subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 01.01.2016. u 10:05 Katarina Đorđević

Angelina i Anđela nahranile srca hraniteljske porodice Matić

Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića u Boljevcima stigle su crnokose i crnooke dvoipogodišnje bliznakinje. Ružicu su istog dana počele da zovu mama a oslovljavanje Velička sa čika poslale su u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici
Породица на окупу: Ружица, Величко, Јована и Миљана Матић са Ангелином и Анђелом, које су пред објективом нашег фоторепортера биле стидљиве (Фото А. Васиљевић)

Veličku Matiću (57) tri datuma podjednako su u srcu – dani kada su rođene njegove kćerke Jovana i Miljana i 26. novembar 2014. godine, kada su dvoipogodišnje bliznakinje Angelina i Anđela stigle na spisak stanara njegove porodične kuće u Boljevcima, selu nadomak Beograda. Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića stigle su crnokose i crnooke bliznakinje iz Doma za decu bez roditelja u Zvečanskoj ulici. Ružicu su istog dana počele da zovu „mama”, a oslovljavanje Velička sa „čika” devojčice su poslale u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici.

– Posle 28 godina ostala sam bez posla u jednoj građevinskoj firmi i razmišljala šta bih mogla da radim. Pošto u Boljevcima postoji duga tradicija hraniteljstva i kako sam i ja odrastala uz decu koja su detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama, poželela sam da i moja porodica pruži utočište nekom detetu koje odrasta bez roditelja – priča Ružica Matić.

Kad je ta odluka sazrela, okupila je porodicu i saopštila im svoju želju.

U Srbiji 6.080 dece na hraniteljstvu
U našoj zemlji ima 4.397 hraniteljskih porodica u kojima odrasta 6.080 dece, govore najnoviji podaci Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd. Zahvaljujući činjenici da ovako veliki broj mališana odrasta okruženo brigom i pažnjom hranitelja, Srbija spada u evropske zemlje sa najnižom stopom dece koja su zbrinuta u institucijama za tu namenu.Najveći broj hranitelja – gotovo petina njih, živi na teritoriji prestonice, i to najčešće u prigradskim opštinama Beograda. Mesečna naknada za izdržavanje deteta na hraniteljstvu je 23.300 dinara. Ova naknada se uvećava ako je dete lako ometeno u razvoju i iznosi 27.393 dinara, odnosno 31.193 dinara ako je dete umereno i teže ometeno u razvoju.Iako hraniteljskih porodica ima u skoro svakom gradu Srbije, najpoznatije hraniteljske kolonije su Miloševac, Obrenovac i Boljevci. 

– Mlađa kćerka Miljana bila je oduševljena tom idejom, suprug i starija kćerka Jovana bili su skeptični. Plašili su se da ćemo se isuviše vezati za to dete i bolno doživeti njegov odlazak iz naše porodice. Posle mnogo razgovora ipak smo prelomili i doneli odluku da podnesemo zahtev Centru za hraniteljstvo. Posle tri meseca provere i obuke za rad sa mališanima na hraniteljstvu, konačno su nas pozvali i pitali da li smo spremni da uzmemo – bliznakinje. Bez dileme smo odgovorili potvrdno. Tako su u naš dom pre godinu dana stigle Angelina i Anđela, a mi imamo osećaj kao da su ceo život s nama – iskreno priznaje Ružica, kao što iskreno govori i o manje lepim stranama hraniteljstva.

– To su deca s teškim životnim pričama, neretko i traumatičnim epizodama. Ponekad ne znate kako da reagujete kada počnu da plaču iz čista mira, satima ćute ili ih iz sna bude noćne more. Angelina i Anđela bile su dovoljno male da bi zaboravile na bolno životno iskustvo i dovoljno velike da se ipak sećaju nekih događaja. Kada su došle u našu porodicu reprizirala se serija „Vojna akademija”. Devojčice su samo rekle „nećemo to da gledamo” i mi smo uvažili njihovu želju. Ni do danas nismo saznali da li su u životu imale neka neprijatna iskustva s ljudima u uniformama i šta ih uznemiri kada vide vojnike. Kada je došla u naš dom, Anđela je imala običaj da pred spavanje počne da plače iz čista mira i da se zaceni od suza bez ikakvog vidljivog razloga. Angelina je tokom kupanja vrištala. Kada je došlo vreme za vrtić, Anđela prvih dana nije htela da izađe iz kuće „ni za živu glavu”. Verovatno je ustanova sa mnogo dece podsetila na Zvečansku i imala je strah da ćemo je ostaviti” – priča Ružica Matić.

Veličko dodaje da su bliznakinje po karakteru veoma slične njihovim kćerkama – Angelina je Jovanina „kopija” – bistra je, tvrdoglava i ima stav u vezi sa svim što čini njen mali svet. Sa Anđom pak može da se pregovara o svemu i da se povremeno „podmiti” bombonama, u šali kaže Veličko, kome osmeh ozari lice svaki put kad jedna od devojčica utrči u dnevnu sobu.

I starija ćerka Jovana kaže da su devojčice unele radost i lepotu u njihovu svakodnevicu: – Ma one su kao žive lutke, svi na njih reaguju osmehom, okolina ih doživljava kao naše rođene sestre.

Mama Ružica s ponosom ističe da su se devojčice posle početnih poteškoća lepo uklopile u vrtić i dodaje da se sa svakog roditeljskog sastanka vraća ponosna, jer je vaspitačica puna hvale za „njene” devojčice. Kaže da uživa u tome što joj je pružena šansa da sa Angelinom i Anđelom radi sve one stvari za koje nije imala vremena kada su njene kćerke bile male – vodi ih u pozorište, na balet i u zoološki vrt i provodi sate u opuštajućoj igri.

A na pitanje – da li devojčice znaju istinu o svom poreklu i da li ih spremaju na to da će u jednom momentu napustiti dom Matića, Ružica kaže da devojčice znaju da se prezivaju drugačije ali su isuviše male da shvate komplikovanost svoje životne situacije.

– Najviše bismo voleli kada bismo mogli da ih usvojimo. Nažalost, zakonodavac je predvideo da starosna razlika između usvojioca i deteta ne može da bude veća od 45 godina, kako bi taj odnos podsećao na roditeljsku relaciju. Mene samo jedna godina deli od mogućnosti da budem mama ovim devojčicama – ja sam starija od Angeline i Anđele 46 godina, muž još više. Znamo da su njihovi roditelji u postupku lišavanja porodičnog prava i da će ove devojčice biti usvojene kada se taj spor reši i kada se za njih nađu usvojitelji, ali nam je žao što će promeniti tri porodice dok ne nađu osobe koje će zvati „mama” i „tata”. Mislimo da to svakako ostavlja posledice na nežnu dečju psihu” – zaključuje Ružica Matić.

Komentari9
63e66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mmne
svaka cast…velivcanstveno….nadam se da birokrate nedje biti "ukocene" i dozvoliti ovu harmoniju!!!
djuki
samo cu ovo napisati "CAST MI JE BITI VAS KOMSIJA" volim vas
Koraci
Bravo za ovu divnu porodicu. Svako dobro.
Петра Митић
Па промените мало закон, или га прилагодите појединачној ситуацији, не доѕволите да због бирократских ''финеса'' ова невина дечица доживе нове трауме, сад када су нашле породицу у којој су вољене. Обратити се директно највишим инстанцама.
Sanja
Mislim da ministar za socijalna pitanja ima mogucnost da odobri usvojenje u nekim posebnim slucajevima i kada je razlika u godinama izmedju dece i usvajaoca veca od dozvoljene. Treba se raspitati o tomeu ministarstvu.
Петра Митић
Iskreno se nadam da je tako. Bio bi greh razdvojiti ovu divnu porodicu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja