petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:21

Kosta Hakman spasio od zaborava Beogradsku mitropoliju

Uskoro izložba radova jednog od najvećih akvarelista na jugoslovenskom prostoru, među njima i slike „Beogradska mitropolija” i „Kuhinja stare Beogradske mitropolije”
Autor: B. Lijeskićponedeljak, 28.12.2015. u 22:05
Коста Хакман: „Београдска митрополија”, 1933.

Njegova svetost patrijarh Varnava je svojevremeno pre planiranog rušenja stare zgrade Patrijaršije iz 19. veka u Beogradu, želeo da sačuva uspomenu na tu istorijsku zgradu u vidu umetničke slike. Tragao je za umetnikom koji bi taj zadatak ispunio i konačno izabrao Kostu Hakmana (1899–1961) jednog od najznačajnijih slikara u Kraljevini Jugoslaviji, koji je sliku „Beogradska mitropolija” 1933. godine uradio za mesec dana. U istom periodu nastalo je i manje Hakmanovo ulje „Kuhinja stare Beogradske mitropolije”. Ove detalje oko nastanka dva poznata dela Koste Hakmana, otkrila nam je njegova ćerka Milica Hakman, istoričarka umetnosti.

Ćerkino sećanje na Hakmana
– Otac je imao atelje na Kosančićevom vencu gde smo često zajedno odlazili. S obzirom na to da je bio srčani bolesnik, šetali smo polako do tamo, a on me držao za ruku. Kad je ulazio u atelje oblačio bi beli mantil i počeo da slika. Tada bi promenio svoje ponašanje, naglo se udaljavao i približavao platnu, hitro i brzo prestajao je da bude onaj bolesni čovek koji se sporo kreće. Dok je slikao bio je sasvim drugačiji, priseća se Milica Hakman.

Pomenuti radovi nalazili su se u Patrijaršijskom muzeju u Sremskim Karlovcima, u vreme dok je Hakman predavao u Realnoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima. Umetnik je kao vrstan pedagog radio još i u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu do 1935. kad je prešao na Tehnički fakultet, a od 1940. bio je vanredni profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.

Podaci o nastanku slika su novi i za Milicu Hakman, pa ona ističe:

– Ova dva dela biće uskoro izložena  krajem januara u Domu Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu, uz još nekoliko akvarela iz privatnih kolekcija. Slika „Beogradska mitropolija” se trenutno nalazi u Dvoru Patrijarha srpskog, a „Kuhinja stare Beogradske mitropolije ” u Muzeju SPC u Beogradu. Kosta Hakman je važio za jednog od najboljih akvarelista na jugoslovenskim prostorima i isticao je da na akvarelu radi baš kao na slici. U vreme zatvorenih muzeja izložbe po manjim galerijama su prozor u svet.

Francuza napali psi ispred zatvorenog MSU
– Stranci su prilikom posete Beogradu uvek rado obilazili Muzej savremene umetnosti i divili se delima koja imamo. Postoji priča o Francuzu koji je prilikom dolaska u našu prestonicu pošao da obiće MSU ne znajući da je zatvoren. Približavajući se zgradi napali su ga psi lutalice a on je, da bi našao spas, kao bez duše dotrčao do jednog splava – restorana. Eto tako se završila njegova avantura obilaženja muzeja u Beogradu, navodi Hakmanova nadajući se da se to u budućnosti neće dešavati.

S obzirom na to da je prošlo mnogo godina od prethodne retrospektive posvećene delu ovog čuvenog slikara, njegova ćerka smatra da bi bilo lepo osvežiti sećanje novom retrospektivom, autorke Ljiljane Stojanović Piletić.

– Galerija Doma Vojske Srbije je odlično mesto za tako nešto. Želim da podsetim da Muzej savremene umetnosti u Beogradu poseduje 23 Hakmanova dela, Galerija Beljanski 13, Narodni muzej 12, među kojima je rad „Predgrađe Beograda” iz 1937. koji je bio izložen u Parizu na Svetskoj izložbi, a umetnik je za nju dobio zlatnu medalju. Sarajevska galerija ima oko 20 slika i u Tuzli se nalazi sedam dela, ističe Milica Hakman.

Kosta Hakman je, nakon školovanja u velikim evropskim centrima poput Praga, Beča i Krakova, u Parizu stasao u koloristu, slikao je pejzaže i mrtve prirode, ali i enterijere, portrete i autoportrete. Postaje član grupe „Oblik”, a po povratku u Beograd i grupe „Dvanaestorica”. Bio je posvećen pedagog. Redovno je izlagao u zemlji i inostranstvu gde je učestvovao na izložbi Jugoslovenske umetnosti u Rimu, kao i na Svetskoj izložbi u Parizu (Zlatna medalja 1937. godine). 

 

 


Komentari3
bc6bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Коста Хакман је рођен у Босанској Крупи ( податак је из Мале Енциклопедије Просвете, а обичај је да се каже где је нека позната личност рођена )
Stefan Stojanovic
Све сте рекли, само не и где се налазила стара митрополија...
Богдан Радмиловић
на мјесту данашње Патријаршије
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja