sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:17
RAZGOVOR NEDELjE: SRĐAN VERBIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Najbolje bi bilo da građansko i veronauka budu jedan predmet

Škola nije samo niz nepovezanih časova. Inicijativa za reviziju nastavnog plana izazvala je pažnju kakvu treba da ima. Velika matura definitivno 2019. godine
Autor: Milenija Simić-Miladinovićponedeljak, 28.12.2015. u 09:05
(Фото Д. Јевремовић)

Predlog ministra prosvete Srđana Verbića da se obavezni izborni predmeti: veronauka i građansko vaspitanje, svedu na četiri umesto dosadašnjih 12 razreda epicentar je žestokih potresa u osnovnom i srednjem obrazovanju i izazvao je lavinu osuda: zaprepašćenje Crkve koja odlučno odbija tu inicijativu – zvaničnim saopštenjem Svetog arhijerejskog Sinoda ministra prosvete poziva da podnese ostavku i zaključuje da je njegov predlog „zapravo otvoreni poziv na ideološku segregaciju većine građana Srbije”.

Tome je prethodila oštra replika Građanskih inicijativa da je predlog o ukidanju veronauke i građanskog vaspitanja apsolutno neprihvatljiv. Prosvetni sindikati uvereni su da Verbićeva inicijativa doliva ulje na gorući problem tehnoloških viškova i da je njegova priča o rasterećenju učenika ubiranje jeftinih političkih poena.

– Bez obzira na neprimeren ton nekih reakcija, moram da budem zadovoljan što je inicijativa za reviziju nastavnog plana izazvala pažnju kakvu i treba da ima. Postojanje predmeta koji đake razdvajaju ne po interesovanju već po verskom opredeljenju njihovih roditelja jeste tema koja se tiče svih građana Srbije i mora o njoj da se diskutuje. Mnogo je gore da ona bude tabu tema o kojoj ne sme da se priča – kaže u intervjuu za „Politiku” Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Prvi predlozi novog Zakona o visokom obrazovanju mogli su da budu ambiciozniji, recimo da su možda previše konzervativni

Šta vas je podstaklo da predložite da se veronauka i građansko vaspitanje svedu na četiri razreda?

Moj predlog je pre svega poziv na preispitivanje uloge obaveznih izbornih predmeta u našim školama. Lično smatram da bi u ovom trenutku najsmislenije rešenje bilo da se građansko vaspitanje i veronauka svedu na četiri razreda. Još bolje bi bilo da mogu da se svedu na zajednički predmet koji bi se bavio tolerancijom, istorijom religije, upoznavanjem drugih kultura. Što pre treba da se uradi kompletna revizija nastavnih planova i programa koji su preobimni. Predložio sam to na konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), prvoj posle devet meseci, gde smo imali priliku da vidimo koliko nam nedostaju konstruktivne akcije saveta. Njihova najvažnija uloga sada je promena programa i planova nastave. Tu temu smo zanemarivali godinama, razmišljajući isključivo o tome koliko će ko imati časova. To mora da se osmisli bolje i konačno bude usmereno na to šta su željeni ciljevi i ishodi obrazovanja, a ne koliko ko ima časova i kako se zovu predmeti.

Seča predmeta izazvaće dalje potrese i haos u školama, procenjuju prosvetni sindikati...

Oni su tu da brane svoje članove i broj časova, a na ministru je da razmišlja o tome šta je dobro za đake, za obrazovni sistem. Evidentno je da su đaci preopterećeni, imaju previše časova. Bilo bi izuzetno korisno kada bi više vremena provodili u biblioteci, društveno korisnom radu, zajedničkim aktivnostima usmerenim ka razvijanju timskog duha, vannastavnim aktivnostima.

Ako ukinete predmet da li ste time ukinuli i ljude?

Neko bi izgubio fond časova, to je jasno, ali napominjem – mi treba da razvijemo i vannastavne aktivnosti koje su zamrle. Nije škola samo niz nepovezanih časova.

U svakoj promeni nastavnog plana pojavljuju se novi tehnološki viškovi, bez toga ne može. Moramo da pođemo od toga šta želimo da uradimo s obrazovanjem, sekundarno je pitanje ko postaje višak, a kome se otvara mogućnost zaposlenja. Paralelno s promenom plana i programa mora da ide i otvaranje mogućnosti nastavnicima da se dodatnom edukacijom osposobe za predavanje više od jednog predmeta.

Koliko nastavnika sada predaje obavezne izborne predmete?

Oko 3.000.

A na čijem su platnom spisku?

Ministarstva prosvete. Veronauka je jedini predmet čiji program ne donosi NPS. Ministarstvo se s tim programom saglašava, ne bira veroučitelje, ali ih plaća.

Da li zaista mislite da je uvođenjem veronauke i građanskog u škole uvedena i segregacija?

Da. Svaki put kada podelimo odeljenje, i to po kriterijumu čiji su roditelji vernici, a čiji nisu, dakle to čak nema veze ni sa đacima, na neki način etiketiramo decu koja počinju da se razilaze, što ne smemo da dozvolimo.

Zašto se kao vid sprečavanja segregacije ne vrate uniforme u škole?

Kada bi postojala ozbiljna inicijativa roditelja i nastavnika ministarstvo ne bi imalo ništa protiv da se vrate školske uniforme.

Zna li prosvetna vlast koliko ima zaposlenih u prosveti?

To može da zna svako ko je dovoljno informatički pismen da ode na sajt ministarstva i u otvorenim podacima vidi koliko ima škola, gde se nalaze, koji je broj telefona, koliko ljudi radi...

U avgustu, kad je trebalo da se prebrojavaju viškovi, bilo je 100.500 zaposlenih u prosveti, s najavom dodele jednokratne pomoći u oktobru bilo je 108.000 prosvetara, pa 110.000. Poslednji podatak je 141.000 zaposlenih.

Kada kažemo 100.500 mislimo na broj efektivnih ljudi, odnosno koliko se isplaćuje punih plata. Zaposlenih ima više, jer nemaju svi pun fond časova. Kad je isplaćivana pomoć govorili smo i o zaposlenima u predškolskim ustanovama i u domovima učenika i studenata. Poslednja brojka 141.000 uključuje i zaposlene u visokom obrazovanju.

Šta će biti s viškovima, socijalni program više se ne pominje a trebalo je da bude okončan 31. decembra?

Iako je Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnim službama donet pre tri meseca, tek pre tri nedelje donet je akt kojim se propisuje maksimalan broj zaposlenih, da smo ga ranije imali taj socijalni program mogao je da bude sproveden u svim školama, fakultetima, ministarstvima. Konačno ćemo to moći da sprovedemo u celom javnom sektoru.

Školama je potreban 12.571 nastavnik, višak je 3.222. Naizgled, to je nelogično.

Nije nelogično, na mesto biologa može da dođe samo biolog, zamena mora da bude stručna. Bez obzira na to što u nekoj školi postoji potreba za pet matematičara, ako imamo tri neraspoređena hemičara, oni neće moći da popune te prazne pozicije.

Šta će biti sa 16.300 ljudi koji rade na određeno? Zabrana zapošljavanja je na snazi.

Ljudi koji u prosveti rade na određeno su potrebni školama. Dok ne budu zaposleni za stalno obnavljaće ugovore na određeno ukoliko za njihovim angažovanjem bude postojala potreba.

Trebalo je da škole preuzmu nastavnike s nepunim fondom časova, problem navodno prave direktori – koliko ih je za to snosilo odgovornost?

Obim nepravilnosti koje smo uočili je prilično mali, pozitivno smo iznenađeni načinom na koji su direktori to sproveli. Ima nepravilnosti. Inspekcija obilazi škole, na koje su nam, pre svega, sindikati ukazali. Do sada smo za jednu školu utvrdili da je bilo ozbiljnih propusta, i siguran sam da će direktor biti smenjen.

Samo u Beogradu 156 direktora krši zakon, podaci su sindikata.

Takav podatak nisam video u nalazima inspekcija, a svi raspoloživi kapaciteti prosvetne inspekcije su svakodnevno na terenu.

Inspektori posete najavljuju direktorima?

Nije presudno da li se inspektori najavljuju, ako su direktori napravili prekršaj to će se videti.

Kad će konačno zaživeti velika matura?

Velike mature definitivno će biti 2019. godine. U pravljenju samog programa maturskog ispita ključna je uloga fakulteta. Dosadašnji prijemni ispiti moraju da se transformišu u jedinstveni ispit za sve koji su završili srednje škole. Maturski ispit za kraj srednjeg obrazovanja i upis na fakultete biće urađen po standardima jednakim za sve u celoj zemlji.

Hoće li uvođenje velike mature rešiti problem upisne politike na fakultetima?

Problem upisne politike na fakultetima tiče se odnosa snaga, ko koliko dobro lobira za određeni studijski program. To se ne rešava grubom silom tako što propiše ministarstvo. Upisna politika moraće da bude mnogo transparentnija, da se zna koliko košta koji studijski program, šta tačno nudi, da bude izraženija savetodavna uloga koja će olakšati maturantima da izaberu studije. Tada ćemo moći da raspišemo konkurs na osnovu koga će se dobijati studijska mesta koja se finansiraju iz budžeta. To će onda značiti da je regulisana upisna politika.

Smišlja se novi model finansiranja fakulteta.

Finansiranje fakulteta je najvažnije pitanje kojim se bave radne grupe koje rade na izradi novog zakona o visokom obrazovanju. U ovom trenutku imamo ih pet i čine ih uglavnom dekani, visoki predstavnici fakulteta, studenti, i bave se temama finansiranja, organizacije, upravljanja, akreditacije...

Da li su radne grupe podnele prve predloge i kakve?

Radne grupe su podnele neke predloge i s tim ljudima ovih dana trebalo bi da o tome diskutujemo. Predlozi su mogli da budu ambiciozniji, recimo da su možda previše konzervativni, ali nisu oni konačni, nastavićemo da radimo na tome.

Šta je u obrazovanju urađeno otkako ste ministar?

Na primer, centar za priznavanje stranih visokoškolskih diploma. Zakonom o udžbenicima stvorili smo uslove da se uredi tržište udžbenika i smanji korupcija, prvi put je zaživeo javni informacioni sistem kao izvor relevantnih podataka, koji uključuje i dugo očekivani repozitorijum doktorskih disertacija.

Šta niste uradili?

Smatram da je bilo veoma važno, a nismo uradili platne razrede.


Komentari84
f6710
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Purjak
Veronauke se izucava svuda na zapadu po skolama, ali prava veronauka, a kod nas, veronauka prezentovana, posebno preko SPC, je samo forsiranje srpstva, monarhizma iz vremana Kraljevine SHS , misticizma iz srednjeg veka , ravnogorskog duha i narocito politikanstva sviju protiv svih. uostalom neka se raspise referendum da li hocemo veronauku u skoli ili ne .
Александар Обрадовић
Износите неистине. Ево садржаја програма православне веронауке за 1. разред основне школе: Човек је икона Божија (човек има својство да љубављу чини нешто да постоји, слично као што то чини Бог јер Бог све ствара из љубави). Бог је заједница личности Оца и Сина и Светог Духа (биће као заједница, као љубав). Човек као биће заједнице. Бог је из љубави створио свет заједно са Сином иДухом. Исус Христос је посредник између Бога и створене природе. Црква је заједница свих људи и целе природе кроз Христа с Богом. Православна иконографија показује свет и човека у заједници с Богом. Где ви овде видите "форсирање српства, монархизма", итд, итсл? Нема потребе за референдумом, јер се ученици за веронауку изјашњавају СЛОБОДНО, што је већ једна врста референдума, дакле СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАЊЕ је везано за саму природу предмета. Према томе какав референдум помињете човече? Шта све овде човек неће прочитати...
Preporučujem 1
JASMINA CVETKOVIC - MEDIJNA
Najbolje bi bilo, da roditelji ne strahuju za živote svoje dece, u Domu srednjoškolske omladine u Nišu.
Petar V. Terzić
Religija, kao i drugi oblici ljudske svesti-nauka, filozofija, umetnost i dr., suštinski je važan konstituent čovekovog pogleda na život i svet. I. Njutn je pisao o religiji koliko o nauci i filozofiji, dok je A.Ajnštajn o potrebi integracije nauke i religije rekao sledeće: "Nauka bez religije je slepa, a religija bez nauke je šepava"! Otuda nije pitanje da li je potrebna veronauka nego je suštinsko pitanje: kakva veronauka je potrebna u savremenom vaspitnom-obrazovnom sistemu? Tri su osnovna faktora koji bitno utiču na razvoj religijske svesti: porodična tradicija; verske ustanove (crkva, džamija, sinagoga i dr.), i škola. Porodično čitanje i proučavanje verskih knjiga (Biblija, Kuran i dr.), upražnjavanje obreda i bogosluženje u verskim ustanovama, te redovne nedeljne škole pri istim predstavljaju solidnu osnovu za pred-srednješkolsku omladinu. Veronauka u srednjim, višim i visokim školama mora biti koncipirana u skladu sa integracijom-nauke, filozofije, religije i umetnosti.
Neša (Glodur)
"Najbolje bi bilo da građansko i veronauka budu jedan predmet". najbolje bi bilo kada bi Srbija umesto "našeg" ministra prosvete dobila nekog bez navodnika.
N/A
Fenomenalna ideja, mada sumnjam da mu je to bila namera. Postavljanjem dve, naizgled dijamertalno suprotne ideje tako blizu jedne drugoj omogucuje njihovo lakse sagledavanje i anhilaciju. Matematicka analogija bi bila dva minusa koja daju plus. "Gradjansko vaspitanje" bi trebalo da ukaze na svu nesuvislost religijske dogme dok bi "veronauka" (kakav oximoron od reci) upotrebom naucnog metoda pokazala da "socijalni ugovor", koji je potka gradjanskog vaspitanja, ne postoji, da ga niko nikada nije ni video a kamoli potpisao. Ucenici/ce kojima skolski (ne obrazovni vec skolski) sistem nije ubio svu inicijativu i obesmislio logiku ce lako i brzo da shvate slicnosti koje ova dva predmeta propovedaju -> oba su religije koje se medjusobno podupiru a naizgled su suprotstavljene. Jedina sustinska razlika je oltar, jedan je crkveni a drugi drzavni. Obe od potencijalnih samosvesnih odgovornih individua prave zrtve, molioce koji zavise od vise sile da ih uzme u zastitu
Александар Обрадовић
Како на свим православним, тако и на свим римокатоличким и протестантским факултетима на Западу, постоји предмет који се зове катихетика. Он је везан историју и методологију религијске наставе. Из њега се регуларно раде дипломски, магистарски и докторски радови, како код нас православних, тако и на Западу. Најбољи уџбеник на нашим просторима везан за катихетику је израдио митрополит Амфилохије Радовић. Тако да прича о "несувислости религијске догме", о веронауци као "оксиморону од речи" су, морам рећи, невероватна лупетања неког ко благе везе нема о чему коментарише. Елементарна пристојност и поштовање неког ко је супротстављеног мишљења, налаже бар основно познавање материје о којој се говори. ...
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja