četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 05.01.2016. u 15:41 Zorana Šuvaković

Norveška šalje izbeglice natrag u Mađarsku

Zastoji na mostu između Danske i Švedske – kontrole na nordijskim granicama, koje se slobodno prelaze već 60 godina
Контроле на нордијским границама, које се слободно прелазе већ 60 година (Фото Ројтерс/Бјорн Линдгрен)

Švedska je u ponedeljak postavila kontrolore na graničnim prelazima sa Danskom, Danska je u ponoć istog dana zaustavila slobodan prolaz putnika iz Nemačke, Norveška je objavila da će u Mađarsku vratiti bar petsto imigranata, a u ostale zemlje EU još četiri ili pet hiljada. Gostoljubiva i darežljiva prema izbeglicama, decenijama je Skandinavija bila bastion tolerancije, a zemlje na severu Evrope još pre šezdeset godina, mnogo pre „Šengena”, ukinule su kontrole na granicama. Po slobodnom idealnom skandinavskom kalupu bez granica, trebalo je da se modeliraju zemlje bivše Jugoslavije. Ali za samo nekoliko dana nove godine skandinavski model urušio se pred nezaustavljivom rekom izbeglica.

Kako će novouspostavljene granice uticati na opšti priliv izbeglica, to će pokušati da se proceni danas u Briselu, gde će se sastati ministri za migracije Nemačke, Danske i Švedske. Ono što briselski političari neće da kažu uveliko se već piše po medijima, a jučerašnji „Gardijan” , na primer, ocenjuje da je već krajnje vreme da se ispiše čitulja za „Šengen”.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt ocenio je na svom tviter-nalogu da je uspostavljanje granica između njegove zemlje i Danske, „crni dan za nordijski region”. Vozovi i autobusi koji su prelazili Oresund most zaustavljani su i u Švedsku su kasnili i po čitav sat. Desetine putnika vraćeno je u Dansku, a među njima i jedan švedski novinar čija novinarska legitimacija nije uvažena kao verodostojan dokument.

Danska je, i pre odluke Švedske, najavila najoštrije zakone protiv azilanata, predloživši čak oduzimanje nakita onima koji traže azil i pomoć u njihovoj zemlji. Kopenhagen je uveo rigorozne kontrole na svih 15 graničnih prelaza s Nemačkom, kako se migranti koji prelaze u Dansku ne bi tu zaglavili kad već ne mogu da prođu u Švedsku.

Brojevi više ne igraju nikakvu ulogu, a ni to što je Švedska proglašena za humanitarnu supersilu, jer je u 2015. primila 163.000 izbeglica, nije nateralo Dansku da se sa skandinavskim susedom takmiči u humanosti, naprotiv. Još pre nekoliko meseci Danska i Norveška objavile su plaćene oglase na arapskom jeziku u pojedinim najtiražnijim novinama Bliskog istoka, kojima su upozorile migrante da ne kreću na put jer Skandinavija ima stroge propise za prijem azilanata i svakodnevno ih pooštrava.

Slobodno putovanje nordijskom regijom bez lične karte važi od pedesetih godina prošlog veka, kada su Norveška, Švedska, Danska, Finska i Island potpisale ugovor o pasoškoj uniji.

Oko 15.000 putnika svakodnevno prelazi čuveni most koji spaja Dansku sa Švedskom. Danski poslodavci vrlo rado zapošljavaju Šveđane, a ako oni zbog zastoja u prevozu odustanu od poslova u Danskoj, biće upražnjena mnoga radna mesta, za koja je teško naći zamenu. Danska železnica gubi 147.000 dolara na dan, zbog zastoja, a mediji upozoravaju da duža blokada granica može uticati na ukupni ekonomski rast.

Stokholm, s druge strane, upozorava da su svih 220 izbegličkih centara u različitim delovima zemlje preopterećeni i da nema mesta za došljake. Ne može se očekivati od migranata koji beže od rata da sa sobom nose sve potrebne papire, navodi Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija, ali malo ko se obazire na apele UN sada kada su pred nezapamćenim prilivom nesrećnika pali stari međunarodni ugovori i konvencije.

Finska brodska kompanija „Finlajns” takođe traži od putnika da pre ukrcavanja na brod u Nemačkoj pokažu važeći pasoš i vizu ili boravišnu dozvolu.

Za one koji poznaju norvešku spremnost da pruže pomoć izgnanicima iz celog sveta, novi zakoni u tradicionalno darežljivoj zemlji predstavljaju veliko i neprijatno iznenađenje. Ne samo da vladini visoki funkcioneri iz antiimigrantske partije Progres prete da će poslati natrag u Rusiju oko hiljadu azilanata koji su severnom rutom došli do Norveške već i za ostale imigrante Oslo više nema razumevanja. Pozivajući se na dablinski ugovor po kome azilant ima pravo da ostane samo u prvoj zemlji EU u koju je ušao, Norvežani se pripremaju da deportuju izbeglice u Mađarsku, iako im je dobro poznato da Budimpešta odbija da ih primi.

U međuvremenu u imigracionim prihvatilištima širom Norveške potencijalni azilanti uče običaje zemlje svog boravka.

„Silom naterati nekog na seksualni odnos u Norveškoj nije dozvoljeno, čak ni ako ste sa tom osobom u braku”, glasi jedna rečenica iz udžbenika pripremljenog za kurseve koje došljaci polažu. Podsticaj za ovakav program došao je iz Stavangera, centra naftne industrije u koji se već nekoliko godina sliva veliki broj imigranata. Norveški mediji citiraju izjavu šefa stavangerske policije, koji podržava kurseve seksualnog obrazovanja za migrante: „Ljudi iz nekih delova sveta nikad nisu videli devojku u mini-suknji. Tamo su se sretali samo sa burkama. Kad stignu u Norvešku, nešto im se dogodi u glavi.”

Treba ih upozoriti, da ih, u slučaju da nasrnu na ženu, čekaju dugogodišnje kazne, dodaje stavangerski šef. Ipak, ovakvi kursevi i dalje se pohađaju na dobrovoljnoj bazi. Na njih odlaze samo najrevnosniji, oni koji žele da se prilagode. A takvi imaju najviše šansi da dobiju boravišnu dozvolu.

 

Komеntari13
94c7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja