utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.12.2015. u 22:05 Ana Tasić
POZORIŠNA KRITIKA

Urnebesna društvena tragedija

„Klaustrofobična komedija”, prema tekstu Dušana Kovačevića, režija Darko Bajić, „Zvezdara teatar”
Сцена из представе „Клаустрофобична комедија” (Фото: Жељко Јовановић)

Tekst „Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića je izuzetno inspirativna, prepoznatljivo kovačevićevska, apsurdna i opora tragikomedija složene strukture. U komadu se prepliću tri toka događaja, sa nizom literarnih referenci, na primer na Šekspirovog „Otela” i Čehovljevog „Galeba”. U njemu se sudaraju život i pozorište, pri čemu teatar anticipira stvarnost, što se može razumeti metaforički, da je pozorište pametnije od života, i da se u njemu mogu naći ublaženja nagomilanih teskoba u stvarnosti.

U pogledu režije, najnovija predstava „Klaustrofobična komedija“, čiji je potpisnik Darko Bajić, ne može se reći da postoji estetizovaniji, maštovitiji pristup, naročito u smislu likovnosti predstave. Režija je konvencionalna, ali je istovremeno i vrlo dosledna i uspešna u tome, jer čvrsto vodi komplikovanu radnju i nastup glumaca. Spoj odličnog teksta Dušana Kovačevića, njegove gorko ironične i otrežnjujuće obrade naopakosti savremenog života, i izuzetne igre glumaca, pokazao se kao sasvim dovoljan za uspeh predstave.

Ubojito prodornu glumačku snagu nedvosmisleno donosi Ljubomir Bandović u ulozi garavog Save odžačara, nalik Otelu. On je naivan dobričina, primerak umiruće vrste u savremenom društvu, koji svojom bezuslovnom dobrotom i ljubavlju spasava svet, makar na simboličkom planu. Glumac ga je izvajao kao toplu osobu, usamljenu i setnu, u melodramskim crtama u odnosu sa Ninom, objektivno društveno poraženog, ali i prilično tvrodglavog u pogledu neodustajanja od ljudskosti. Odbeglu poljsku balerinu Ninu Herbert takođe vrlo kvalitetno igra Nevena Ristić, ljupko, vilinski  graciozno, suptilno i u glumačkim i u plesačkim partijama (koreografija Milan Gromilić). Ona je metafora stradanja lepote u korumpiranom društvu koje vode političari mufljuzi, što je posebno izražajno prikazano u sceni njenog plesa za Jagošu, igre za spas života, kao da je Aska pred vukom.

Jagošu Kraja, tog moćnog političkog funkcionera, prevrtljivca i hohštaplera, nalik Šekspirovom Jagu, odgovarajuće odlučno i hladno igra Zoran Cvijanović. Teju Kraja, usredsređenog pisca koji uporedo sa životom oblikuje njegov dramski odraz, verodostojno predstavlja Slavko Štimac. Veselu Kraj koja, poput Maše iz Čehovljevog „Galeba”, simbolički nosi crninu za svojim životom, igra Jovana Stojiljković hladno i distancirano, takođe u skladu sa značenjima lika. Marko Janketić je sjajan, vanredno ubedljiv u ulozi blentavog Vuleta milicionera, posebno efektno u pričanju anegdote iz lova na divlje svinje i veprove. Igor Grabovica, kao baletan Leopold Važik, Ninin partner, protutnji u par navrata scenom kao nakinđurena utvara, a Vanja Janketić kao Gospodin Grabinjski.

U predstavi ima nekoliko dramaturško-rediteljskih intervencija, koje nadgrađuju originalni tekst, odnosno komentarišu prvu predstavu po ovom komadu, iz 1987. godine, u režiji pisca Kovačevića, takođe na sceni Zvezdare. Na primer, likovi u nekoliko scena pevaju starogradsku pesmu „Stani, stani Ibar vodo”, koje nema u originalnom tekstu. To je bila omiljena pesma Danila Bate Stojkovića, koji je igrao Savu 1987. godine, pa je postupak njenog uključivanja diskretan omaž ovom glumcu. U vezi sa tom pesmom verovatno treba tumačiti veliku sliku kamenog mosta na sceni, u čijoj se pozadini odvija jedan deo radnje Bajićeve predstave, jer preko Ibra kod Raške postoji takav kameni most (scenografija Milenko Jeremić).

U pogledu upotrebe muzike u ovoj predstavi, zanimljivo je i emitovanje usemplovanih delova pesme „Zemlja” grupe EKV, u melodramskoj kulminaciji radnje, eksploziji ljubomore i osvete aktera. Reči Milana Mladenovića tu donose važna ironična značenja konkretne radnje, ali se mogu razumeti i kao fini nagoveštaj kraha Jugoslavije (pesma je takođe iz 1987. godine, kada se otprilike odigrava i radnja Bajićeve predstave). „Klaustrofobična komedija” je onda bila, a i danas apsolutno jeste, urnebesno aktuelna društvena tragedija, iz utrobe izbačen krik protiv političara pokvarenjaka, gamadi koja sistematski izjeda retko preostalu ljudskost.

Komеntari1
33560
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jovanka orleanka
I ne samo politicara pokvarenjaka, nego celog sistema vrednosti u kojem su ljudske duse ili ono sto je od duse ostalo, na prodaju...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja