četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 31.12.2015. u 10:05 Jovana Rabrenović

Javna preduzeća najveći izazov za sledeću godinu

Srbija ne može da računa na fiskalnu konsolidaciju za tri do pet godina dok ne reformiše preduzeća u državnom vlasništvu
Поште Србије међу малобројним предузећима која су добро пословала (Фото Д. Јевремовић)

Smanjenjem plata i penzija urađen je lakši deo fiskalne konsolidacije, opšte je mišljenje, dok je teži, a to je sređivanje javnih preduzeća, bar prema najavama, ostavljen za naredne dve godine. Sada, međutim, od resornog ministra Sertića stižu vesti da će se ovaj sektor reformisati mnogo duže. Od tri do pet godina. Šta će nam Međunarodni monetarni fond reći na ovo probijanje rokova?

Stručnjaci upozoravaju da su javna preduzeća nagazna mina fiskalne konsolidacije i da će, ukoliko reforma izostane, to poništiti dosadašnje dobre reformske rezultate.

Ministar privrede Željko Sertić najavio je strogu kontrolu njihovog poslovanja od 2016, kao i uvođenje korporativnog upravljanja po ugledu na privatan sektor. Njihovo poslovanje regulisaće i zakon o javnim preduzećima, koji će se od danas naći u javnoj raspravi. Po njegovim rečima, veći problem su preduzeća u nadležnosti lokalnih samouprava nego ona u nadležnosti republike. Država neposredno prati rad 36 javnih preduzeća koja su u nadležnosti republike, a među njima ima i primera dobrog poslovanja, kao što su Pošte Srbije, SDPR, EMS.

I Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, saglasan je da bismo tek u roku od oko tri godine mogli da imamo reformisana javna preduzeća. Toliko je vremena potrebno kako bi se reformisala na način da se cene njihovih proizvoda i usluga formiraju na tržištu, da se reše viška zaposlenih, optimizuju nivo zarada.

Vučković ocenjuje da je za sada najveći propust u ekonomskoj politici nedovoljan napredak u sređivanju stanja u državnim preduzećima i upozorava da bez toga nema ni sređivanja javnih finansija, koje ne treba banalizovati i svoditi na štednju i otpuštanja.

– Ta preduzeća moraju da se ponašaju kao privatna, da polažu račun državi i tek onda možemo da očekujemo da i ona sama i javne finansije budu u boljoj situaciji – rekao je Vučković u izjavi Tanjugu.

On podseća da je u ranijim godinama proglašavano za uspeh ako javno preduzeće preuzme posao izvan njegove delatnosti.

– To je bila socijalna politika, pa umesto da manje preduzeće bankrotira, ono je opstajalo tako što je pripajano većem sistemu. Tako trošak nije izbegnut, samo se prevaljivao na poreske obveznike – kaže on.

U 2015. je bilo iskoraka u reformi javnih preduzeća, ali pre svega organizacione prirode. Preduzeća su podeljena na više delova, kao u „Železnicama” ili u EPS-u, a to je, kako je naveo, prvi korak koji nije dovoljan.

Kada je reč o 17 strateških firmi, od kojih će desetak u narednoj godini da ostane, Vučković savetuje oprez, te poručuje da bi i za njih desetak trebalo naći rešenje kako bi taj proces bio završen.

Dodaje da obeshrabruje najava da će neka od tih preduzeća i ubuduće ostati na državnim jaslama. Srž problema vidi u rudniku Resavica, „Železnicama Srbije”, „Srbijagasu” i EPS-u.

Vučković tvrdi i da stvari mogu da izgledaju dobro na površini, odnosno da jedna godina, kao ova, bude zaokružena bez dodatnog budžetskog novca za neku od tih firmi, ali problemi se, kaže, time ne rešavaju. Kao primer naveo je Hemijski kompleks, „Železaru Smederevo” i RTB Bor.

Vučković je ukazao i na obavezu da javna preduzeća moraju od svojih prihoda da vraćaju novac u budžet, ali i da investiraju, što je gotovo uvek isti ili manji iznos od onog koji se vraća u državnu kasu, a trebalo bi da bude drugačije.

Komentari0
9fc56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja