utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 16.12.2015. u 22:10 M. V.

Knjiga intervjua Vesne Roganović

Razgovori sa Đerđom Konradom, Nadin Gordimer, Davidom Grosmanom, Čarlsom Simićem, ser Ronaldom Harvudom, Josifom Brodskim, Arturom Milerom, Amosom Ozom, Ginterom Grasom, Polom Osterom
Зоран Богнар и Весна Рогановић (Фото М. Ђорђевић)

Izdavačka kuća „Dereta” objavila je knjigu intervjua Vesne Roganović „Sfinga pred vratima”, urednice „Kulturnog dodatka” našeg lista, nastalih tokom autorkine tridesetogodišnje karijere novinara, kao i prevodioca sa engleskog jezika. Razgovori sa Đerđom Konradom, Nadin Gordimer, Davidom Grosmanom, Čarlsom Simićem, ser Ronaldom Harvudom, Arturom Milerom, Amosom Ozom, Josifom Brodskim, Ginterom Grasom, Polom Osterom i drugima, objavljivani su u „Borbi”, „Novoj Nadi”, „Blicu”, „Demokratiji”, „Danasu”, „Politici” i književnim časopisima.  

Ova zbirka intervjua dobila je naslov po razgovoru sa Davidom Grosmanom, kako je objasnio urednik izdanja Zoran Bognar, ukazujući na simboliku Sfinge, stalan izazov pred piscem da demistifikuje stvarnost.

– „Sfinga pred vratima” knjiga je koja se čita kao zbirka pripovedaka, upravo zbog novinarskog umeća Vesne Roganović da otvori sagovornika i stvori atmosferu razgovora koja nalikuje na pripovest o jednom junaku i njegovom dobu. Fascinira taj poetski instrumentarijum koji u intervjuima koristi Vesna Roganović, kao i način na koji uvodi sijaset tema tokom razgovora sa najvećim piscima sveta, rekao je Bognar.

Vesna Roganović podsetila je na vreme u kojem su intervjui sa nobelovcima vođeni i telefonom, gde se u šuštanju loših telefonskih veza jedva raspoznavao glas Pola Ostera, posle čega je intervju bio štampan u četiri nastavka.

– Iako je ova knjiga nastala po zamisli Zorana Bognara i iako je u početku delovalo da će njeno uobličenje biti jednostavno, ispostavilo se kasnije da me očekuje mukotrpan posao kopanja po ličnoj dokumentaciji i arhivima naših medija, danima sam listala komplete novina u Narodnoj biblioteci Srbije, istraživala u arhivama „Danasa” i „Politike”, Radio Beograda, kao i privatnom arhivu „Borbe”. Dogodilo se tako da sam sprovela pravu potragu za jednim izgubljenim intervjuom sa Davidom Grosmanom. Knjiga bi mogla da ima podnaslov „Disidentske priče”, ali pored političkog delovanja i progonstava, moji sagovornici imaju još jednu zajedničku crtu – gotovo jeretičke stavove u javnom delovanju i ulozi savesti svoga vremena. Đerđ Konrad bio je prijatelj Srbije, uvek je pravio razliku između vladajućeg režima i građana, a dolazio je ovde i tokom protesta 90-ih godina. Često se dešavalo da mene radoznali pisci „intervjuišu” o prilikama u tadašnjoj Srbiji, objasnila je Vesna Roganović. Kako je najavio Zoran Bognar, sledeće godine u „Dereti” biće objavljena knjiga razgovora Vesne Roganović sa dobitnikom Pulicerove nagrade za književnost Čarlsom Simićem, čija dela je i prevodila.

Komentari1
9e004
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Надахнут чланак о књизи могуће надахнутих разговора са странцима у којима је ауторка успела да отвори стране горостасе. Али би било добро да се Весна Рогановић и сама отвори према српским научним открићима и да као уредница Културног додатка коначно објави како је настала реч "култура" и сама "култура" јер је и у латинском остало да је реч култура настала из (српске/рас-енске) речи "Colo/коло" а она би то сигурно могла надахнуто појаснити. Не треба чекати прекрштених руку да то други учине уместо уредника Културног додатка.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja