subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39
28. EFA

O mladosti, „Mladosti”

Osim za najbolji evropski film Sorentino osvojio i nagradu za najbolju režiju, dok je ser Majkl Kejn proglašen za najboljeg glumca te se dva puta popeo na berlinsku scenu
Autor: Dubravka Lakićponedeljak, 14.12.2015. u 08:05
Паоло Сорентино са статуетом ЕФА за најбољи филм и сер Мајкл Кејн са „Eвропским оскаром” за улогу у филму „Младост” Паола Сорентина (Фото: ЕФА)

Berlin - Najbolji evropski film 2015. godine, prema odluci većine članova Evropske akademije za film, jeste „ Mladost” koprodukcijski film italijanskog reditelja Paola Sorentina.

Paolo Sorentino je osvojio i „Evropskog oskara” za najbolju režiju, a za ulogu u „Mladosti” nagradu EFA osvojio je ser Majkl Kejn. Tako je tokom berlinske ceremonije dodele nagrada po drugi put izašao na scenu, pošto je iz ruku Vima Vendersa već bio primio predsedničku nagradu EFA - za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. „Zanimljivo, nekih 50 godina nisam dobijao nagrade, a onda u jednoj noći dobijem dve”, komentarisao je naglas ser Majkl upravo ono što su mnogi sinoć ovde pomislili. Dodela „Evropskih oskara” osim što je bila tradicionalno preduga, bila je i krajnje predvidiva. U tu predvidivost priključilo se i dvostruko pojavljivanje britanske glumice Šarlote Rempling na sceni berlinskog Haus festšpilea. Prvo joj je bila uručena nagrada EFA za životno delo, a onda je i obelodanjeno da je upravo ona za ulogu Kejt u filmu „45 godina” Endrua Haja osvojila i EFA priznanje za najbolju žensku rolu.

Ako pitate šta se to u Berlinu ( u kojem je inače sedište Evropske akademije za film) sinoć dogodilo,  sasvim je moguć sledeći odgovor. Kako nisu bili sigurni da će nominovani glumci Majkl Kejn i Šarlota Rempling posle tajnog glasanja članova Akademije na kraju biti i zvanični laureati, bord ove institucije, uz podršku predsednika EFA Vima Vendersa, na vreme je doneo odluke da i Kejna i Remplingovu, kao dve glumačke legende, nagradi počasnim nagradama. Tako su i jedno i drugo sinoć dva puta bili iskreno dirnuti na sceni. Ispravljena je tako i jedna od „nepravdi” u istoriji dodele nagrada EFA, koja beleži i da su britanski stvaraoci i britanski filmovi retko kada bili među osvajačima statuete EFA.

Stekao se utisak da se svojoj nagradi ipak najviše obradovao legendarni švedski reditelj Roj Anderson, čiji film „Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” nije osvojio nagradu u kategoriji za najbolji evropski film, ali jeste u kategoriji najbolje evropske komedije, što je reditelj prihvatio sa iskrenim smehom i njemu karakterističnom dozom sarkazma. Kasnije, tokom svečanog banketa u berlinskom hotelu Sofitel, Roj Anderson je za „Politiku” izjavio: „Neverovatno se radujem baš nagradi za komediju i jedva čekam da vidim lica mojih Šveđana koji u ogromnoj većini nisu gledali moj film. Ne znaju šta su propustili – najbolju evropsku komediju!”.

Najbolji evropski scenaristi 2015. godine su Jorgos Lantimos i Eftimis Filipu, koji su zajednički napisali ekstravagantnu futurističko-egzinstencijalističku priču za crnohumorni film „Jastog” koji je Lantimos i režirao.  Evropsko otkriće godine, nagrada za najbolji evropski debitantski film, uručena je turskom autoru Denisu Gamzeu Ergivenu za koprodukcijski film „Mustang” . „Evropski oskar” za najbolji dokumentarni film otišao je u ruke Asifu Kapadiji (rođen u Indiji) za britanski film „Ejmi”, o tragično preminuloj muzičkoj zvezdi Ejmi Vajnhaus. Najbolji evropski kratki film je 13-minutni „Piknik” hrvatskog autora Jura Pavlovića. Ovo je već drugi put u poslednje dve godine da kratki hrvatski filmovi osvajaju nagradu EFA. Prošle godine pobedio je film „Kokoška” Une Gunjak. Nagrada EFA za najbolji evropski „crtać” pripala je Tomu Muru za irsko-belgijsko-dansko-francusko-luksemburški dugometražni animirani film „Pesma mora”, inspirisan mitologijom i namenjen deci.

Akademija i politika
Već duže vreme traje borba članova Evropske akademije za film za oslobođenje ukrajinskog dokumentariste Olega Sencova, uhapšenog u Simferopolju i osuđenog u Rusiji za „zločin terorističke prirode” na 20 godina zatvora. Inicijator ove borbe je poljska rediteljka Agnješka Holand. Ona je pokrenula i peticiju za oslobođenje kao i nedavno otvoreno pismo ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu „kao velikom Putinovom prijatelju”, u kojem se od predsednika Rusije i ruskih vlasti zahteva trenutno puštanje Sencova. Učesnici ceremonije dodele nagrada EFA bili su zamoljeni za donacije, a sakupljeni iznos novca biće poslat kao podrška Sencovoj porodici.

Najbolji evropski snimatelj i dobitnik nagrade koja nosi ime Karla di Palme ove godine je Austrijanac  Martin Gšlaht za fotografiju u filmu „Laku noć mama”. Najbolji montažer je Poljak Jaceg Drosijo, koji je nagrađen za svoj rad u filmu „Telo” Malgoržate Šumovske, za scenografiju u belgijskom filmu „Potpuno Novi zavet” Žakoa Van Dormela nagrađena je Silvi Olive, a za najbolji kostim nagrada EFA otišla je u ruke Sari Blekinsop za svoj doprinos filmu „Jastog” Jorgosa Lantimosa. Nagrada EFA za najboljeg kompozitora pripala je duetu „Mačje oči” za originalnu muziku u britansko-mađarskom filmu „Vojvoda od Burgundije”, dok su ovo priznanje za najbolji dizajn zvuka osvojili Vasko Pimentel i Miguel Martins za portugalski film „Arabijske noći 1-3” Miguela Gumeša.

I evropska publika je rekla svoje. Za Evropljane najbolji filmovi su španski „ Maršland” Alberta Rodrigeza (EFA People Choice Award) i italijanski „Nevidljivi dečak” Stefana Sarda (nagrada mlade publike).

Domaćin svečane večeri dodele nagrada u dvorani berlinskog teatra Haus festšpile, ponovo je bio nemački komičar Tomas Hermans, kojem je uloga majstora ceremonije sasvim odgovarala. Ovogodišnja 28. dodela nagrada Evropske akademije za film ostaće zapamćena i po tome što je među šest filmskih dela nominovanih za glavnu nagradu (najbolji film), čak četiri su u naslovu imala imena životinja: golub, jastog, mustang i ovnovi. Sledeća, 29. dodela nagrada EFA zakazana je za decembar mesec u poljskom gradu Vroclov koji će biti Kulturna prestonica Evrope 2016.

 

 


Komentari0
a9cbd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja