utorak, 26.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Kako se odevala elita u Srbiji

Na izložbi u Kući kralja Petra biće prikazane fotografije, reprodukcije slika i grafike koje svedoče o uticajima na osnovu kojih se formirao modni ukus viđenih Srba i Srpkinja 19. veka
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 17.12.2015. u 22:05
Модни стил Катарине Ивановић и елеганција краљице Наталије (Фото из каталога „Мода српске елите”)

Za kralja Milana Obrenovića bilo je poznato da je dnevno menjao tri ili četiri para rukavica, a znao je i da jedno odelo odabere za pre podne i jedno za po podne i da nijedno posle više nikada ne obuče. Poznate dame, kao što je Natalija Obrenović, i tadašnje pomodarke, kao što su bile Katarina Vukićević ili Bosa Lešjanin, iz kuće nikada nisu izašle dva puta u istoj garderobi. Slično je bilo i sa ćerkama Miše Anastasijevića, a bilo ih je pet, koje su bile obučene poput bečke i pariske elite. Za sve to, naravno, preduslov je bio da imate novca, prepričava nam neke od pikanterija iz srpske modne istorije 19. veka Vladimir Anđelković, autor izložbe „Moda srpske elite (1804–1918)”.

Na postavci koja se u Kući kralja Petra otvara 21. decembra u 19 sati i traje do 5. januara, posetioce očekuje oko dvesta artefakata: fotografija, reprodukcija slika i grafika koje prikazuju poznate ličnosti i scene iz društvenog života, a koje svedoče o uticajima na osnovu kojih se formirao modni ukus viđenih Srba i Srpkinja toga vremena.

Moda se uvek brzo menja i teško je precizno odrediti – pogotovo u dužem vremenskom periodu – kada počinje jedan, a kad drugi pravac. Ali, moguće je zato pomenuti stilove koji se su se mogli uočiti na našoj gospodi i gospođama – pored krunisanih glava srpsku elitu činilo je oko tri posto stanovništva, tu su pripadali visoko i srednje činovništvo, intelektualci iz slobodnih profesija, advokati, profesori, sveštenstvo, oficiri, bankari, industrijalci, bogate zanatlije. Tokom Prvog srpskog ustanka, kako objašnjava Anđelković, žene su nosile bogatu tursku nošnju, sa šalvarama i srebrnim pojasom a muškarci košulju, prsluk i koporan, anteriju od pamučne tkanine... Kada su zapadnoevopski uticaji u pitanju, koji su vidljivi od sredine tridesetih godina 19. veka, bitno je pomenuti ampir, bidermajer, viktorijanski kostim i modu turnira.

– Svaki je stil trajao otprilike između deset i dvadeset godina. Ampir kod muškaraca može da se upozna dobro preko portreta Vuka Karadžića – karakterišu ga crni sako, kratki zulufi, retki brkovi, velika crna kragna, takozvana jaka, bela košulja, mašna, pantalone pripijene iz telo i uske čizme. Žene su nosile haljine koje su bile u obliku zvona, sa velikim dekolteom od laganog materijala, pripijene uz telo i različite šešire. U bidermajeru, što se dama tiče, ta haljina u gornjem delu ostaje pripijena uz telo, u donjem se širi, uz dodatak pet-šest suknji sa velovima – dobar primer bio bi autoportret Katarine Ivanović. Potom nastupa doba korseta, suknja se dodatno proširuje, drži je žičani okvir, a ramena su ogoljena do kraja. Viktorijanski kostim kod žena podrazumeva da su strože obučene, zakopčanije, nose male šešire ili kape koje se pod bradom vezuju u veliku mašnu – to se može videti na portretu Mine Karadžić. Muškarci nose cilindre, regengote, kapute duge do kolena, prsluke u različitim bojama. Moda turnira predstavlja, zapravo, preobražen viktorijanski kostim – gospoda nose cilindar i polucilindar, pantalone su uske, a boja prsluka se razlikuje od boje sakoa, dok žene nose haljine koja je pripijena uz telo, ali je napred ravna, a pozadi se proširuje, dok je ispod leđa ubačen jastučić – slikovito se to vidi na portretu kraljice Natalije koji je uradio Vlaho Bukovac. Turnir posle nestaje i pretvara se u dugi šlep, a haljine od 1900. postaju meke i draperisane – detaljnije objašnjava naš sagovornik.

Paralelno sa njima sredinom veka počeo je da se formira i srpski građanski kostim, kombinacija levantsko-balkanske odeće i evropskog modnog kostima.

– Ovu nošnju žena iz boljih kuća činili su fistan, marama za grudi, pojas, tepeluk, suncobrani, lepeze i rukavice. Odevni predmeti izrađivani su od svile, čoje, pamuka, baršuna, kadife. Krajem veka taj kostim se toliko preobražava i uprošćava da od svih detalja ostaje samo duga suknja, jednostavna košulja i krajnje sveden tepeluk. Od nakita su zadržani broševi, malo prstenje i grana – dodaje Anđelković.

Pri svemu tome tačno se znalo šta se i kod koga nabavlja – gde se kupuje štof, gde svila i gde turske tkanine, ko su krojači, gde naći najbolju kapu a gde najatraktivniji šešir, gde kupiti uniformu, gde nabaviti rukavice i lepeze, kod koga čarape a kod koga kožu i muf. Sve što se kupi pokaže se tokom posete nekom od salona – oni su u našoj prestonici bili veoma popularni.

– Saloni su se tada zvali i posela, to su bili klasični prijemi. Postojali su i podnevni i večernji, u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. Večernji su se, nekada, završavali i zorom. Bilo je i samo muških i samo ženskih druženja. U tom društvu nije se kretalo mnogo ljudi – reč je o odabranim imenima. Jasno je bilo ko šta organizuje i koga poziva.


Komentari4
e2b9a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jasmina nešković
Bilo bi zanimljivo, a pre svega poučno, pisati i o tome kako se odevala i druga "elita", umetnička, akademska, naučna, itd. Jednakost i bratstvo, nametnuli su i tzv.poštenoj inteligenciji jednakost u odevanju, te su posle rata dame u bundama i šešiorima, i gospoda u odelima od engleskog štofa bili "retke zverke". A kako se sada oblači naša elita, pisci, glumci, profesori... Danas je zaista sramota nositi svilu, bisere i budndu, ukoliko niste, daleko bilo, neka estradna zvezda... Odelo ne čini čoveka, ali ali to je slaba uteha onima koji nemaju šta da obuku, osim ako im se ne posreći neka malo veća novčnana nagrada, eventualno Nobelova...
Слобо Н
@Божидар: Ваш коментар нам више говори о Вама него о поменутој династији ... Хвала.
Слобо Н
Све похвале за ову значајну и поучну изложбу г. Анђелковићу. Споменут је и Велики Сликар, наш Влахо Буковац!! Заслуге Обреновића се иначе врло мало спомињу у позитивном смислу. Не треба заборавити да имамо чак три династије, док се увек и највише прича само о једној нажалост ...
Божидар
Да, заслуге су неоспорно велике, а ја мислим да се прилично често указује на њих и то са дужним поштовањем. Када год се говори о раскалашном животу (Милош, Милан), склоности ка инцесту (Михаило), о екстремној похлепи и насилништву (опет Милош), о прељуби (Милош, Милан па и Михаило), о кумоубиствима (гле, опет родоначелник Милош!)... увек се они (незаобилазно) помену. И треба.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja