utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Susret preživelih logoraša „Šarvara”

Zahvaljujući episkopu Irineju Ćiriću, iz mađarskog logora je tokom Drugog svetskog rata spaseno oko 3.000 dece koja su smeštena u porodice širom Bačke
Autor: Snežana Kovačevićnedelja, 13.12.2015. u 18:05
Јоже Видич из Словеније и син Косте Хаџија (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Nikola Kolarov imao je samo dve i po godine kada je u Drugom svetskom ratu iz Rogatice odveden u mađarski logor „Šarvar” sa roditeljima. U taj logor je internirano oko 8.500 ljudi, mnogi su tu oboleli i umrli, ali je Nikola bio jedno od 2.812 dece koja su spasena zahvaljujući tadašnjem episkopu bačkom Irineju Ćiriću.

Na inicijativu vladike, mađarske vlasti su dozvolile da se iz logora izvuče i 180 majki sa odojčadima, a svi su smešteni u srpske porodice širom Bačke. Eparhija je tada u Novom Sadu organizovala i dečju bolnicu za obolele od tuberkuloze, bolesti od koje su masovno obolevali logoraši.

Poznanstva Koste Hadžija 
Po decu iz logora „Šarvar” odlazio je Kosta Hadži, tadašnji sekretar novosadske crkvene opštine. Bilo je 16 transporta, a prvi je počeo aprila 1942. godine sa 186 dece. Hadžijev sin, takođe Kosta kaže da je njegov otac poznavao razne uticajne ljude u Mađarskoj, poput političara Abrahama Dežea i Bajči Žilinskog. Akcija spasavanja dece mogla je da se pokrene, istakao je Hadži, samo pod okriljem crkve, kao humanitarna akcija.

– Ja sam iz logora dospeo u Kovilj, zajedno sa 93 dece. Bio sam najmlađi i kao izgladnelo dete, imao sam veliki stomak, a ruke i noge kao čačkalice. Na putu sam dobio zapaljenje pluća, a lekarka koja me je u Novom Sadu pregledala napisala je na koverti imena Desanke i Omera Kolarova iz Kovilja za koje je znala da nemaju dece. Oni su kasnije uzeli još jedno dete, od sedam godina, bili smo kao braća i on mi je pričao o logoru – rekao je Nikola Kolarov na susretu preživelih logoraša „Šarvara”, koji su se u Novom Sadu okupili povodom 60-godišnjice od smrti episkopa Ćirića.

Susret je organizovao Muzej grada u Kulturnom centru, gde je postavljena i izložba o ovom vladici, autorke i višeg kustosa Gordane Petković, koja ga opisuje kao izuzetnu ličnost širokog obrazovanja. Ćirić se školovao i u Rusiji i Beču, a u Karlovačkoj bogosloviji je bio profesor. Bavio se izučavanjem crkvenog pojanja, ikonografijom i slikarstvom, prevodio je, pisao poeziju i beletristiku.

Među decom koja su njegovim posredstvom spasena iz „Šarvara” bio je i Jovan Dejanović, budući novosadski gradonačelnik. Imao je sreću, jer tada još nije napunio 15 godina, što je bila starosna granica za puštanje iz logora. Zatočeništvo je trajalo godinu dana, a sećanja na to kaže „tužna su i teška jer su tu umirali i deca i starci”.

– Ishrana je, po nas, bila poseban teret i nesreća. Dobijali smo čorbu od stočne hrane, sočivo sa više peska nego sočiva, po 20 deka hleba, ništa ozbiljnije, pa je mnogo logoraša podleglo bolestima – kazao je Dejanović.

U „Šarvaru” je bilo i Slovenaca, a Jože Vidič je tu doveden stočnim vagonom kao dete, sa porodicom iz Lendave. Na dvorištu najpre nisu nikog zatekli, video je samo jednu ženu iza prozora kako briše oči.

– Kada su izašli, saznali smo da su to Srbi, da su mnogi pomrli, a najviše dece i starih. Jednog dana mama mi je rekla: vidiš kako je ovde, ako ostaneš – umrećeš. Nije me trebalo dugo uveravati i sa dve sestre i bratom izašao sam iz logora da bi nas vagonom, u kome nas je bilo oko 70, doveli u Sivac, gde nas je prihvatio pravoslavni sveštenik – seća se Vidič, koji se tu i školovao, a posle vratio u Sloveniju.

Dragica Čamdžić je iz logora vraćena u Novi Bečej u porodicu doktora Simića, koja ju je, kaže, prihvatila kao svoje dete. „Šarvara” se, kaže, ne seća jer je imala samo pet godina, ali pamti da joj je tamo majka davala hleb koji je krila u nedrima i koji je zato bio uvek mlak. Ispričala je da je njen otac uoči odvođenja u logor odneo najvrednije stvari iz njihove kuće u Bačkoj Topoli – šivaću mašinu, lanene peškire, krpare... jednom Mađaru u Bajšu na čuvanje, koji im je posle sve i vratio: – Hoću da istaknem, svaki narod ima i dobre i zle ljude.


Komentari0
7e87b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja