sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 06.01.2016. u 09:05 Jovana Rabrenović

Banke sve teže prodaju pare

Bankari ove godine očekuju rast tražnje kredita zbog oporavka privrede, ali i dalje strepe od loše naplate dospelih zajmova, jer prihod preduzeća nije dovoljan za plaćanje kamate
(Фото А. Васиљевић)

Naše banke muči jedan čudnovat problem. Imaju viškove para, ali, tvrde, nemaju kome da ih kroz kredite prodaju. Naruku im ne ide čak ni osetan pad kamata po kojima dolaze do para za pozajmljivanje. One, istina, ne samo zbog sve niže referentne kamatne stope NBS, polako pojevtinjuju svoju ponudu, ali ne toliko da bi cena zaduživanja bila po evropskim merilima, pa tražnja za kreditima već godinama tapka u mestu.

Pre nekoliko dana Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke, izjavila je da banke počev od maja 2015. kod NBS stalno drže oko 100 milijardi dinara u repo operacijama. Kupujući hartije od vrednosti banke plasiraju viškove likvidnih sredstava. Zarada nije tako velika kao donedavno, kada je referentna kamatna stopa NBS bila dvocifrena, ali je više nego sigurna. Koliko su to velike pare guvernerka ilustruje podatkom da su u 2014. banke za šest meseci plasirale 136 milijardi dinara. Podaci centralne banke pokazuju da je tada, po osnovu 27.888 kreditnih partija u privredu ušlo 131 milijarda dinara novih zajmova, dok je 4,9 milijardi dinara išlo za refinansiranje.

 

U tom trenutku tržišna kamata na kredite privredi u dinarima bila je 10 odsto, a uz subvencije države – upola niža. Sada je ta kamata za privredu još niža – 7,5 odsto. Pri tome pun efekat smanjenja referentne kamatne stope i smanjenja stope izdvajanja za obavezne rezerve tek treba da se odrazi na cenu kredita. Zbog svega toga guvernerka kaže da ne može da prihvati argumente banaka da ne postoji tražnja za kreditima i da nemaju kome da plasiraju zajmove. Kako je tražnje kredita bilo, pita, kada je iza njih sa subvencijama stajala država?

Šta tim povodom kažu bankari?

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da se u 2015. vidi izvesni rast kreditne tražnje i blago ubrzanje privrednog oporavka, što se pokazuje i kroz očekivani, mada skromni, rast BDP-a te godine u odnosu na prethodnu. Prognoze za rast ove 2016. su optimističnije.

– U kombinaciji sa postojećom visokom likvidnošću u finansijskom sektoru i merama centralne banke, kroz prizmu smanjenja referentne kamatne stope i procenta izdvajanja obavezne rezerve, realno je očekivati da će se ove godine uvećati tržište kredita, kako u sektoru stanovništva, tako i privrede. Naravno, kada govorimo o privredi, još uvek će se osećati sistemsko breme kredita s problemom u otplati i dominacija refinansirajućih kreditnih zahteva za obrtna sredstva u odnosu na investicione kredite. Ipak, očekuje se da će sa zamajcem privrednog oporavka i investicioni krediti početi da rastu, kaže Miladinovska.

Dragovan Milićević, ekonomski analitičar, kaže da nije tačna argumentacija da ne postoji tražnja za kreditima, jer privreda definitivno nema sopstveni neto obrtni fond i narkomanski je zavisna od bankarskih kredita. S druge strane, podaci završnih računa privrede za prošlu godinu kazuju da su kompanije daleko lošije poslovale upravo zbog finansijskih rashoda. Neto krediti privredi takođe su u stagnaciji ili padu i u njima prednjače zajmovi za obrtna sredstva. Investicioni krediti su takođe u stagnaciji.

– Ukupan prihod privrede u 2014. samo je 2,4 odsto veći nego 2013, a kada se isključi efekat inflacije praktično i da ga nema. U isto vreme rashodi finansiranja porasli su za 51,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu (sa 336 na 508 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra.) Banke imaju i previše para, prelikvidne su. Na žiro računima imale su više od 164 milijarde dinara na kraju septembra meseca, ocenjuje ovaj stručnjak.

Definitivni rast loših zajmova glavni je faktor suzdržanosti banaka da u većem obimu plasiraju sredstva. Udeo problematičnih zajmova privrede povećavaće se u narednom periodu, jer ni u 2015. nema pomaka u pogledu značajnijeg rasta poslovnih prihoda.

Plasmani uprivredu neće se osetnije menjati, jer je njen kreditni potencijal svakim danom sve manji. Država će i dalje biti primamljivija i sigurnija kao poslovni partner pošto su njene obveznice u pogledu sigurnosti superiornije u odnosu na klasične komercijalne kredite privredi. Verovatno je da će višak likvidnosti i smanjenje obavezne rezerve doprineti jačanju kreditnog obima kod banaka, ali on neće značajnije završiti u plasmanima privredi, smatra Milićević.

Komentari12
47c2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др
БАНКЕ У СРБИЈИ: Мафијашка организација чији је циљ пљачкање грађана Србије и ресурса државе Србије. Исто важи и за остале земље у Европи.
sibirski slavuj
Banke bi mogle da preporode Srbiju kada bi davale jeftine strogo namenske kredite za otvaranje privatnih firmi, malih privrednih preduzeca, kupovinu zemlje i mehanizacije za privatne farme itd. itd. Nezaposlenost bi strmoglavo pala a zemlja i drugi resursi bi bili u vlasnistvu nasih gradjana a ne stranaca. Kome pricati?.......... a bilo bi sjajno zar ne!!! HRISTOS SE RODI!!!
Gandra
Ne mogu se bas sloziti sa tobom.Prvo, broj dobrih startup projekata nema puno, a najmanje u preduzetnistvu sto samim tim onemogucava banke da finansiraju takve firme.Drugo, privreda je izuzetno nelikvidna.Sta to znaci, mozes imati dobar proizvod, ideju, kupca...ali ako on nema ili tesko placa, kasni...u problemu si jer, gle, eto drzave sa svojim nametima (porezi, doprinosi, razni parafiskalni nameti) i vrlo brzo si u problemu.Prema tome, prvo korenite sistemske promene, onda se moze pricati o ovome sto ti navodis
Sokrates
Nije toliko problem u kamatnim stopama nego u tome da je ovde sve preskupo. Skupi subl proizvodi siroke potrosnje, preskup je kvadrat stakbenog prostora, preskupo je i samo poslovanje. Uporedite cene.kostanja svega toga sa ostalim zemljama, u odnosu na njihov gdp i sve ce biti jasno. Marze nasih vajnih tajkuna su ovde ogromne, a ispada da liberalni kapitalizam polako prozdire sam sebe.
Deki
Dosta su banke lezale u hladovini i sisale narod i privredu visokim kamatnim stopama. Umesto sto kukaju kako nema kvalitetnih projekata za ulaganje novca, NEKA SAMI KREIRAJU kvalitetne projekte. Mogu, recimo, da kupe neku gradjevinsku firmu, pa pokrenu izgradnju novog velikog naselja poput Stepe na Vozdovcu. Tako ce u svakom trenutku znati u kojoj im se fazi projekat nalazi, moci ce da kontrolisu citav proces izgradnje i svoju investiciju. Ali neeee...lepse je da se sedi u kancelariji i ceka klijent da dodje i trazi novac na zajam.
Gandra
Malo si promasio, banke se time ne bave, a posebno sto se radi o daleko rizicnijeg posla od svih kojima se bavi. Koja je logika da neko ko zaradjuje dobro na manje rizicnim poslovima ulazi u rizicnije poslove.Vlasnici banaka su neki tamo milioneri akcionari, ljudi kao ti i ja, samo mnogo bogatiji -). Da li bi ti to radio na njihovom mestu? Ali zato treba biti vise projektnog finansiranja ciji su nosilac banke.Zasto toga nema, to je drugo pitanje
Mirko Katic
Privredni rast nije moguc ako se finansira iskljucivo zajmovima, a narocito kada se izvor takvog finansiranja nalazi u inostranim bankama. Otplate bankovnih kredita vise iscrpljuju tekucu platezno-sposobnu traznju od prirasta te traznje koji nastaje kao rezultat emisije kredita. Rezultat je stagnacija i recesija takve privrede, izuzev da drzava svojim zaduzivanjem na trzistu kapitala ne omoguci povecanje platezno-sposobne traznje. Medjutim, drzava bi mogla ostvariti iste efekte ako bi se zaduzivala kod njene centralne banke, a ne na trzistu kapitala. U tom slucaju bi komercijalne banke ostale kratkih rukava pa bi svoje kamatne stope morale sniziti, a rokove otplate produzavati sve dok se ta kamatna stopa ne bi izjednacila sa nulom, a rokovi otplate produzavali u nedogled.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja