utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:32
DOSIJE

Stižu klimatske izbeglice

Do polovine veka oko 200 miliona ljudi bi moglo biti prinuđeno da napusti domove zbog globalnog zagrevanja
Autor: Vladimir Vukasovićutorak, 05.01.2016. u 08:15
Будуће климатске избеглице могле би доћи с рога Африке, преко југоистока Азије, до пацифичких острва (Фото Ројтерс)

Oni koje je zahvatala panika pred prizorom pet-šest miliona izbeglica, koliko je u trenutnoj migrantskoj krizi zapljusnulo Bliski istok, Evropu i sever Afrike, tek će biti užasnuti ako dočekaju sredinu veka. Do tada će, prema proceni Međunarodne organizacije za migracije, u potrazi za utočištem svetom tumarati dve stotine miliona „klimatskih izbeglica”: ljudi čiji će domovi, pa i zemljište na kojem su se nalazili, biti zbrisani dizanjem nivoa mora i ostalim pretpostavljenim posledicama globalnog zagrevanja ili će pak njihove kuće još biti na mestu, ali će ih suše i druge nedaće ostaviti bez hrane i drugih uslova da bi tu mogli nastaviti život.

Šarenolika gomila će to biti, rasno, verski i kulturno mnogo više izmešana i od ove koja je svojom prividnom jednoobraznošću – mada takvom može delovati jedino neupućenima u razlike među muslimanima – pobudila Zapadnjake ispunjene predrasudama da zavape zbog tobožnje islamske invazije na Stari kontinent. Buduće klimatske izbeglice mogle bi doći s raznih strana, od roga Afrike, preko jugoistoka Azije, do pacifičkih ostrva – biće gotovo zabavno videti u koju će rasnu kategoriju te poslednje strpati zapadnjački desničari narednih generacija i da li će njihovo eventualno prispeće biti proglašeno, na primer, invazijom Uskršnjih ostrva na Evropu ili Severnu Ameriku. Među klimatskim izbeglicama, prema projekcijama o krajevima sveta koji su ugroženi globalnim zagrevanjem, mogu se podjednako naći i afrički ubogi siromasi i mondenska elita iz Njujorka ili Abu Dabija, oni čije zemlje ni danas, dok još nisu opustošene klimatskim promenama, ne nude nikakva prirodna bogatstva i žitelji naftom izdašnog Katara.

Ne možemo se ni nadati da će taj problem sačekati dok svet ne reši sadašnju izbegličku krizu. Već sada samo u Bangladešu oko 200.000 ljudi svake godine postanu beskućnici zbog rečne erozije. U protekloj deceniji, svaki deseti stanovnik malih ostrvskih država Kiribati, Nauru i Tuvalu morao je da se ukloni pred plimama koje su mu doslovce pojele tlo pod nogama i kućnim temeljem. Ukupno oko 19 miliona ljudi iz više od stotinu država ostalo je lane bez doma zbog prirodnih katastrofa: svake sekunde po jedna osoba.

Već sada samo u Bangladešu oko 200.000 ljudi svake godine postanu beskućnici zbog rečne erozije

Ako se nekome iz ovog dela sveta čini da je to još daleko od nas i da će predstavljati tuđi problem, za Siriju se ispostavilo da je mnogo bliže nego što je ijedan Evropljanin slutio, a ima teorija prema kojima su klimatske promene u toj zemlji dovele do teške suše koja je podstakla socijalno nezadovoljstvo i vodila pobuni protiv vlasti koja se pretočila u rat nad čijim posledicama sada strepi planeta. A ima i evropskih područja, pa i čitavih država, poput Holandije, koji će, ako se obistine strahovi meteorologa, biti na izloženi sve višim nivoima mora.

Problem klimatskih izbeglica je, dakle, već tu. No, sud u Novom Zelandu to nije shvatio ili možda jeste, i to toliko dobro da je odlučio da se pravi neveštim kako ne bi uspostavio presedan na koji će se kasnije pozivati i ostali slični nevoljnici, tražeći pomoć od te države. Sud je, kako je prenela Al džazira, odbio azil porodici s Kiribatija koja je tvrdila da su je klimatske promene sprečile da ostane u svojoj zemlji, u koju je odmah nakon presude deportovana.

Novozelandski sud je za svoju konačnu reč imao izgovor i u međunarodnom pravu, koje još ne prepoznaje kategoriju klimatskih izbeglica. Prema konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1951. godine, izbeglicama se mogu smatrati samo oni koji u svojoj zemlji ne mogu naći zaštitu od progona na osnovu rase, vere, nacionalnosti, članstva u društvenoj grupi ili političkog mišljenja. Utočište je predviđeno isključivo za one kojima je za petama država ili barem neka razobručena milicija. Trajnog zaklona na tuđoj teritoriji nema za one na koje se ostrvila Majka Priroda, doduše zato što su je, ako je verovati većini naučnika, na zlo navele upravo države, iz industrijskih dimnjaka pumpajući štetne gasove u atmosferu, stvarajući profit na račun opstanka planete, bogateći se prodajom zemlje koju pribiraju iskopavajući kolektivnu grobnicu čovečanstva.

U slučajevima malih ostrvskih država, koje prema najgorim scenarijima mogu završiti potpuno potopljene, reč je o klimatskom genocidu, kakav nijedna država, ni pod režimom mahnitijim od Trećeg rajha, ne bi mogla sprovesti.

-------------------------------------------------------------------

Katastrofe su „prirodne” samo za siromašne

Uragan Katrina u Nju Orleansu (Foto Rojters)

Svest o problemu klimatskih izbeglica raste, ali muke oko njihove definicije mogu samo da se uvećaju kada se pravnici počnu ozbiljno time baviti. Nije, naime, lako ustanoviti da li su prirodne nepogode – makar već postale hronične u nekom kraju sveta koji ranije nisu snalazile ili ih nije bilo u katastrofalnim razmerama – ipak relativno privremena epizoda ili trajna posledica klimatskih promena, o čijem se mehanizmu i dosegu, uostalom, naučnici i dalje spore.

Od širine razaranja unutar njihovih matičnih država i ličnog imovinskog stanja verovatno će zavisiti da li će klimatskim izbeglicama biti odobren azil. Ako im je u domovini ostalo mesta gde još mogu mirno živeti, a imaju dovoljno sredstava da se tamo presele, teško da će negde u inostranstvu naći sud i vladu blagonaklonije od novozelandskih. Ali, sve te faktore je teško prosuditi čak i u naučničkim kabinetima, kamoli kad budu dospeli na vagu pravnicima, za koje se tek sve može tumačiti i ovako i onako, naročito kada postoji politički pritisak, kakav će u ovom slučaju biti neizbežan.

Socijalni i ekonomski faktori već presuđuju u tome koliko će neko biti zaštićen od ćudi klime. Ne radi se samo o tome da su siromašne države mnogo više pogođene vremenskim nepogodama već nemaju dovoljno novca da se od njih brane, zbog čega naučnici kažu da se malo šta zaista može nazvati „prirodnom” katastrofom, to jest hirom više sile od kojeg spasa nije bilo. Ali, i u javnosti dobrostojeće Velike Britanije se, nakon teških poplava koje su zadesile severnu Englesku, upravo raspravlja da li su mnogi domovi mogli biti pošteđeni da konzervativna vlada nije, rukovodeći se politikom štednje, iz budžeta izbacila i razne mere u sistemu odbrane od izliva reka. Premijeru Dejvidu Kameronu poneki zameraju i da je od poplava zaštitio bogatiji jug, dok je siromašniji sever Engleske zanemario, pa je taj deo ostrva i pretrpeo posledice. Slični prigovori su 2005. godine upućivani i tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Vokeru Bušu nakon što je uragan Katrina opustošio Nju Orleans.

Premijeru Dejvidu Kameronu poneki zameraju i da je od poplava zaštitio bogatiji jug, dok je siromašniji sever Engleske zanemario, pa je taj deo ostrva i pretrpeo posledice

Konačno, dovoljno je pogledati samo trenutnu izbegličku krizu da bi se shvatilo koliko politika, ekonomija, socijala i razne druge dimenzije utiču na procenu humanitarnih potreba. Pravo prvenstva su sada dobile izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana, gde su ratovi eskalirali. Ali, hronični sukobi mrcvare i druge države, iz kojih pristižu migranti, koje mnogi olako otpisuju kao ekonomske zato što im životi nisu neposredno ugroženi. Samo, teško da se za nekoga može reći da mu život nije u opasnosti ako su dugogodišnji sukobi, makar bili i relativno niskog intenziteta, razorili privredni i društveni sistem cele njegove zemlje. On možda i neće stradati od metka ili bombe, ali ne može da se obrazuje kako bi imao dobru platu, ne može ni da radi jer je privreda propala, ne može da se leči pošto je zdravstvo takođe otišlo do đavola. Ukoliko ostane gde se rodio, umreće mnogo brže nego što bi na drugom mestu. Sadašnje ekonomske izbeglice, to jest oni kojima će biti rečeno da još imaju gde da se presele unutar sopstvene zemlje i da se tu sklone od klimatskih promena, zapravo su u mnogim slučajevima ljudi kojima je pogubljenje samo odloženo dok ne odsluže kaznu mukotrpnog zatvora od 20 ili 30 godina, nakon čega će se svejedno suočiti s dželatom.


Komentari10
0c3c1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan M. Mišković, sociolog
Klimatske promene i posledice koje nastaju, trebalo bi posmatrati u kontekstu veze koja postoji između socijalne dubine ekološke krize i ekološke dubine socijalne krize. Problem, dakle, nije samo usko disciplinaran, već holistički (gr. holos=celina).
Teoretičar zavere
Da. Čuo sam i ja za tu teoriju kako je : "suša u Siriji dovela do nezadovoljstva, koje je dovelo do pobune protiv Asada, koja je dovela do rata, izbeglica, ISIL-a, etc." Ima i jedna druga teorija po kojoj se ratovi na Bliskom istoku vode uglavnom zbog energenata, te da je Bašar Asad postao zlikovac i diktator onog trenutka kad je sa Iranom potpisao sporazum o izgradnji zajedničkog gasovoda, a koji je konkurent američkim firmama koje operišu u Kataru i S.A.
Рраша Поповић
Све је ово управо овако,како је у прилогу назначено.Проблематика је иста и за целу планету Земљу,али и за Србију.Потврђујем то као еколог (спец.агроеколог) својим испитивањима,научним радовима и стр.саопштењима код нас и свету.Укратко,фокус мојих истраживања се односи на Војводину која је до пре 2-3 века нестварно изгледала.Била је мочварно,неуређено,пусто и ненасељено подручје,са др.климатским обележјима.Онда је подручје мелиорисано,настањено и промењено.До пре пола века Војводина је "могла да храни пола Европе".Онда је немаром људским запуштена и замуљена каналска мрежа,дошло до десертификације и огољења зем.површина неконтролисаном сечом шума,изазивањем "киселих киша" бр.др.факторима људске природе,појачано штетно дејство кошаве,честе поплаве и забаривање земљишта,загађене подземне воде за водоснабдевање људи и стоке.....Овакви трендови враћају Војв.онај пређашњи изглед.Доћи ће до миграције становништва,ако се нешто не предузме.Тако је и у свету.
Рраша Поповић
@ Seljober -у Тачно је "да је потпуно нетачно " јер лепо стоје знаци навода.Само је потребно мало напора да се погледа и мало напора да се схвати назнака.То је штиво за осн.школу.Некима није довољно да је,и поред наводника,и нацртано.
Preporučujem 1
Seljober
Potpuno je netacna tvrdnja da Vojvodina moze da pod bilo kojim uslovima da proizvede hrane za pola Evrope. Za region Balkana da ali vise od toga ne. Sta bi onda mogla onolika i onakva zitnica poput Ukrajine?
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
аакан
Мислим да је узрок нешто сасвим друго. Погледајте природни прираштај становништва у земљама које су поменуте и све ће вам бити јасно. Просто је шокантно колико је порастао број становника у земљама као што су Ирак, Сирија, Бангладеш, С. Арабија, Нигерија ... Мисим да је кључно питање како помоћи толиком броју људи са односом према потомству које западни свет има?
Саша
Молим Вас, немојте више преводити чланке са енглеског, већ пишите своје.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja