sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55
PROSVETNI RADNICI O PREDLOZIMA MINISTRA VERBIĆA

Prvo da se prebroje nastavnici, a onda smanji broj časova i gase škole

Racionalizacija časova, predmeta i škola ne može da bude odvojena od problema viška nastavnika, smatra struka. – Za poslednjih 15 godina sve više predmeta i nastavnika, a sve manje đaka
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 24.12.2015. u 09:05
Фото Д. Јевремовић

U senci inicijative ministra Verbića da nastava građanskog i veronauke bude svedena na četiri razreda, ostale su druge ideje koje je prvi čovek prosvete prvi put izložio u javnosti, na nedavnoj konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. U prvom redu, to je najava racionalizacije mreže škola i potreba da se smanji fond časova, jer ih đaci „imaju više nego što je zakonom dozvoljeno”.

Nastavnici sa kojima smo razgovarali o Verbićevim idejama slažu se da to jesu neki od najvažnijih problema srpske prosvete, ali da sa racionalizacijom škola, časova, predmeta... ne može da se krene dok se ne zna ni osnovni podatak: koliko ima prosvetnih radnika.

– Bojim se da su ovo jevtini politički poeni i da se ministar dodvorava roditeljima rečenicama poput „deca ubuduće neće biti opterećena”. To je vrlo ozbiljno pitanje koje zahteva analizu svih predmeta koji su uvođeni prethodnih godina, iako niko nikada nije konsultovao one koji drže dnevnik. Danas smo došli u situaciju da imamo dvostruki problem: decu smo preopteretili, a imamo i navodni višak zaposlenih u prosveti – kaže za naš list Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ona podseća da je u školama već 16.000 radnika na neodređeno i da se ne zna kada će taj status moći da reše zbog zabrane zapošljavanja. Po njenom mišljenju, ne treba da se radi racionalizacija radi racionalizacije, jer će se stvoriti dodatni haos u školama.

– Mi i dalje ne znamo osnovnu stvar – koliko nas ima, 105.000 ili 108.000, a u takvoj situaciji ne mogu da se prave ozbiljni rezovi. Jer, doći ćemo u situaciju da 1. septembra još nastavnika ostane bez norme – ukazuje Jankovićeva.

Istraživanje Saveza učitelja koje je pre nekoliko godina rađeno u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazalo je da gotovo 70 odsto učitelja u Srbiji smatra da su sadržaji nastavnog programa za đake osnovne škole preobimni. Više od polovine misli da su neusklađeni sa uzrastom učenika, a čak 72 procenta ocenjuje da ne odgovaraju zahtevima daljeg školovanja.

U 109 sela škola radi zbog jednog učenika
U Srbiji postoji ukupno 1.213 matičnih škola i 2.675 njihovih izdvojenih odeljenja. U 109 sela škola radi zbog jednog đaka, u 131 zbog dva, u 106 zbog tri, u 123 zbog četiri učenika... Po pet đaka ima u 115 sela, po šest u 93 seoske škole, sedam je u 102, osam u 82, devet u 69 i zbog deset đaka nastava je organizovana u 75 škola. Reč je o izdvojenim odeljenjima, čije matične škole se nalaze u malo većim selima ili gradovima i koje imaju više učenika.

– Programi su preobimni, faktografski natrpani... Možda deca ne bi bila toliko opterećena kada bi gradivo bilo manjeg obima, a onda bismo i mi mogli te lekcije zanimljivije da obradimo u dužem periodu – kaže za „Politiku” Ana Blečić, profesorka u Devetoj beogradskoj gimnaziji i član Nacionalnog prosvetnog saveta.

Ona se slaže sa stavom da su deca preopterećena, ali dodaje da je to veoma osetljivo pitanje i da mora da se vodi računa i o socijalnoj dimenziji, jer je realnost da je to za neke kolege jedini način da popune fond časova. Sagovornica ističe da je ovo njen lični stav, ali da će, kada ova pitanja dođu na dnevni red Nacionalnog prosvetnog saveta, zastupati stav Srpskog biološkog društva čiji je predstavnik.

– Kada je reč o racionalizaciji mreže škola, ona je neophodna i čudi me da do sada nije urađena. Moram da se osvrnem i na ministrovu rečenicu da je naš zadatak da kažemo „ne”. Nacionalni prosvetni savet je to radio više puta u prethodnom periodu, pa su opet ministri potpisivali odluke sa kojima se NPS nije slagao – ističe Ana Blečić.

Ministarstvo prosvete je ovih dana prvi put na jednom mestu sabralo razne podatke o prosvetnom sistemu koji su nedostajali decenijama, a među njima je broj škola i đaka. Dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete, kaže da je to dobra polazna osnova za najavljenu racionalizaciju, što će biti predmet razmišljanja u narednom periodu – koju školu ugasiti, koju ostaviti i da li ima dovoljno novca da se održava čak hiljadu škola sa do deset učenika. Broj škola se u proteklom periodu nije značajno promenio, a broj prvaka se za dve-tri decenije smanjio sa oko 95.000 na ispod 70.000.

Podaci tako pokazuju da i dalje imamo škole sa više nastavnika nego đaka: od 3.900 školskih ustanova čak hiljadu, uglavnom seoskih, ima samo deset učenika ili manje. Najviše malih razreda imaju Jablanički, Pčinjski i Nišavski okrug.


Komentari15
37916
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

профа
У држави која не брине о васпитавању деце и омладине имамо само две опције: елиту (има новац, време, образовање) која може својој деци да приушти истински добро образовање, а не струковну обуку, и остале, који живе као да се просветитељство никад није десило. Сталежи су плод управо друштва окренутог пуком преживљавању, немојте да поверујемо да смо дотле стигли. Онда све може да прође. Проблем школства није време које ученици проводе у школама, већ његов квалитет. То је једина права тема везана за образовање и образовну политику.
Јован Миловановић
Када се затворе школе у селима, села су "угашена".
Strahinja
Сада пред крај године одједном тема укидања предмета , гашење школа и рационализација јер је првог јануара требало да заживе платни разреди у просвети по обећању министра Вербића и министарке Удовички. Они у министарствима треба себе да укину јер не раде ништа и нико не би приметио
vlastimir
Izmedju 130 i 170 agencija u Srbiji postoji koje nicemu ne sluze, gde radi nepoznati broj stranacki zaposlenih za nepoznato velike plate (barata se sa prosecima od 100 000 dinara i vise). Ali je zato problem neka seoska uciteljica koja radi za 40 000, putuje po 30 km dnevno do posla i radi u skoli u uslovima od pre 50 godina.
Ana
Evo zasto treba zatvoriti neke skole sa malo dece-dacu jedan primer:u selu Dobrnju skolu pohadja samo 9 djaka od 2 do 4 razreda,a to selo je udaljeno 9 km od Petrovca na Mlavi i 2 km od Oreskovice,gde se nalazi velika skola!Znaci,potpuno neefikasna skola sa malo djaka.Ministarstvo bi manje kostalo da placa deci put do Oreskovice nego sto placa uciteljici mesto.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja