ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:18

Ovo je bila njihova godina

Predstavljamo vam mlade umetnike koji su ovoj godini postigli značajne uspehe, dobili nagrade... One koje smo decenijama na ovaj način predstavljali, vremenom su postali prepoznatljiva imena na kulturnoj sceni
sreda, 30.12.2015. u 22:05
(Фото www.freeimages.com)

POZORIŠTE

 

Jovana Stojiljković (Foto N. Miščević)
Ne vo­li sjaj re­flek­to­ra  
  

Iza mla­de glu­mi­ce Jo­va­ne Sto­jilj­ko­vić je baš do­bra umet­nič­ka go­di­na. Po­zo­ri­šna pu­bli­ka ima­la je pri­li­ku da je vi­di ne­dav­no u li­ku Ve­se­le Kraj, u pre­mi­je­ri pred­sta­ve „Kla­u­stro­fo­bič­na ko­me­di­ja” Du­ša­na Ko­va­če­vi­ća, u re­ži­ji Dar­ka Ba­ji­ća, na sce­ni „Ba­ta Stoj­ko­vić” Zve­zda­ra te­a­tra u Be­o­gra­du. Po­zo­ri­šna pu­bli­ka uži­va i u dru­gim nje­nim scen­skim kre­a­ci­ja­ma, ka­ko u ulo­zi Ma­rie u na­gra­đi­va­noj pred­sta­vi „Ka­zi­mir i Ka­ro­li­na” Ate­ljea 212, ta­ko i u pred­sta­va­ma „Tan­go”, „Će­la­va pe­va­či­ca”, „San let­nje no­ći”… Upo­re­do sa po­zo­ri­šnom Jo­va­na Sto­jilj­ko­vić uspe­šno ko­ra­ča i film­skom sta­zom.Da­ro­vi­ta glu­mi­ca, ko­joj su umet­nič­ki uzo­ri Ani­ta Man­čić i Ne­boj­ša Glo­go­vac, još u ra­nom de­tinj­stvu za­ra­zi­la se glu­mom. Ve­li­ku po­dr­šku ima­la je od svo­je po­ro­di­ce ko­ja, ina­če, ne pri­pa­da po­zo­ri­šnim kru­go­vi­ma. Bu­du­ći da je od­u­vek  vo­le­la da imi­ti­ra i za­ba­vlja svo­je naj­bli­že i pri­ja­te­lje, već u dru­gom raz­re­du osnov­ne ško­le po­če­la je da usa­vr­ša­va pr­ve ve­šti­ne glu­me kod Ne­na­da Ne­na­do­vić, a za­tim i na Fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Be­o­gra­du, u kla­si Dra­ga­na Pe­tro­vi­ća Pe­le­ta, gde je ne­dav­no i di­plo­mi­ra­la glu­mu. Na do­de­li di­plo­ma Jo­va­ni Sto­jilj­ko­vić uru­če­na je i na­gra­du za glu­mu „Ma­ta Mi­lo­še­vić”. – Sve se do­go­di­lo spon­ta­no i neo­če­ki­va­no. Ulo­ge su su­sti­za­le jed­na dru­gu. Ali i na­met­nu­le od­go­vor­nost da u na­red­nim se­zo­na­ma oprav­dam uka­za­no po­ve­re­nje. Ovo je za­pra­vo moj pro­fe­si­o­nal­ni po­če­tak u glu­mi, na­dam se da će se ova nit i na­sta­vi­ti jer je u ovoj pro­fe­si­ji, ipak, naj­va­žni­je tra­ja­ti, ka­že Jo­va­na Sto­jilj­ko­vić.   I po­red to­ga što zna da bi joj dru­štve­ne mre­že olak­ša­le ko­mu­ni­ka­ci­ju, Jo­va­na ne­ma ni fej­sbuk, ni in­sta­gram. A ne bo­lu­je ni od gla­mu­ra i sja­ja re­flek­to­ra.     B. G. T.

BALET

U se­bi tra­ži ko­re­o­gra­fa    
   

Go­di­na ko­ja iz­mi­če bi­la je vred­na pam­će­nja u ka­ri­je­ri be­o­grad­skog umet­ni­ka Mi­lo­ša Isa­i­lo­vi­ća, okre­nu­tog sa­vre­me­nom ba­let­skom iz­ra­zu. Svo­je maj­stor­stvo Isa­i­lo­vić je po­ka­zao u ko­ma­di­ma u ko­ji­ma je po­kre­tom do­ča­rao zna­čaj­na knji­žev­na de­la. Ne­dav­no je u Ma­ri­bo­ru, u ko­re­o­gra­fi­ji Edvar­da Klu­ga na sce­ni Slo­ven­skog na­rod­nog gle­da­li­šča, ostva­ri ma­e­stral­no na­slov­nu ulo­gu u „Per Gin­tu”, po isto­i­me­nom Ib­ze­no­vom de­lu. Pam­ti se i nje­go­va kre­a­ci­ja u ba­le­tu „Pro­kle­ta avli­ja” in­spi­ri­sa­nog An­dri­ćem. Bio je Dan­te u „Bo­žan­stve­noj ko­me­di­ji” opet u Klu­go­voj ko­re­o­gra­fi­ji, a ne­dav­no se ve­o­ma is­ta­kao i u nje­go­vim „Pti­ca­ma”, po Ari­sto­fa­nu.– U se­bi sve če­šće po­tra­žim i ko­re­o­gra­fa. Ako to je­si, vre­me je da to po­ka­žeš. Iza me­ne su do­sad sa­mo ma­nji ra­do­vi, dok u fi­o­ku po­hra­nju­jem ide­je za ce­lo­ve­čer­nje ko­ma­de. Pr­vi ta­kav zva­će se „Du­nja­luk” ko­ji ću ra­di­ti kra­jem ove go­di­ne i po­čet­kom sle­de­će u Bi­tef te­a­tru. Se­dam že­na igra­će u pred­sta­vi o ovom sve­tu i na­šim emo­ci­ja­ma, sta­nji­ma, me­đu­ljud­skim od­no­si­ma... A za­što sa­mo igra­či­ce? Mi­slim da se one lak­še no­se sa stva­ri­ma od ko­jih je ova pred­sta­va, ob­ja­šnja­va Isa­i­lo­vić svo­je pla­no­ve.Po­ka­zu­ju­ći ne­ve­ro­va­tan dar za igru Isa­i­lo­vić je, ne­što ka­sni­je od uobi­ča­je­nog, sa 12 go­di­na kre­nuo u ba­let­sku ško­lu „Lu­jo Da­vi­čo”, ali to za nje­ga ni­je bi­la pre­pre­ka. Na va­žnom ba­let­skom tak­mi­če­nju u Ber­li­nu na­gra­đen je u ka­te­go­ri­ji sa­vre­me­ne igre i do­bio sti­pen­di­ju za če­tvo­ro­go­di­šnje ško­lo­va­nje na ba­let­skoj Aka­de­mi­ji u Ci­ri­hu. Ta­da je shva­tio da od nje­ga že­le da stvo­re kla­sič­nog igra­ča i na­pu­stio sve. Ipak, u ka­ri­je­ri je imao pe­ri­o­de kla­si­ke i neo­kla­si­ke. Naj­ve­ći deo opu­sa u sa­vre­me­noj igri ostva­rio je u Bi­tef te­a­tru. Pe­da­gog je u Na­ci­o­nal­noj fon­da­ci­ji za igru u Be­o­gra­du. Sa ve­li­kim ko­re­o­gra­fom Edvar­dom Klu­gom od­lič­no sa­ra­đu­je, na je­sen će bi­ti nje­gov asi­stent pri­li­kom pre­no­še­nja Ib­ze­no­vog „Per Gin­ta” na sce­nu u Esto­ni­ji.      B. L.
Miloš Isailović (FotoTiberiu Marta)

MUZIKA

Pavle Krstić (Foto lična arhiva)
Od Ka­zah­sta­na do Sar­di­ni­je     
   

Mla­di pi­ja­ni­sta Pa­vle Kr­stić (17), po­stao je ove go­di­ne bru­coš na uni­ver­zi­te­tu Mo­car­te­um u Salc­bur­gu. U 2015. po­zvan je na pre­sti­žnu ju­ni­or­sku aka­de­mi­ju u Epa­nu, u Ita­li­ji, i po­be­dio je u tak­mi­čar­skom de­lu. Uče­stvo­vao je i na In­ter­na­ci­o­nal­noj mu­zič­koj aka­de­mi­ji u Ka­lja­ri­ju, na Sar­di­ni­ji, a ove go­di­ne oda­bran je da uče­stvu­je na In­ter­na­ci­o­nal­noj mu­zič­koj aka­de­mi­ji u Lih­ten­šaj­nu i do­bio sti­pen­di­ju te usta­no­ve. – Ove go­di­ne do­go­di­lo mi se do­sta to­ga le­pog. Po­sle uspe­šnog kon­cer­ta u Na­ci­o­nal­nom mu­ze­ju u Va­du­zu, po­zvan sam na fe­sti­val „Sle­de­ća ge­ne­ra­ci­ja” u Švaj­car­skoj u fe­bru­a­ru 2016. Pro­šao sam i kon­kurs za kon­cert u Ko­lar­če­voj za­du­žbi­ni gde ću na­stu­pi­ti 14. fe­bru­a­ra sa an­sam­blom „Sta­ni­slav Bi­nič­ki” i di­ri­gen­tom Pa­vlom Me­da­ko­vi­ćem. Iz­ve­šće­mo oba Šo­pe­no­va kon­cer­ta – is­ti­če Pa­vle Kr­stić, do­bit­nik broj­nih na­gra­da u ze­mlji, ko­ji je ove go­di­ne svi­rao u SKC-u i ga­le­ri­ji „Art­get” u Be­o­gra­du.– Pret­hod­ne dve go­di­ne sam bio na pri pro­gra­mu ko­le­dža u Salc­bur­gu. Mul­ti­na­ci­o­nal­nost i raz­li­či­te kul­tu­re u toj sre­di­ni pro­ši­ri­li su mi vi­di­ke, raz­vio sam se i sa­da na dru­ga­či­ji na­čin raz­u­mem svet oko se­be. Ži­vim u ino­stran­stvu od svo­je 15. go­di­ne, što mi je po­mo­glo da br­že od­ra­stem. In­te­re­su­ju me stra­ni je­zi­ci, a sa­da imam pri­li­ku da pri­čam sa lju­di­ma ko­ji­ma su ti je­zi­ci ma­ter­nji. Po­čeo sam da se ba­vim i kom­po­no­va­njem – is­ti­če Kr­stić ko­ji je svi­rao u Ka­zah­sta­nu, Špa­ni­ji, Ne­mač­koj, Austri­ji, Če­škoj, Ru­si­ji.Ovaj mu­zi­čar čest je uče­snik na mu­zič­kim fe­sti­va­li­ma i na­sto­ji da uče­stvu­je na jed­nom do dva tak­mi­če­nja go­di­šnje    M. S. 

KNjIŽEVNOST

Frag­men­ti iz ži­vo­ta  
   

Ja­na Pe­tro­vić (1998) ro­đe­na je u Be­o­gra­du. Uče­ni­ca je tre­ćeg raz­re­da Fi­lo­lo­ške gim­na­zi­je. Iz­mi­šlja­njem pri­ča, ka­že, ba­vi se od ma­lih no­gu. Svo­je „iz­mi­šljo­ti­ne” po­če­la je da za­pi­su­je u osnov­noj ško­li, a u to­ku sred­nje ško­le one po­pri­ma­ju ob­lik frag­me­na­ta iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, ko­ji uka­zu­ju na „ma­ne dru­štva i na­sto­je da ga kri­ti­ku­ju”.Iako je po­bed­ni­ca 43. Lim­skih ve­če­ri po­e­zi­je, Ja­na Pe­tro­vić za se­be tvr­di da ni­je pe­snik, već pr­o­za­i­sta, sa po­vre­me­nim iz­le­ti­ma u svet li­ri­ke. Nje­ne lir­ske sklo­no­sti pr­o­ve­ja­va­ju i kr­oz pr­o­znu for­mu krat­ke pri­če „Zar” ko­ja je po­hva­lje­na na kon­kur­su „Do­si­te­je­vo zlat­no pe­ro” i oce­nje­na kao „ma­la ski­ca iz na­še sva­ko­dne­vi­ce, po­ziv da se pri­hva­te dru­gi i dru­ga­či­ji”. Ova krat­ka pri­ča oce­nje­na je kao zre­la, ta­na­na, sa­o­se­ćaj­na i bol­na. For­ma krat­ke pri­če do­ne­la joj je dru­go me­sto na še­stom me­đu­na­rod­nom fe­sti­va­lu po­e­zi­je i krat­ke pri­če „Mag­da Si­min”, kao i me­sto u zbor­ni­ku „Pri­če bo­la i po­no­sa” ko­ji je ob­ja­vljen po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce od iz­bi­ja­nja Ve­li­kog ra­ta u iz­da­nju „Do­si­te­ja” iz Gor­njeg Mi­la­nov­ca i udru­že­nja „Kul­tur­no na­sle­đe gra­da Sme­de­re­va”.Već pet go­di­na za­re­dom ostva­ru­je za­pa­že­ne uspe­he na tak­mi­če­nji­ma u Re­gi­o­nal­nom cen­tru za ta­len­te gde po­ha­đa ča­so­ve knji­žev­nog stva­ra­la­štva na ko­ji­ma je mno­go to­ga na­u­či­la i na­pre­do­va­la. Me­đu nje­nim us­pe­si­ma iz­dva­ja se i po­hva­la za pr­o­zu na Tri­na­e­stom knji­žev­nom su­sre­tu „Gor­da­na Bra­jo­vić” u Alek­sin­cu, kao i pr­va na­gra­da za li­te­rar­ni rad na Pa­li­lul­skoj olim­pi­ja­di kul­tu­re.U na­gra­đe­noj pe­smi „Le­njost” pe­sni­ki­nja ka­že: „Gla­va mi pu­ca pod/ te­re­tom to­li­kih ne­za­be­le­že­nih re­mek-de­la./ Jer je pa­pir kru­to sve­do­čan­stvo vre­me­na i/ ono što se u nje­ga ukle­še osta­je/ za­na­vek i/ te­ško je ukle­sa­ti se­be/ u ne­što ta­ko ja­ko i bez­vre­me­no/ kao što je pa­pir”. Po­sle za­vr­šet­ka Fi­lo­lo­ške gim­na­zi­je Ja­na na­me­ra­va da stu­di­ra svet­sku knji­žev­nost na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du.  Z. R.
Jana Petrović (Foto lična arhiva)

UMETNOST

Kristina Grebenar (Foto lična arhiva)
Kri­sti­nin najbolji rad   
    

Na­gra­da Spo­men-zbir­ke Pa­vla Be­ljan­skog za naj­bo­lji di­plom­ski rad iz na­ci­o­nal­ne isto­ri­je umet­no­sti, od­bra­njen na Ode­lje­nju za isto­ri­ju umet­no­sti Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, do­de­lje­na je 48. put, a ovo­go­di­šnja do­bit­ni­ca je Kri­sti­na Gre­be­nar (1990), ko­joj je pri­zna­nje uru­če­no za rad „Mu­zej i pu­bli­ka: is­ku­stvo Cen­tra za vi­zu­el­nu kul­tu­ru Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du”. Uprav­ni od­bor Spo­men-zbir­ke od­lu­čio se za ovaj rad jer „iz­bor te­me ak­tu­e­li­zu­je va­žna mu­ze­o­lo­ška pi­ta­nja, a iza­bra­na ’stu­di­ja slu­ča­ja’ uka­zu­je na is­tra­ži­vač­ku zre­lost i si­ste­ma­tič­nu i kri­tič­ku pri­me­nu na­uč­nog i me­dij­skog ma­te­ri­ja­la”. Po mi­šlje­nju ko­mi­si­je, Kri­sti­na Gre­be­nar uob­li­či­la je kom­plet­nu hro­no­lo­gi­ju jed­nog pi­o­nir­skog pro­jek­ta pri­bli­ža­va­nja mo­der­ne i sa­vre­me­ne umet­no­sti re­dov­noj i po­ten­ci­jal­noj pu­bli­ci mu­ze­ja. Mla­doj do­bit­ni­ci, ko­ja je već bi­la ku­sto­ski­nja če­ti­ri ko­a­u­tor­ske iz­lo­žbe i autor ve­li­kog bro­ja tek­sto­va za ka­ta­lo­ge i dru­ga iz­da­nja, i od 2013. do 2015. ra­di­la u „U10” umet­nič­kom pro­sto­ru, ova na­gra­da ve­o­ma pu­no zna­či, i pro­fe­si­o­nal­no i emo­tiv­no.– Po­red to­ga što na­gra­da pred­sta­vlja za­i­sta ve­li­ko pri­zna­nje, za me­ne je bi­la i ohra­bre­nje jer Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet ni­je pre­po­znao mo­je kva­li­te­te, pa ni­sam us­pe­la da upi­šem ma­ster stu­di­je na bu­dže­tu ove go­di­ne. Za me­ne je to bi­lo ve­li­ko raz­o­ča­re­nje jer sam pla­ni­ra­la da na­sta­vim da se ba­vim te­mom ko­ju sam za­po­če­la. Na­gra­da je do­šla kao pod­set­nik da uvek po­sto­ji ne­ko ko ume da ce­ni trud – ka­že Kri­sti­na Gre­be­nar.Na­ša sa­go­vor­ni­ca tre­nut­no je za­po­sle­na u kom­pa­ni­ji „Link gro­up” na po­zi­ci­ji on­lajn ured­ni­ka. Go­di­na­ma je uspe­šno uskla­đi­va­la stu­dent­ske i po­slov­ne oba­ve­ze, što ni­je bi­lo la­ko jer ni­ti su po­slo­vi pri­la­go­đe­ni stu­den­ti­ma, ni­ti fa­kul­te­ti uzi­ma­ju u ob­zir da je ne­ko za­po­slen. „Po­dr­ška do­la­zi in­di­vi­du­al­no, od pro­fe­so­ra i asi­ste­na­ta ko­ji ima­ju raz­u­me­va­nja kao što je slu­čaj sa mo­jim men­to­rom pro­fe­so­rom Dra­ga­nom Bu­la­to­vi­ćem i asi­sten­tom Mi­la­nom Po­pa­di­ćem”, ob­ja­šnja­va la­u­re­at­ki­nja.   M. D. 

FILM

U di­le­mi zbog ulo­ge bok­se­ra   
   

Do­ma­ća ki­ne­ma­to­gra­fi­ja po­sta­la je bo­ga­ti­ja za ne­ko­li­ko no­vih film­skih li­ca ko­ja su sa ve­li­kog plat­na ple­ni­la ta­len­tom i uver­lji­vo­šću. Me­đu nji­ma iz­dvo­jio se Sla­ven Do­šlo (24). Ro­đe­ni Som­bo­rac, pa­žnju na se­be Do­šlo je skre­nuo ulo­gom bok­se­ra La­za­ra u fil­mu „Po­red me­ne” Ste­va­na Fi­li­po­vi­ća i glav­nom ro­lom u „Pa­na­mi” za ko­ju je na glu­mač­kom fe­sti­va­lu u Ni­šu na­gra­đen Po­ve­ljom za iz­u­zet­nu ulo­gu. U fil­mu Pa­vla Vuč­ko­vi­ća, pre­mi­jer­no pri­ka­za­nom na fe­sti­va­lu u Ka­nu, igrao je Jo­va­na, mom­ka ko­ji se pla­ši bli­sko­sti i gu­bi se u vr­tlo­gu emo­ci­ja i op­sed­nu­to­sti. Di­plo­mi­rao je glu­mu na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u Be­o­gra­du, u kla­si Mir­ja­ne Ka­ra­no­vić ko­ja je bi­la „kri­vac” što je pri­hva­tio da u Fi­li­po­vi­će­vom de­lu tu­ma­či lik bok­se­ra ho­mo­sek­su­al­ca, za­lju­blje­nog u dru­ga iz ode­lje­nja. Ka­da je do­bio po­nu­du za tu ulo­gu, dvo­u­mio se, raz­mi­šljao šta će dru­gi da ka­žu, pri­znao je da su is­pli­va­le i ne­ke pred­ra­su­de za ko­je ni­je znao da po­sto­je. Sve to je pre­va­zi­šao a di­le­mu mu je raz­re­ši­la pro­fe­sor­ka Ka­ra­no­vić. Na nje­go­vo pi­ta­nje da li da pri­hva­ti ulo­gu, uz­vra­ti­la je kon­tra­pi­ta­njem: „Du­šo, šta si ti?”, na šta je Do­šlo od­go­vo­rio: „Glu­mac”.Fil­mo­vi „Po­red me­ne” i „Pa­na­ma” sli­ka­ju mla­de da­nas ko­ji na dru­štve­nim mre­ža­ma pri­ka­zu­ju ide­a­li­zo­va­nog se­be ali su u stvar­no­sti za­tvo­re­ni i upla­še­ni da se emo­tiv­no ostva­re. – Oba fil­ma upi­ru prst na na­šu ba­ha­tost, sa­mo­ži­vost i ne­sprem­nost da se upu­sti­mo i vi­di­mo ne­kog sem se­be. Po­zi­va­ju nas da za­sta­ne­mo u tr­ci za za­do­vo­lje­njem sop­stve­nih po­tre­ba i otvo­ri­mo oči i sr­ce za svet oko nas – ob­ja­snio je Do­šlo. Ovaj mla­di glu­mac na­sta­vlja da tra­ga za iza­zov­nim fil­mo­vi­ma i ulo­ga­ma, vi­de­će­mo ga i u no­vom do­ma­ćem tri­le­ru „Vla­žnost” Ni­ko­le Lju­ce či­jom pre­mi­je­rom će po­če­ti 44. Fest.  I. A.
Slaven Došlo (Foto N. Miščević)

 


Komentari2
bf2eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Deda Djole
Srbija ima divne mlade ljude koji ce blistati sledecih godina. Uzdajmo se u nase mogucnosti i budimo otvoreni prema svetu koji nas okruzuje. U 2016 udjimo ponosni, dignute glave !
Рраша Поповић
Свака част Култури ,овим младим уметницима и свим вредним,успешним и доказаним у овој области од животног и државног интереса.Нажалост,и ове,као и прошлих година,губе или су изгубили утакмицу од Некултуре,примитивизма,простаклука,риалитија......Не само као уметници преко малих и увредљивих зарада,већ као без праве и отворене подршке Министарства за културу и др.фактора.И ово је индикатор да Србија срља у амбис и пропаст.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja