sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 19.12.2015. u 08:15 Dejan Jovović
REAGOVANjE

Nužna je korenita reforma MMF-a

Svetska finansijska institucija je postala i politički akter
Вашингтон, седиште ММФ (Фото Танјуг)

U „Politici” je objavljen tekst g. Borovića „Zašto nam (ne) treba MMF” (16. decembra). Smatram međutim da su potrebne dodatne napomene u vezi sa stvarnom ulogom i načinom funkcionisanja ove svakako najuticajnije svetske finansijske institucije.

Poznato je da se MMF, iako mu to nije posao, često upliće i u političke procese u zemljama sa kojima ima sklopljene kreditne aranžmane. Tako je postao i politički akter, jer se bavi kratkoročnim i dugoročnim strukturnim reformama privrede i društva u vremenu kada je kriza ozbiljna, a novca je sve manje. Doktrina MMF-a bazira se na neoliberalizmu, gde se, između ostalog, traži minimum regulatornih funkcija države u oblasti privrede. Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija itd.

U literaturi je prihvaćen naziv da je pristup MMF-a „monetaristički”. Platni bilans se posmatra isključivo kao monetarni fenomen, gde deficit nastaje kao rezultat neusklađenosti ponude i tražnje novca. Osnovni restriktivni monetaristički pristup MMF-a usmeren je na to kako će zadužena zemlja da vraća dugove, a ne zanima ih razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti.

Dobar primer su baltičke zemlje, koje su, sledeći recepturu fonda, morale da drastično smanje zarade, a kao rezultat primenjenih mera imale su veliki pad BDP. Uloga MMF-a, čija politika je u funkciji globalnog kapitala, jeste da odobrava kredite pojedinim zemljama pod uslovom da prihvate sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine, što se na kraju, prema ocenama mnogih kritičara, svodi na politiku „ekonomskog neokolonijalizma”. Najveće koristi od ovakvog pristupa imaju velike multinacionalne korporacije i banke, a ne građani zemalja koje sprovode tranziciju. Politika „stezanja kaiša” koju primenjuje MMF već duži niz godina predmet je raznih kritika u svetu. Američki ekonomista, nobelovac profesor Džozef Stiglic ukazuje da programi štednje i smanjenja troškova fonda nisu dali pozitivne rezultate, već vode padu privredne aktivnosti i recesiji. Svojim rigidnim, jednostranim i nefleksibilnim pristupom, koji traži makroekonomsku stabilnost, a zanemaruje razvoj, MMF je pokazao da svoj krizni model ne prilagođava specifičnostima pojedinih zemalja. Poznati su primeri njegovih neuspelih programa u Indoneziji, Tajlandu, Južnoj Koreji, Rusiji, Brazilu, Argentini, koji su ovim zemljama samo pogoršali ekonomsku situaciju jer se pokazalo da MMF više brine o interesu finansijskih tržišta nego o razvoju zemlje članice kojoj treba da pomogne.

Od bivših socijalističkih zemalja koje su prošle tranziciju, Slovenija, Češka i Slovačka izbegle su diktat MMF-a koristeći sopstveni model razvoja, dok je Rusija počela ubrzano da se razvija kada je s fondom prekinula saradnju. Takođe, pojedine azijske zemlje su ostvarile visoke stope privrednog rasta bez saradnje sa fondom.

MMF se bori protiv inflacije, lako prihvata recesiju i pad proizvodnje, ali zanemaruje nezaposlenost i siromaštvo. Njegova liberalna doktrina nametnuta zemljama u teškoj ekonomskoj situaciji, pokazala je krupne greške, pa se postavlja pitanje da li je „umesto vatrogasca postao piroman”. Jasno se pokazalo da MMF nema više onu ulogu u svetskoj privredi koju je imao niz godina posle Drugog svetskog rata i da sistem i institucije iz Breton Vudsa moraju da budu temeljno reformisani.

Što se Srbije tiče, izgleda da je saradnja sa MMF-om bezuslovno nužno zlo. Nema sumnje da je fond „stečajni upravnik” nad svakom zemljom članicom u koju dođe, a Srbija je zemlja u recesiji i u ekonomskoj, socijalnoj i društvenoj krizi, pa joj je neophodan mentor poput MMF-a. Fond treba da osigura makroekonomsku stabilnost i ojača poverenje inostranih investitora. Time se šalje poruka da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku, a pozitivan stav MMF-a direktno utiče na procenu rizika zemlje i na uslove zaduženja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Srbija ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF-om i pored njegovih velikih slabosti, jer očigledno nije ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede nužne reforme, a kao dužnik ima mali manevarski prostor da samostalno odlučuje o restriktivnim merama koje nameće ova institucija. Ali jednostrane šablone i univerzalne „lekove” MMF-a ne treba bezrezervno prihvatati, jer je praksa pokazala da je njihovo striktno sprovođenje dovodilo do produbljivanja krize, daljeg socijalnog raslojavanja, pa i sloma privrede.

Naučni savetnik, redovni član NDES

Komentari11
de7d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nuzna je korenita reforma MMF-a
Pretpostavljam da to znaci da MMF treba da odresi kesu i da svakom da onoliko para koliko on trazi, pa ce takav onda imati dovoljno para i za plate i za razvoj i za ko zna sve jos sto on misli da mu je potrebno. Nije samo jasno otkud MMF-u toliko para. Pare MMF poticu od clanarine koju mora da uplati svaka drzava koja hoce da bude clan MMF-a. Ukupno ima 188 clanova MMF-a Jedan od njih je i Srbija. Dodatni prihod MMF- je interes od pozajmljenih para, to jest ako korisnik zajma izvoli da otplati dug a da ne trazi novi zajam, sto se ponekad i desi. Lako je pisati o potrebi reforme MMF ako se nista ne kaze o tome kako to MMF treba da se reformise i koje su i cije su dodatne pare u pitanju. Svako dete moze tako nesto da misli i napise jer to ne kosta nista u Srbiji. Cak ni ugleda.
Vladan Jovanović
Какав је то научни саветник, који заговара задуживање под условима које заговара дужник, а не поверилац?! Па обичан сељак зна да услове за враћање његовог (сељаковог) дуга не одређује он, већ онај који му је позајмио новац.
tipicne komunisticke price
Od kad je sveta i veka, banaka i sirotinje, nije sirotinja bila ta koja je odlucivala ko ce joj zajmiti pare i pod kojim uslovima. Uvek je bilo uzmi ili ne uzmi, i ne gubi moje vreme tvojim pricama o pravdi i postenju i politickim sistemima. Prirodno je da IMF brine i interesu drzava i institucija koje daju novac IMF-u. Za cudjenje je da ta briga sirotinji izgleda kao neka anomalija ili zavera protiv sirotinje, to jest neoliberalizam, kako to sirotinja voli da kaze. Ako ne bi brinuli o tome, IMF ne bi ni postojao jer niko ne bi hteo da mu daje novac. Nezadovoljstvo sadasnje svetske sirotinje IMF-om polazi od pretpostavke da novac koji IMF ima nije niciji, i sto je jos cudnije da ustvari pripada sirotinji koja se zali da IMF na deli taj novac kako njoj treba i kako ona hoce. Kao argument, stalno se prica o nekakvom neoliberalizmu, kao da to nesto znaci, i kao da je nekad postojao neki bolji sistem kad se novac mogao zajmiti po volji sirotinje i bez obaveze otplate zajma.
Neznalica
Oba teksta o MMF-u vrlo dobro objašnjavaju probleme sa kojima se zemlje susreću kada traže njegovu pomoć. Bilo bi lepo da je, sem navođenja zemalja koje su bez pomoći MMF-a uspele da ostvare normalan razvoj, objašnjeno kakva je alternativa. Da nam se podrobnije kaže koje su to ekonomske mere preduzete od strane takvih zemalja. Pretpostavljam, pošto nisam dovoljno stručan , da su i te zemlje prolazile kroz određene teškoće u svom razvoju. Posebno bih voleo da nam se kaže da li te zemlje vode privredu suprotno onome što MMF nameće. Citiram iz teksta: "... либерализација трговине, цена, курса националне валуте, камата, страних инвестиција, затим приватизација, смањење јавне потрошње, већа штедња, отпуштање вишка радне снаге, смањење плата у јавном сектору и пензија." Šta od gore pomenutog su izbegle Slovenija, Češka i Slovačka? I na koji način? Pošteno govoreći, meni je teško da zamislim zdravu i jaku ekonomiju bez takve ekonomske klime.
prava pitanja ali bez odgovora
Moje postovanje. Bolje je biti neznalica nego glupan koji veruje u sve sto mu se svidja da veruje i prihvati lazi o MMF u koje se cesto u srpskoj stampi ponavljaju. Ovaj clanak je verodostojniji od prethodnog ali ne znaci mnogo, uglavnom zato sto sto je MMF u pravu kad ne veruje nekima kojim i ne treba verovati, pa njih gnjavi vise nego neke druge koji se nisu eksponirali kao lazovi i varalice. Ne treba da verujete u price da ima takvih koji rade suportno od zahteva MMF-a u isto vreme imaju i kredite od MMF-a. Postavili ste prava pitanja ali sumnjam da cete dobiti i prave odgovore. To ne bi bilo srpski.
Јелена - пишимо ћирилицом
Све за шта немате глобална знања, преведите на сопствени живот. На пример, ви радите и зарађујете 350 евра. За живот вам треба 400. Да ли ћете се задужити да покријете дефицит? Па може за један месец, али ако се то стално понавља, доћи ћете у ситуацију да морате да распродајете имовину. Имате и другу опцију, а то је да зарађујете више. Да ли ћете променити посао или наћи додатни, на вама је. Али то је једини начин да преживите, а да не дођете до просјачког штапа. Тако и држава. Или ће се стално изнова задуживати и правити све већи дефицит, због кога ће на крају да распродаје имовину буд-зашто, или ће уместо сулудог арчења снаге за мољакање за кредите, ту снагу искористити тако што ће тражити нова тржишта и модернизацију производње која ће та тржишта задовољити. Посао елите једне земље је да тај опоравак и развој осмисли и спроведе. То није нити може бити посао странаца. Они имају сасвим друге циљеве, што је и нормално, јер следе своје интересе. Ми МОРАМО да почнемо да следимо своје.
Јелена - пишимо ћирилицом
Дакле, ММФ није ни једној јединој држави помогао, напротив, али Србији хоће и то зато што сама Србија нема довољно "капацитета"? Значи, Ви, господине Јововићу, хоћете да кажете да сте Ви и Ваше колеге нестручни и да Србија нема стручњака који би могли да осмисле сопствени модел развоја, али имате тек толико знања да Вам је потпуно јасно да ММФ доноси искључиво фискалну консолидацију, тачније обезбеђење враћања кредита страним повериоцима, док истовремено урушава домаћу привреду и води државу у рецесију? Ако је тако, нека нам ММФ-а. Ако сте ви, домаћи економисти, неспособни да осмислите развој државе, нека је уруше странци. А како нам млади масовно одлазе на запад, ускоро нам неће ни бити потребна држава. Нисмо је ни заслужили кад смо неспособни да је чувамо и опорављамо кад је у проблемима, него мислимо да ће то странци боље урадити. Невероватно, колико само одсуства самопоуздања је у нашој елити. Ако се то више уопште може звати елитом.
Neznalica
O kakvom vi samopouzdanju elite govorite? Gde vi živite? Da li ste svesni da se u Srbiji za sve pitaju samo političari, tačnije korumpirani političari, a najčešće samo jedan političar ili još bolje rečeno Vođa? Na koga vi prebacujete krivicu? Na stručne ljude koji nemoćni da imaju bilo kakav ozbiljan uticaj u društvu ili tavore ili beže iz zemlje? Kako vas nije sramota da optužujete na takav način? Navedite jednog ekonomistu koji može pored živog Vučića išta da uradi na svoju ruku. Svako ko se imalo ne slaže sa Vučićevim viđenjem budućnosti Srbije osuđen je na odstranjivanje. Da li ste vi svesni da kada bilo ko od opozicije, medija ili javnih ličnosti iznese kritiku na račun Vučića on prvo izgovori da je put kojim je krenuo dobar pošto se sa njim slažu međunarodne institucije, pre svega EU i MMF? Ako se i udostoji da odgovori? Ko realno tome može da se suprotstavi u ovom trenutku u Srbiji? O čemu vi pričate?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja