subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 23.12.2015. u 08:15 Oliver Antić
DVA POGLEDA NA POKUŠAJ REHABILITACIJE MILANA NEDIĆA

Nedićev akt izdaje

Nije Nedić bio žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga, već obrnuto, pod njegovim autoritetom i sa potpisom vršeni su progoni i nasilja
Милан Недић говори на једном скупу током рата (Фотодокументација „Политике”)

Rehabilitacija se na osnovu zakona može primeniti prema licima koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava. Ukoliko podnosilac zahteva nije u mogućnosti da dostavi dokaze za to, dovoljno je da podnese opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluže za bližu identifikaciju žrtve i događaja. Sud rešenjem o rehabilitaciji utvrđuje da je rehabilitovano lice bilo žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga.

Da li su u slučaju Milana Nedića ispunjeni ovi zakonski uslovi? Sve vrste tumačenja pravnih normi upućuju na negativan odgovor. Milan Nedić je bio predsednik srpske Vlade pod neposrednom upravom nacističke Nemačke (u postavljanju Nedića učestvovao je i Gestapo). Nedić je i pre početka Drugog svetskog rata iskazivao svoje slaganje sa naci-fašističkim „Novim evropskim poretkom” i otvoreno se zalagao za savezništvo sa Hitlerom. U aprilskom ratu jedinice Treće grupe armija, pod njegovom komandom, na najznačajnijem frontu (teritorija Stare Srbije, zbog povlačenja prema Grčkoj) nisu pružile gotovo nikakav otpor agresorima, zbog čega ga je vlada Kraljevine Jugoslavije već 28. aprila 1941. proglasila odgovornim za raspad fronta. Sarađivao je sa Ljotićem i pre i za vreme rata.

Nedić je za vreme okupacije imao izbor: mogao je da se pridruži Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini već 17. aprila 1941. (nije bio zarobljen već se naknadno dobrovoljno predao Nemcima) ili, eventualno, da se isključi iz javnog života (pošto je bio antikomunista treća solucija da se kasnije pridruži parizanima nije bila realna). On je odabrao prihvatanje najodgovornije funkcije u okupiranoj Srbiji i već time počinio akt izdaje. Pod njegovim autoritetom i policijskim (uključujući i Specijalnu policiju) i žandarmerijskim aparatom su sačinjavani spiskovi smrti i rodoljubi koji se nisu mirili sa okupacijom odvođeni su u logore i deportacije. Upravo zato je i đeneral Mihailović Milana Nedića javno nazvao izdajnikom i slao svoje komandose u akcije likvidiranja njegovih najrevnosnijih saradnika.

Pod pretpostavkom da Nediću sudi najobjektivniji sud, uz primenu najviših pravnih standarda, uz ocenu kako otežavajućih tako i olakšavajućih okolnosti (npr. organizovao je prihvat velikog broja izbeglica od Slovenije preko ND Hrvatske sve do KiM i Makedonije, organizovao radne logore za prevaspitavanje omladine i spasao živote delu srpske omladine), kazna bi, jer ipak nije bio monstruozni zločinac tipa Ante Pavelića, morala biti zatvor koji se meri decenijama. Nije Nedić bio žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga, već obrnuto, pod njegovim autoritetom i sa potpisom vršeni su progoni i nasilja iz političkih i ideoloških razloga i to od najstrašnije politike i najmračnije ideologije koju je osudio ceo civilizovani svet i koja je, upravo zato, i danas zabranjena. Sledstveno tome, pozitivna odluka u ovom slučaju bila bi protivna kako unutrašnjem pravnom poretku, tako i međunarodnom pravu (koje je u tom delu kogentnog karaktera i čini takođe deo unutrašnjeg prava).

Nedić je toga bio svestan i zato je govorio, u više prilika, da bez obzira ko dođe na vlast posle rata on neće dobro proći. Pretpostavlja se da je, najverovatnije, zbog toga izvršio samoubistvo.

Izricanje pravde, a to je krajnji cilj svakog sudskog postupka, podrazumeva i etičku, dakle suštinsku poruku, koja u ovom slučaju ne može ići u prilog rehabilitacije, naprotiv.

Ni sa formalne strane (pravno, etički, logički) postavljeno, nije moguća rehabilitacija lica koje je, imajući u vidu konkretne okolnosti, samo sebi presudilo.

Konačno, rehabilitacija Nedića (Ljotića i sl.) bila bi i uvreda za rehabilitovana lica koja su zaista bila lišena života, slobode ili nekih drugih prava, iz političkih ili ideoloških razloga.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komеntari78
9565c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

МУДРИ Ђенерал
Касно сам прочитао одличан текст професора Антића, а због дилема у неким коментарима истичем следеће : Београд од Јевреја није очистила српска власт, већ немачки и хрватски НАЦИСТИ. Колико смо упознати и Јевреји избеглице су од стране Недићеве власти смештани по селима у Србији. Ђенерал М.Недић је био доказани патриота (најодликованији српски официр) и није био фашиста, већ је као Премијер учинио све на спашавању свих грађана Србији. Као МУДАР човек, прозрео је Титову геноцидну идеју да од Србије створи кланицу (користећи Хитлерову наредбу 100 за 1), и да се са Немцима воде борбе на подручјима где живе Срби, што је било изразито у НДХ, где Титови комунисти нису НИКАДА напали усташке логоре или централе у градовима, него су нападали четнике Војводе Ђујића (који су се борили против усташа, да би заштитили Србе).
Издајник 2
- Черчилова влада наређује начелницима окупираних општина у каналу Ла Манш да буду лојални окупационим властима (немачким) – зна се због чега. За успешно извршење наредбе, после рата, те исте начелнике награђује одликовањима. - Де Гол учесницима Покрета отпора (било их је из свих партија-па и комунистичке) наређује да не убијају Немце – зна се због чега – само да врше ометања кретању и снабдевању немачких трупа. То је, али не доследно код нас, радио и Д.М. по Мађарској, Румунији и Бугарској (преко својих, још раније успостављених обавештајних веза). О Михајловићевом одлучујућем доприносу у ометању немачих трупа на путу за Африку и Блиски исток извештавао је амерички обавештајац, Макдауел. Није тек тако, по завршетку рата, Д.М. одликован од тадашњег председника САД Трумана.
Издајник
Кога је то Милан Недић издао? - Дал Владу чији је представник потписао капитулацију, а она потом побегла, оставивши народ на цедилу. - Генерале, који су подбунили народ и потом побегли, оставивши народ на цедилу - Део народа – њих стотине хиљада, који је избегао из западних делова Краљевине – зна се због чега. - Дал народ овдашњи, коме су Немци спремали чистку од стране усташа, балиста, хортијеваца и Бугара због кршења акта о капитулацији и Женевске конвенције, од неодговорних групица. - Зна се да је најтежа жртва кад се пред јавност баци сав дотадашњи углед, често крваво стечен, у ратној муци стечен.
Goran Belojevic
Чудно за професора права да се бави са рекла казала.
КОЈА ЈЕ ИСТИНА ТАЧНА ?
Историјске чињенице упућују на закључак да су у периоду 1939 -45. постојале РАЗЛИЧИТЕ ИСТИНЕ а и различити интереси и идеје : (А). За интересе ВЕЛИКИХ СИЛА и националних мањина у Југославиј (а и за хрватске и албанске нацисте), најкориснији су биле идеје Титових и Стаљинових комуниста, који се нису обазирали на велике жртве српског народа ; (Б). За ДРЖАВНЕ и СРПСКЕ интересе, набоље су биле: а) идеја Кнеза Павла о неутралности, јер Краљевина Југославија не би била нападнута па не би било геноцида над Србима у НДХ и масовна стељања у Србији , б) после капитулације: идеје о сарадњи ђенерала Михаиловића (са Енглезима) и Недића (са Немцима), коко би се такође смањио број српских жртава ; (В). За биолошки опстанак Срба, најопасније су биле идеје НАЦИСТА и то пре свега хрватски, албански и мађарски, који су хтели да униште све српско и православно, у интересу својих вера и нација..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja