petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.12.2015. u 08:15 Aleksandar Mikavica

Strmoglav pad cena metala

Srbija zbog jevtinog bakra, aluminijuma, čelika... zbog pada tražnje na svetskom tržištu već pet godina beleži gubitke u izvozu
Потпаљивање друге високе пећи у „Железари Смедерево” (Фото Танјуг/Марко Ђоковић)

Kretanje cena na svetskom tržištu srpskim metalurzima već pet godina ne ide naruku. Cene sirovina dramatično padaju od marta 2012, a bakra i aluminijuma, još od početka 2011. Cena bakra je, sa oko 10.000 dolara za tonu početkom 2011, pala na 4.525 dolara početkom decembra ove godine. Tona aluminijuma na svetskim berzama ovih dana je 1.462 dolara, a u isto vreme 2014. vredela je 2.000 dolara.

Srbija je smanjila udeo u svetskom izvozu metala sa 0,18 u 2008. na 0,1 odsto. Ovaj pad je posledica manjeg izvoza gvožđa i čelika posle 2011, dok se udeo našeg izvoza obojenih metala nije menjao.

Udeo aluminijuma i bakra u vrednosti našeg ukupnog izvoza od početka 2015. do kraja oktobra bio je 4,3, a čelika 3,6 odsto.

– U rudnicima metala i metalurgiji Srbije danas posluje 516 preduzeća sa oko 17.300 zaposlenih, dok je 2001. u njima radilo 42.568  ljudi – kaže Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu, elektroindustriju, rudnike metala i metalurgiju Privredne komore Srbije. – Do velikog smanjenja proizvodnje, izvoza i broja zaposlenih u ovom delu srpske industrije u poslednjih 15 godina došlo je zbog manjeg priliva kapitala, visokih kamata na bankarske kredite i smanjenja inostrane tražnje. U poslednjih pet godina prepolovljena je proizvodnja osnovnih metala, što je posledica zastoja u radu „Železare Smederevo”, ali je vađenje rude povećano za 50 procenata.

Suprotno očekivanjima, iako važe za velike izvoznike, ukupan spoljnotrgovinski bilans rudnika metala i srpske metalurgije nije pozitivan. U 2014. izvezli su za 1,5, a uvezli za 1,7 milijardi dolara.

Zbog povećanog uvoza rude gvožđa za „Železaru Smederevo”, spoljnotrgovinski bilans naših rudnika od početka godine do kraja oktobra bio je u deficitu 122, ali su proizvođači metala u isto vreme bili u plusu oko 40 miliona evra.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, urednika mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, od smederevske železare ove godine se očekivalo da znatno doprinese rastu izvoza i ukupnoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda. 

– Železara je proradila početkom ove godine i proizvodnja je povećana, ali su glavni efekti vezani za rad obe visoke peći i za nalaženje strateškog partnera. Kupaca za sada nema. Samo u najavama – kazao je Stamenković na predstavljanju poslednjeg broja ovog časopisa. Obim proizvodnje osnovnih metala sada je ispod polovine proizvodnih rezultata iz prvog polugođa 2008. Boljim rezultatima ništa nije pomoglo što je u septembru ostvaren međugodišnji porast od 13,8 odsto, a u periodu januar–septembar za 23,5 procenata.

U pogledu najavljene dinamike proizvodnje železare i njenog doprinosa rastu BDP-a otvoreno je nekoliko pitanja, smatra Stamenković. Prvo, da li će i kada u punom pogonu biti obe visoke peći? Drugo, hoće li zaista biti kupca za železaru, ali i tražnje za njenu proizvodnju dok se ona ne proda. Treće, može li da bude i kada će biti rentabilna?

Ovo poslednje je ključno za najavljivano povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković. Ne mora povećanje obima proizvodnje da znači i isto toliko povećanje bruto dodate vrednosti. Jer, sa povećanjem fizičkog obima proizvodnje ne mora da dođe i povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković.

Profesor dr Ljubodrag Savić je, međutim, optimista kada je u pitanju železara.

– Srbija u železari ne može sama da organizuje isplativu proizvodnju. Ipak, mislim da smo blizu rešenja sa Kinezima. Pod uslovom, naravno, da se kineskoj kompaniji, iza koje stoji kineska država, stavi do znanja da će u tom poslu sudelovati i naša država. Ali, Srbija ima sporazum sa Evropskom unijom koji je sprečava da uloži i jedan dinar u železaru.

Ostaje da se vidi da li će EU dozvoliti Srbiji da državnim garancijama podrži kinesku operaciju za spas njene čeličane .

Kretanje cena na svetskom tržištu čelika nam, na žalost, takođe ne ide naruku. „Ruže”, sudeći po izveštajima sa svetske berze, nikome ne cvetaju. Čak ni Kinezima koji imaju masovnu i jevtinu proizvodnju. Zato su sve oči uprte u pokretanje posustale evropske, ali i japanske privrede koje su veliki potrošači ne samo čelika, već i ostalih osnovnih metala.

Devetomesečni bilans

Od početka 2015. do kraja septembra Grupa RTB „Bor” izvezla je robe za 53,6 miliona dolara, što je 2,3 puta više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz RTB „Bor” – topionica i rafinacija u tom periodu vredeo je 45,5 miliona dolara.

Prema podacima PKS, Valjaonica aluminijuma „Impol Seval” – Sevojno izvezla je za devet meseci robe za 127,9 miliona dolara, što je manje za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Valjaonica bakra – Sevojno je u isto vreme izvezla za 74,8 miliona dolara. Za 17,3 odsto manje u odnosu na period januar–septembar 2014. Inače, ove dve kompanije su među 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

Ovogodišnji devetomesečni izvoz železare „Sirmijum stil” –Sremska Mitrovica vredeo je 71,3 miliona dolara, za 28,3 manje nego u istom periodu lane.

Komеntari11
09e64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rudi
Kad nam zapanjaci nude vrhunsku tehnologiju, mi je skupo platimo, posle toga obaraju cenu proizvoda od njihove thnologije, u prevodu toje presipanje iz supjleg u prazno, pa srbi nastaite?
Дамњан
Висока технологија у производњи сировина = више сировина Висока технологија у производњи готових производа = више готових производа уз мање сировина по јединици Цена високе технологије увек расте јер се увек тражи Цена сировина и готових производа пада јер је има више него што је потребно и та разлика се константно повећава. То је тржиште.
Petar Markovic
Taj "Sirmijum steel" je pobegao iz zemlje i ostavio višemilionski dug u evrima, prema državi, EPS-u i dobavljačima. Fabika je na lizing, tako da nemaju imovinu na osnovu koje bilo ko može da se naplati. To je napravilo ogroman poremećaj u sektoru reciklaže u Srbiji. Napišite malo o tome, šta je uradio veliki investitor iz Italije.
Dusan
Hoćeli se naci neko zainteresovan da ispita kako su italijani sklonili milione evra iz Srbije?
I dalje izvozimo sirovine
Znaci treba izvoziti gotovi proizvod a ne polu-prizvod i sirovine.
Migli bi
Postoje nasi proizvodi koji su na svetskom nivou ili blizu. Recimo municija, pistolji, puske, posudje, ... Mislim da je veci probme sto neznamo prodati na svetskom trzistu nego sto neznamo napraviti. Jos ne postoji srpska firma sa prepoznatljivim imenom vani.
Дамњан
Проблем је у томе што је квалитет готових производа код нас веома лош. Наслеђе бољих времена када се мало радило, а лепо живело :)
Teca Peca
Vratite penzionerima pare koje ste bacili na smderevsku zelezaru.Sta sada radi taj Karamas i gde su nase pare.?Zasto se remontuje i druga pec kada celik nema cenu?Bolje da ste od tih para podigli silne vinograde i vinarije i uposlili te radnike da u njima rade,Em je lepse , em je zdravije , em rentabilnije??Ostavke svima koji su se zalagali za obnovu Zelezare a pre svega Vucic da da ostavku jer nas je slagao da cemo imati prihode preko dve milijarde dolara.Sta se sada desava sa nasom investicijom , koji je saldo, sta radi genmijalni Karamas, gde je nase blago,m gde su nase rezerve u Zelezari od premko 200 milopna.?/Karamas je dao 20 miliona a opeljesio nas za 180.Izem ti matematiku!
pavle krstic
Postovana redakcijo uzecu sebi za slobodu da napisem par reci o zelezari Po mom uverenju niko i nikada nece kupiti zelezaru u Smederevu .Bez obzira na trenutnu poslovn situaciju u svetu celik koji se prozvodi u Smederevu ima sve manju potraznju.Cak i da se vrati zlatno doba pitanje je kome treba celik iz Smedereva.Zelezara koja je prinudjena da uvozi svu rudu neophodnu za rad NE MOZE da bude uspesnaMoramo to jedanput da prihvatimo Niko u svetu nema zelezaru usred polja sa zitom i kukuruzom Ako je istina da drzava pomaze zelezaru sa 12000000$ mesecno,onda to po radniku kojih ima 4000 iznosi 3000$. Na godisnjoj bazi to je 36000$ po radniku Za zadnjih pet godina to je 180000$ po radniku Pa zar nije bolje da im se da bespovratni kredit da kupe zemlju i da zasade borovnice,maline jabuke i da pocnu nesto da rade. (i sve to bi kostalu mnogo manje nego 180000$)U svetu ima puno uspesnih zemalja koje nemaju zelezaru,zasto to ne bi bila i Srbija

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja