic opisao su vrlo ceste u narodu, a posledica su decenija lose informisanosti, straha, manipulacija. Vladanje strahom i lazima nije nista novo, a koliko ima snage medju onima koji problem razumeju i koji mogu da se suprotstave? Na zalost nema demokratije bez solidne ekonomske osnove, bez znanja i bez svesti i o sebi i o drugima, bez morala; Kakav je moral u ovakvom drustvu? A sto se tice obrazovanja, obrazovanje bez morala nije nikakav oslonac. U proseku svest naseg prosecnog akademca je vrlo ogranicena, a sta onda da ocekujemo od neskolovanog sveta? U proseku smo neskolovana i nacija sa konfuzijama i strahovima. Koliko cenimo rad, stvaranje, postenje, odgovornost?
Hegel
Au sto se dosadni sa tom Veliki brat, Farma pricom. Narod to hoce da gleda i to je sve sto treba da se zna o tome. Niko nikoga ne prisiljava da gleda kriminalca kako spava. Narod hoce da ga gleda. Da nece, prestao bi da gleda rijaliti u kome ucestvuje kriminalac. Sta tu vise nije jasno, u kojoj vi bajci zivite? Sam rijaliti postoji zato sto je ljudima zanimljiv, da nije, ne bi ga gledali kao sto ne gledaju kulturni program RTS-a (koliko god da je siromasan, ima ga). Meni se cini da ste upravo vi taj koji (neuspesno) pokusava da ukalupi svest (prilicno) neobrazovanih ljudi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja