ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 12.12.2015. u 22:00 Biljana Baković
RAZGOVOR NEDELjE: AKSEL DITMAN, ambasador Nemačke u Beogradu

Izjave o državnom udaru su bile preterane

Sutrašnje otvaranje prva dva poglavlja je iz naše perspektive veoma važan i pozitivan datum. To je dan kada će Srbija u pristupnim pregovorima s EU ući u operativnu fazu i koji će izazvati veću dinamiku
(Фото: Жељко Јовановић)

Nemački ambasador Aksel Ditman ima „veoma pozitivan” utisak o Srbiji. Budući da je u našoj zemlji jedva pola godine, a da se od stranaca koji posećuju Srbiju često može čuti da je nama, u stvari, bolje nego što mi mislimo, to jest, oni vide stvari zbog kojih misle da smo mi previše pesimistični, bilo je zanimljivo čuti i šta o tome misli perspektivni nemački diplomata.

– Smatram da se Srbija zaista pozitivno razvija. Vidim važne reforme koje sada daju ploda, vidim da su pokrenute važne inicijative u saradnji sa zemljama u okruženju, vidim napredak u pregovorima s Kosovom, vidim odgovoran odnos prema izbeglicama. Sve u svemu, zaista sam stekao pozitivan utisak o Srbiji kao zemlji koja je počela važan proces reformi koje, naravno, sada treba da se nastave i da zažive – kaže Ditman u intervjuu za „Politiku”

Izjavili ste da Srbija treba da razradi sistem za dobijanje azila što bi moglo da posluži kao osnova za izbeglice da ostanu ovde dugoročno. Šta to konkretno znači?

Srbija se veoma profesionalno i dobro odnosi u ovoj izbegličkoj krizi. To je i savezna kancelarka Angela Merkel u više navrata potvrdila, kao i ministar Štajnmajer prošle nedelje u Beogradu. U ovoj izbegličkoj krizi koja pogađa sve nas, Srbija je više tranzitna zemlja, ali istovremeno je veoma važno da Srbija razradi mogućnost da se izbeglicama, onima koji su politički prognani, pruži azil i da se brine o njima. To je, pored ostalog, važan aspekt poglavlja 24 – razrađivanje sistema pružanja azila.

Ćirilična mapa Srbije
Zašto u kabinetu imate našu mapu Srbije, ćiriličnu, a ne nemačku, s odvojenim Kosovom, recimo?Hteo sam da imam mapu Srbije u svojoj kancelariji i kupili smo to ovde u Srbiji. Ovde se prodaju samo ove karte.

 

Kakva je procena, koliko bi Srbija mogla da prihvati takvih izbeglica?

Ono što je važno za rešavanje izbegličke krize jeste da radimo zajedno jer je reč o krizi koja se tiče svih nas i o krizi koja ima snažne posledice po nas u Nemačkoj, EU i u Srbiji. Takođe, važno je u toj saradnji, a to je potvrđeno i na samitu održanom 25. oktobra u Briselu, da države duž zapadnobalkanske rute bolje koorodinišu svoje aktivnosti. I dogovoreno je takođe da države duž ove rute obezbede 50.000 smeštajnih kapaciteta za izbeglice.

Od tih 50.000, koliko Srbija po vama može da primi?

O tome se trenutno vode razgovori. Jednom nedeljno se održava i telefonska konferencija sa svim državama duž zapadnobalkanske rute, tako da ne mogu da navedem brojke. Imamo izjave premijera Vučića i, koliko sam ja upoznat, Srbija ima mogućnosti da obezbedi 6.000 smeštajnih kapaciteta. Ali, to je nešto što je još u procesu i tačne brojke treba proveriti u vašem nadležnom ministarstvu.

Ima li istine u teorijama da Brisel želi da Srbija postane veliki prihvatni centar i karantin za migrante s Bliskog i Srednjeg istoka, upravo u cilju zaštite spoljnih granica EU?

Ne. Reč je o tome da nađemo zajedničko rešenje. Tome je služio i samit 25. oktobra na kojem je učestvovala i Srbija. Reč je o tome da unutar EU, i to zajedno s državama zapadnobalkanske rute, imamo zajednički pristup i da razradimo unutar EU sistem koji će omogućiti da smanjimo priliv izbeglica i da postoji solidarnija, odnosno bolja preraspodela tih izbeglica. To je naše težište.

Može li EU preživeti ovu migrantsku krizu? Raste popularnost ekstremne desnice u Evropi, podižu se žičane ograde po Evropi, neke članice EU tuže EU, a sve to je došlo posle krize evrozone, pa grčke i ukrajinske krize, u jeku međunarodnog terorizma...

Mi se nalazimo pred veoma velikim izazovom, to je jasno. Naravno, reč je jednostavno o situaciji gde neke partije pokušavaju da daju na prvi pogled jednostavne odgovore i da u jednom trenutku mogu na taj način i da povećaju svoju popularnost. Ali, ono što verujem da je presudno jeste da mi unutar EU, zajedno s našim susedima, radimo na rešavanju tog velikog izazova na osnovu naših zajedničkih vrednosti. Jasno je da na to možemo samo zajedno da reagujemo i da nijedna država sama ne može da reši ovu krizu. Jasno je takođe da je to veoma teška rasprava koja zahteva opširan i sveobuhvatan proces usklađivanja unutar EU. Taj proces trenutno još traje ali optimista sam da će EU prevazići i ovu krizu.

Istovremeno, kancelarki Angeli Merkel dramatično pada popularnost, a pojedini regioni negoduju zbog njene dobrodošlice migrantima, šef berlinskog centra za migrante je upravo podneo ostavku...

To je svakako veliki izazov i za Nemačku, to je jasno. Vodi se intenzivna rasprava unutar Nemačke kako da rešimo ovu krizu. Svaki pojedinačni zahtev za azil treba da se razmotri. Moramo da pomognemo ljudima koji beže od građanskog rata ili koji su politički progonjeni. Važno je pri tome da radimo na tome da se priliv izbeglica smanji i da nađemo pravednu i solidarnu preraspodelu izbeglica unutar EU.

Sutra će premijer Srbije prisustvovati međuvladinoj konferenciji u Briselu gde će biti otvorena poglavlja 35 i 32. Zašto se poglavlje o Kosovu prvo otvara?

Sutrašnje otvaranje prva dva poglavlja je iz naše perspektive veoma važan i pozitivan datum. To je dan kada će Srbija u pristupnim pregovorima s EU ući u operativnu fazu i koji će izazvati veću dinamiku. To je jasan i pozitivan signal koji se upućuje javnosti ovde u Srbiji da će se ubrzati njen put u EU. Pregovori se vode u skladu sa zajedničkim okvirom koji smo unutar EU utvrdili i na koji je Srbija pristala. Okvir predviđa da poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, i poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, zbog značaja tih poglavlja, budu otvorena na samom početku pristupnog procesa.

Nemačka je u to poglavlje unela da je reč o pregovorima Srbije i Kosova, a ne Beograda i Prištine. Jesu li pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, ili bar neka od njih, imale primedbe na to?

To nije tačno. Postoji jedan tekst koji su pripremile Evropska komisija i njena spoljnopolitička služba koji je bio predmet pregovora i koji je na kraju usvojen. I nije tačno da je Nemačka u vezi s tim podnela amandman, nego postoji unutar EU jedna standardna formulacija kada god je reč o tom procesu između Srbije i Kosova – postoji zvezdica da to nema reperkusije na status Kosova. O tome je reč i u pregovaračkom okviru i u drugim dokumentima. Što se tiče Nemačke, ona je već dala odgovor na pitanje statusa: mi priznajemo nezavisnost Kosova.

Znači, tamo stoji da su to pregovori Srbije i Kosova sa zvezdicom?

Da, reč je o standardnoj formulaciji EU.

Da li je poglavlje 35 statusno neutralno?

Poglavlje 35 se bavi pregovorima o normalizaciji. Zajednički pregovarački okvir predviđa da na kraju procesa normalizacije treba da bude usvojen pravno obavezujući sporazum o punoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. To je sadržaj zajedničkog pregovaračkog okvira na koji je pristala i Srbija.

Često čujemo da Beograd treba da bude konstruktivniji, ali ne vidimo da se na Prištinu vrši takav pritisak. Tamo imate mesecima paralizu parlamenta, neki kosovski poslanici su u zatvoru, a Srbi su meta neprestanih napada.

Ono što je važno jeste da vidimo cilj, a cilj je sveobuhvatna normalizacija. Zato je važno da se primene postojeći sporazumi i dogovori, stoga je važno da se nastavi politički dijalog koji se vodi u procesu normalizacije, a taj proces svakako još nije okončan. Smatram da je važno da su obe strane izjavile da su spremne da nastave i jedno i drugo – i sprovođenje postojećih sporazuma i nastavak političkog dijaloga u okviru procesa normalizacije. U tome mi podržavamo i jednu i drugu stranu.

Ali mi imamo utisak da je veći pritisak na Beograd nego na Prištinu.

Ja nisam stekao taj utisak. Mi smo već videli u dosadašnjim unutrašnjopolitičkim teškim situacijama da je došlo do nekih odugovlačenja i zbog toga se zalažemo da obe strane nastave s ovim procesom.

Vaš prethodnik Hajnc Vilhelm je malo pre svog odlaska ocenio da je slika Rusije u Srbiji „mnogo bolja nego što je to realno”. Kakav je vaš stav o tome?

Vidim da postoje tradicionalno bliski odnosi između Srbije i Rusije. To su istorijski odnosi i s tim nemamo nikakav problem.

Do kada će Brisel tolerisati nezavisnu spoljnu politiku Srbije kada je reč o Rusiji?

Kao što rekoh, Srbija ima veoma bliske odnose s Rusijom i to ne mora da menja. S druge strane, prioritetan cilj Srbije jeste da bude članica EU. EU je zajednica država na bazi zajedničkih vrednosti, država koje su spremne da se odreknu nekog dela svog suvereniteta zarad nekog nadnacionalnog nivoa. To je zajednica koja ima i zajednički pristup i zajednički stav o međunarodnim pitanjima. Prema tome, kako Srbija napreduje u procesu pristupanja EU to se mora sve više pridružiti stavovima EU. To je i ideja članstva u EU.

Da li ste zadovoljni značajem koji Nemačka ima u Srbiji i u regionu? Nama se čini da je glavna u regionu.

Ja sam veoma zadovoljan odličnim odnosima koji postoje između Nemačke i Srbije i raduje me što je Nemačka cenjena i što postoji jedna veoma tesna saradnja između naše dve zemlje. Istovremeno je za Nemačku i celokupni region Zapadnog Balkana veoma važan. Vi ste to mogli i primetiti na osnovu inicijative koju su pokrenuli kancelarka Merkel i ministar Štajnmajer. Berlinski proces koji je 2014. pokrenut u Berlinu, pa je ove godine nastavljen u Beču, nastaviće se 2016. godine u Parizu. Ovde je reč o tome da se saradnja između država Zapadnog Balkana intenzivira i tu smo na dobrom putu. Reč je o infrastrukturnim projektima, ali i o razmeni na ljudskom nivou i Srbija u tome igra veoma važnu i pozitivnu ulogu. Želim posebno da istaknem zajedničku inicijativu srpskog premijera Vučića i albanskog premijera Rame o regionalnoj razmeni mladih. To je za nas veoma važno – da postoji ta saradnja u regionu i Srbija u tome igra ključnu ulogu.

Kako ste svoju vladu izvestili o situaciji u Srbiji poslednjih nedelja? Pominjalo se rušenje premijera Vučića, državni udar, rat tabloida, sve uoči velike konferencije OEBS-a...

Čini mi se da su neke izjave u medijima poslednjih nedelja bile preterane. Državni udar je zaista veoma ozbiljna stvar i treba s velikim oprezom taj pojam upotrebljavati. Naravno da su u demokratskom društvu potrebne rasprave i diskusije, pa i kontroverzne diskusije i debate, ali treba ih voditi na konstruktivan način.

Premijer Vučić je povodom toga nedavno rekao da se službenik jedne zapadne ambasade raspitivao kod pripadnika „kobri” o njegovom obezbeđenju. Imate li informacije o tome da neki zapadni krugovi žele da ruše ili destabilizuju Vladu Srbije?

Ne. Kao što sam upravo rekao, mi podržavamo proces sprovođenja reformi i to u tesnoj saradnji s vladom. To je potvrdio i moj ministar spoljnih poslova prošle nedelje u Beogradu.

Komentari19
6ec9a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vox ex populi
Evo ga, tek došao i odmah kreće u akciju.
Јован I Јовановић - Змај
Полако, Herr Dittmann, langsam. Имате ви у удружењу пуноправне чланове који не желе да приме усељенике. Ми још нисмо чланови, а ка' ћемо, не зна се. Прво натерајте њих па ћемо онда да видимо. Можда би им помогла једна кампањица? Ваздушна?
penz.
Steta je sto ovaj novi nacin komentara nema i opciju ne preporucujem. Inace, navijam za ulazak u EU u nadi da cemo uvesti i njihova pravila ponasanja u svim oblastima a narocito u oblasti radnog prava. nasi radnic, narocito kod domacih poslodavaca su potpuno obespravljeni.
slazem se
Slazem se u vezi komentara. Osim toga, komentari treba da budu poredjani u hronoloskom redu, od najstarijih do najskorijih, a isto tako i odgovori na komentare. Ovako je zaista haos. Treba omoguciti i odgovore na odgovore.
Мирослав М.
Сва капиталистичка друштва су позната по заштити права радника, нарочито у Немачкој данас са доливом привредних избеглица из Источне Европе и са Блиског Истока имате доста примера "заштићености".
neobavesten
Za Darka. Vaš komentar samo na prvi pogled deluje logično i tačno, ali je u suštini maliciozan. Mit da je EU raj u kojem se prečicom stiže do blagostanja je lažan. Države koje su bile bogate ranije, to su i danas. Ali ulazak u taj "raj" nije previše pomogao Rumuniji ili Bugarskoj, da ne pominjemo Grčku koja je tehnički u bankrotu. Ukratko, loše trgujete. Dajete nešto (KiM) za ništa (EU koja nestaje)! Znam da je pravilno ni za šta, ali ovako mi bolje zvuči.
Наследник претходника
Хер Дитман се мало откачио и допустио себи да коментарише ствари које не би требало. Да ли може неко да замисли да амбасадор Србије у Шпиглу даје овакве изјаве? Не знам, јесмо ли ми постали немачка покрајина?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja