sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.12.2015. u 22:05 Novica Đurić

Vlada prodaje, a opozicija ne da Mamulu

„Oraskom Samiha”, koji gradi turistički kompleks na poluostrvu Luštica, ponudio je da Mamulu zakupi na 49 godina po ceni od 1,5 evra po kvadratnom metru
Мамула, предлог швајцарске компаније „Ораском” (Фото: Компанија „Ораском”)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Odbor za ekonomiju, finansije i budžet predložio je Skupštini Crne Gore da usvoji odluke o davanju u dugoročni zakup lokaliteta ostrva Lastavice sa tvrđavom Mamula i o prihvatanju novog aneksa ugovora o zakupu hotela „Kraljičina plaža” švajcarskoj firmi „Oraskom”.

Vlada je oba projekta, nakon što krajem jula ove godine nisu dobili podršku parlamenta, ponovo uputila u skupštinsku proceduru, gde opozicija odbija da im da zeleno svetlo, a njima su se pridružili i poslanici Socijaldemokratske partije, manje članice vladajuće koalicije.

Opozicija i SDP predlog odluke ocenili su štetnim po državne interese, suprotnim Ustavu i zakonima o svojinsko pravnim odnosima, imovini, državnom premeru i katastru nepokretnosti. „Oraskom Samiha”, koji gradi turistički kompleks na poluostrvu Luštica, ponudio je da Mamulu zakupi na 49 godina po ceni od 1,5 evra po kvadratnom metru, a da morski akvatorij ostrva zakupi po ceni od 90 centi po kvadratu. Predlog je i da plaća 4.000 evra mesečno, što je 48.000 godišnje. Investitor gradi hotel sa 23 sobe. Ugovor o zakupu hotela „Kraljičina plaža” u Budvi zaključen je 31. januara 2007. godine. Aneksom ugovora o zakupu hotela „Kraljičina plaža” predviđeno je da se kompaniji „Adrijatik propertis” produži zakup sa 30 na 42 godine, kao i da se smanji iznos zakupa. Aneks je vlada usvojila na sednici 29. novembra 2012. godine.

„Vlada Crne Gore nije odustala od namere da kompaniji ’Oraskom’ bukvalno ’pokloni’ ostrvo Lastavica sa tvrđavom Mamula, što potvrđuje i činjenica da je skupštini ponuđen na usvajanje neizmenjeni ugovor o dugoročnom zakupu kojim se prvenstveno favorizuje zakupac, a na štetu državnog budžeta i javnog interesa”, saopštila je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).

Kada se prvi put pred poslanicima našao predlog ovog ugovora, MANS je upozorio na ponižavajuće nisku cenu godišnjeg zakupa i čitav niz drugih odredbi kojima je švajcarskom „Oraskomu” omogućeno da uživa beneficije koje nema bilo koja druga kompanija ili investitor u Crnoj Gori.

MANS saopštava kako se od tada do trenutne verzije dokumenta nije promenilo niti jedno slovo i očekuje da ga isti poslanici ponovo odbiju. MANS je posebno analizirao i takozvani investicioni program koji se nalazi na nepune dve strane kao prilog ovog ugovora.

„’Oraskom’ predviđa da će na ’Resortu’ biti otvoreno do 200 novih radnih mesta, kao i da će dodatnih 200 radnih mesta biti otvoreno tokom perioda izgradnje”, navodi MANS. „U prilog tome, ’Oraskom’ najavljuje da će tokom prvih deset godina rada ’Resorta’ država Crna Gora inkasirati 2,8 miliona evra samo po osnovu uplata za doprinose za zaposlene.”

Ova organizacija u saopštenju za javnost kaže da, kada se detaljnije analiziraju ove projekcije, stvarnost izgleda bitno drugačije.

„Ukoliko uzmemo u obzir najpesimističniji scenario da će svi zaposleni primati tek prosečnu crnogorsku zaradu koja trenutno iznosi 478 evra, trenutni iznos doprinosa koji se plaća na ovu zaradu od strane poslodavca i zaposlenog državi iznose oko 320 evra”, dodaje MANS. „Ukoliko uzmemo u obzir čak i nemogući scenario da se prosečna zarada u narednih deset godina neće menjati, pomenutih 2,8 miliona evra je dovoljno za finansiranje doprinosa za tek sedamdesetak zaposlenih, a ne dve stotine, koliko se navodi u investicionom programu.”

MANS je posebno analizirao i takozvani investicioni program koji se nalazi na nepune dve strane kao prilog ovog ugovora.

Nadalje, MANS u saopštenju za javnost precizira:

„Osim ove ’koristi’ za državu Crnu Goru, ’Oraskom’ planira da u narednih deset godina plati tek 4,4 miliona evra po osnovu PDV-a i 100.000 evra po osnovu poreza na dobit i drugih prihoda od poreza, što su ponižavajući iznosi u odnosu na potencijal ostrva Lastavica. Investicionim programom se predviđa izgradnja 23 hotelske sobe, četiri ugostiteljska objekta, recepcije, spa centra, mini-marketa, četiri bazena, kluba za vodene sportove i jedno pristanište”, dodaje se u saopštenju MANS-a.

Kako dodaje MANS, „sasvim je jasno da će jedinu i isključivu korist od ovog projekta imati kompanija ’Oraskom’, i to za zanemarljivo mali uloženi novac, uz ustupke i beneficije koje se ne garantuju bilo kojem građaninu ili pravnom licu u Crnoj Gori”.

Na sednici parlamenta, pre neki dan, predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je pitao četiri puta ministra ekonomije Branimir Gvozdenovića da  kaže koliki je period povrata investicije, pošto od njega zavisi rok na koji se lokalitet daje u zakup. Gvozdenović nije odgovorio.

Ministar je kazao da sedam godina traže investitora i da su konačno našli renomiranog koji je ponudio da zaštiti kulturnu baštinu sa jasno definisanim investicionim planom. Tvrdi da je predlog odluke u skladu sa Ustavom.

Na to je Krivokapić odgovorio:

„Sedam puta se bavite ovom investicijom i postigli ste hotel sa 23 sobe i zakupom na 49 godina. Recite mi gde to ima u svetu da jedna soba košta 650.000, pa ću prestati da sumnjam. Da ne pitam koji je motiv da se prikaže tolika investicija.”

Ministar nije imao odgovor.

Komеntari1
f47d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Miljkovic
Za vreme WW II, od 30. marta 1942. pa do kapitulacije Italije na Mamuli je bio logor u koji su Italijani zatvarali antifasiste i njihove porodice ukljucujuci nejaku decu od po 7-8 godina starosti, mahom Srbe; njih preko 2.000. Oni su bili uglavnom iz juzne Hercegovine (Trebinje, Bileca, Gacko, Ljubinje, Nevesinje, Mostar...), Crne Gore primorske (Herceg Novi, Morinj, Budva, Kotor, Tivat...), ali i Hrvatske (Dubrovnik, Korcula, Makarska...). Njih preko 80 je osudjeno na smrt i pobijeno, a preko 50 umrlo od gladi. Eto, sada je to turisticka atrakcija za kupanje, ronjenje, i hotelski turizam. Mozda tako i treba. Nadam se da se niko ne bi onda ljutio na Hrvate ako oni urade isto sa Jasenovcem ili Lepoglavom. Znam da je vise ljudi tamo nastradalo, ali tragedija se ne ogleda u broju ubijenih nego u prirodi zlocina i simbolicnom znacenju ovih neljudsih, okrutnih ubistava nasih ljudi. Nasa drugo oko iz glave, crnogorsko, voli da zaradi na tragediji ljudskoj. Jos samo Milov kiosk za cigare...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja