nedelja, 20.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:20
INTERVJU: PREDRAG ĆULIBRK, direktor „Telekoma Srbije”

Kako „Vajber” ubija SMS

Neto profit u 2014. bio je 16,8 milijardi dinara u 2015. će biti isti ili veći. – Prihodi od svih servisa rastu, pada samo fiksna telefonija
Autor: Goran Volfčetvrtak, 07.01.2016. u 10:05
Фото Жељко Јовановић

 

Koliko puta vam je zazvonio fiksni telefon u novogodišnjoj noći ako ste bili kod kuće, a koliko mobilni? Koliko ste dobili čestitki SMS-om a koliko preko „Vajbera”, „Vocapa”, „Fejsbuka”, „Mesindžera”, „Skajpa”? Da li ste naručili neki film preko pej TV-a, ako vam se nije svideo izbor na postojećim kanalima?

U ovoj novogodišnjoj noći kroz MTS mrežu razmenjeno je 25 miliona SMS-ova, od čega 800.000 sa inostranstvom, a u onoj u kojoj smo dočekivali 2015. bilo je čak dva miliona SMS čestitki više, od čega milion sa inostranstvom. Brojke pokazuju da takav trend beleže i ostali operateri.

Kada o ovome razmislite, naravno zavisno od toga i koliko godina imate, možda će vam biti bliži odgovor kuda ide i naš „Telekom Srbija”, koji posle druge neuspele prodaje kreće u restrukturiranje. Kako je poslovao tokom 13 meseci dugog procesa prodaje, da li može da se nosi s konkurencijom i sve većim brojem novih besplatnih aplikacija, odumiranjem fiksnih telefona, da li možda postaje svojevrstan TV provajder, razgovarali smo s Predragom Ćulibrkom, generalnim direktorom.

Kuda ide naš „Telekom”?

Malo ko danas ima odgovor na pitanje kako će izgledati telekomunikacije za 3, 4, 5 godina, to danas ni mnogo veće kompanije, koje mnogo više investiraju u razvoj i istraživanje tržišta i predikcije ponašanja korisnika, nisu u stanju da odgovore. Sve je više onih koji koriste besplatne aplikacije kao što je „Skajp”, „Vajber”, „Vocap”, „Fejsbuk”, „Mesindžer”. Mnogo je toga i sve će ga više biti na tržištu. To narušava dugoročne poslovne planove i malo ko u našoj industriji zna kako će izgledati i da li će se telekomunikacioni operateri pretvoriti samo u prodavce internet protoka, a da li će servise pružati globalni provajderi tih usluga. To je opasnost za sve učesnike na tržištu.

Da li je istina da postajete vlasnici Avalskog tornja, da kupujete „Emisionu tehniku” i da li to znači da se „Telekom Srbija” od telefonije okreće ka televiziji?

Želimo da proširimo dijapazon pružanja multimedijalnih usluga. Pre godinu dana pustili smo u rad najsavremeniju platformu za IPTV servise i multiskrin. To moramo dalje da razvijamo. Poznato je da je u junu završena digitalizacija, tako da korisnici mreže emisione tehnike i veza RTV-a danas mogu da gledaju nekih dvadesetak nacionalnih i regionalnih kanala preko set-top bokseva. Tehnologija omogućava da se taj servis unapredi u korist stotine hiljada korisnika. Mislim da bi „Telekom Srbija” bio dobar partner „Emisionoj tehnici”, pre svega zato što imamo dobre kanale prodaje i imamo najveći rast u tom segmentu. „Emisiona tehnika” je raspoložena za saradnju s nama, u razgovorima smo, ali još nismo do kraja definisali model saradnje, koji, da preciziram, neće podrazumevati kupovinu „Emisione tehnike”, već zajednički nastup na tržištu. Mi možemo da pružimo kvalitetnije usluge, brži protok interneta, kvalitetnije TV servise.

Prodaja „Telekoma” nije uspela ni drugi put. Svedoci smo da u periodima prodaje sama kompanija počne da zaostaje. Kako je to bilo ovog puta?

Prodaja ovakvih kompanija jeste kompleksna i složena i nikada ne znate kakav će biti ishod. Zato smo zacrtali da svi planovi za 2015. godinu moraju da se realizuju, jer 2011. godine, kad smo bili u procesu privatizacije, stale su aktivnosti i bile su ugrožene performanse kompanije. Telekomunikacije su izuzetno dinamične i ne smete dozvoliti sebi luksuz da ne budete aktivni na tržištu nijedan kvartal, a kamoli godinu dana. E, ovog puta to se nije desilo i zaista smo i u segmentu investicija imali uspešnu godinu. Iako sve cifre nisu sravnjene, godinu ćemo zaključiti sa oko 120 miliona evra investicija. Najveći rast ostvaren je u segmentu IPTV usluga, sa 85.000 novih korisnika, tako da smo završili godinu sa 400.000 korisnika, što smatram izuzetnim rezultatom. Rasle su i internet usluge, u maloprodaji smo povećali svoju korisničku bazu za sedam procenata, kao i mobilna telefonija, za nekih 100.000 korisnika. Povećali smo broj korisnika post-pejda za oko 150.000 tokom 2015. godine. Prošle godine sklopili smo oko 200.000 novih ugovora za boks pakete, a boks paketi su kanal kroz koji promovišemo sve ostale usluge. Ukupan broj korisnika boks paketa je oko pola miliona. Korisnici i te kako prepoznaju benefite koje dobijaju kroz boks pakete: Jedinstven račun, neograničeno telefoniranje unutar fiksne mreže...

Da ipak pomenemo i pad, koji jeste očekivan – pad u fiksnoj telefoniji?

Fiksna telefonije je jedina u kojoj imamo pad. Naše tržišno učešće danas u fiksnoj telefoniji je oko 95 odsto i pritisak na taj segment poslovanja je dvostruk. Jedan potiče od konkurencije, od kada je omogućena prenosivost broja, a drugi je promena načina ponašanja samih korisnika. Fiksna telefonija više nije atraktivna kao pre 10-15 godina. Sve veći broj korisnika otkazuje fiksni telefon. Cilj je da pad u fiksnoj telefoniji bude što manji, 95 odsto tržišnog učešća je ogroman procenat i teško možemo da ga dugoročno održimo. Glavni zadatak je kako kompenzovati taj pad prihoda u fiksnoj telefoniji od oko 10 odsto godišnje. Trend postoji nekoliko godina. Mi ga kompenzujemo povećanjem prihoda u drugim servisima, kao što su internet, IPTV i mobilna telefonija. Ali, taj pad ne povlači i pad troškova jer mi i dalje moramo da održavamo kompletnu infrastrukturu.

Kakvi su preliminarni rezultati poslovanja za prošlu godinu?

Očekujemo da će ukupni prihodi u 2015. godini biti za 3-4 odsto veći nego u 2014. i smatram to velikim uspehom. Neto profit u 2014. bio je 16,8 milijardi dinara i očekujemo da će biti bar isti ili veći. Eksterni revizor ući će u kompaniju tako da ćemo do kraja februara već imati konačne rezultate. U mobilnoj telefoniji rast će biti 9-10 odsto, u segmentu multimedije IPTV takođe rastu prihodi. Ti rezultati nisu slučajni. Ono što bih želeo da istaknem, jeste da smo zaista bili fokusirani tokom čitave godine. Ovo je industrija koja traži kontinuitet ulaganja i marketinškog pristupa. Ne možete da radite ad hok, tri meseca neću, pa tri meseca hoću da radim. Taj naš trud i zalaganje konačno daje i rezultate.

Kao potencijalni kupci pojavili su se investicioni fondovi, mahom povezani s privatizacionim savetnikom „Lazardom”. Nije bilo nijednog strateškog partnera iz branše, pa ni „Dojče telekoma”, kojem su neki „stručnjaci” i pre prodaje već prepustili „Telekom Srbije”?

„Lazard”, kao savetnik, radio je profesionalno. U javnosti su kružile razne priče, rekao bih neosnovane, koje su se ticale toga da li „Lazard” promoviše nekog više nekog manje. Ali, tokom procesa prodaje ni jedan jedini potencijalni kupac nije imao nijednu primedbu na aktivnosti „Lazarda”. Mislim da bi trebalo da prestane diskusija na tu temu. „Lazard” je bio angažovan od „Telekoma Srbija”, radio je u interesu većinskog akcionara, znači vlade, cilj mu je zaista bio da animira što veći broj kupaca i u tome je uspeo.

Zašto nije bilo Dojče telekoma”, Frans telekoma”, strateških partnera o kojima pričamo?

Ni ti veliki strateški partneri, imajući u vidu sve rizike ove industrije, nisu spremni da investiraju u širenje tržišta kao što su bili spremni pre šest ili devet godina. „Dojče telekom” je odlučio da izađe sa tržišta Holandije, zatim u zajedničkoj firmi s „Frans telekomom” u Velikoj Britaniji gleda da izađe i sa tog tržišta. Čuvena „Telija Sonera”, koja se proširila na nekih dvadesetak zemalja, odlučila je da izađe sa 14 tržišta.

Svi su uzimali kredite i zaduživali se kako bi kupovali kompanije ili skupe frekvencije po svetu. Danas su došli u situaciju da moraju da konsoliduju poslovanje. Zato se kao kupci javljaju pre svega investicioni fondovi. Čuvena španska „Telefonika” prodala je češki „Telekom” privatnoj češkoj kompaniji, fondu. Portugalski „Telekom” prodat je investicionom fondu. Karlos Slim je postao praktično većinski vlasnik „Telekoma Austrije”. Izostanak velikih operatera u Srbiji posledica je globalnih kretanja i zaista nema veze sa „Lazardom” i nema nikakve veze sa Srbijom.

Sada iz Vlade Srbije stižu reči da se mora krenuti u profesionalizaciju menadžmenta, restrukturiranje...

Dobili smo pohvale od „Lazarda” da se u svojoj karijeri nisu sreli s ovakvom profesionalnošću ljudi kada je reč o odnosu prema procesu privatizacije. Ne govorim o biznisu, govorim o odnosu prema procesu privatizacije. A sada, ako Vlada Srbije kao većinski vlasnik donese odluku o, recimo, izboru strateškog konsultanta koji će zajedno s nama da radi proces transformacije ili o profesionalizaciji menadžmenta, šta god to značilo, mi smo spremni da damo punu podršku. Ja mogu da kažem da u „Telekomu Srbija” zaista postoji kritična masa kvalitetnih ljudi, i to svi znaju. „Telekom” je rasadnik kadrova, bar ovde u Srbiji. Mnogi ljudi su napravili uspešne karijere u inostranstvu, kad pogledate danas našu konkurenciju, naći ćete i na njihovim direktorskim pozicijama ljude koji su praktično znanje i iskustva stekli u „Telekomu Srbije”.

Možda je najbolnije pitanje višak radnika. Pominjane su cifre od 4.200 ljudi, a iz samih sindikata je rečeno da je višak 1.500 zaposlenih. Kako će se taj broj dovesti na optimum?

Mi smo sami u 2015. godini smanjili broj zaposlenih za oko 500 kroz fond za dobrovoljni odlazak. Za to smo izdvojili značajna sredstva. Postoje ljudi koji su spremni da uzmu otpremninu, jer prihvataju činjenicu brzih promena i sve većih tržišnih pritisaka s kojima ne mogu da se nose. Znate, mi se moramo boriti s konkurencijom koja je sve oštrija. Program dobrovoljnog odlaska planirali smo i za 2016, jer postoje viškovi. U „Telekomu Srbija” radi oko tri puta više zaposlenih nego u ostalim kompanijama zajedno, našim konkurentima. A ukupan prihod, svih konkurenata zajedno, i naš, srazmerni su. Činjenica je i da mi imamo infrastrukturu koja stiže gotovo do svake kuće u Srbiji i da je održavanje naše mreže mnogo složenije nego njihovo. Ima objektivnih stvari zašto imamo toliko radnika, ali ukoliko želimo da obezbedimo dugoročnu održivost poslovanja, moraćemo da povećavamo efikasnost.

Dokle budemo mogli to da ostvarujemo kroz fond za dobrovoljni odlazak, mi ćemo tako raditi, kad to više ne bude davalo rezultate, okrenućemo se rešavanju problema tehnološkog viška i tu nema trećeg rešenja.

Koliko ljudi sada tačno radi u „Telekomu Srbija”?

Ugovor o radu ima 8.400 i oko 1.000 radi preko lizing kompanija. Uglavnom su to poslovi koji se tiču kol-centra i ljudi koji rade u poslovnicama. Kod viškova moramo zaista biti oprezni i to moramo raditi u trouglu – većinski akcionar, odnosno Vlada Republike Srbije, kompanija, odnosno menadžment, i predstavnici zaposlenih. Imamo dva reprezentativna sindikata. Neće biti sile, sve ćemo raditi sarađujući. Jako je važno da postoji visoko razumevanje sindikata i da su sindikati prvi put izašli u javnost sa informacijama da „Telekom Srbija” mora da smanji broj zaposlenih kako bi obezbedili konkurentnost na tržištu.

U šta će se najviše investirati?

Planiramo investicije u dva pravca. Jedan je razvoj širokopojasnog pristupa u mobilnoj telefoniji i drugi pravac je, opet, razvoj širokopojasnog pristupa u fiksnoj telefoniji. Hoćemo da ponudimo znatno veće brzine protoka, manje kašnjenja, brže surfovanje po internetu. Kada govorimo o 3 Ge, 4 Ge, sutra 5 Ge, u stvari, govorimo samo o brzinama, a servisi idu na to. Za mobilnu telefoniju ključno je da danas više od 50 odsto saobraćaja potiče od videa. Video postaje dominantan, mislim da je to perspektiva „Telekoma”, koji i u tom segmentu ima veliko iskustvo. Polovinom 2017. godine trebalo bi da završimo IT transformaciju i posle toga kompanija neće više biti ista.


Komentari15
c915f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ratko
Zivim u Sankt Peterburgu i mogu reci da fiksni telefon je ukljucen ispod kreveta i uzmem ga u rukama 1-om mesecno kada zove neka drzavna sluzba. Inace pretplata je nekih 100rubalja (1e=80rub), tako da nema potrebe da ga iskljucujem... A mobilni telefoni su ovde dzabe! Za 370rub (oko 520dinara) dobijam 300min za regionalne pozive (Lenjingradska oblast) i oni se trose ako zovem unutar mreze svog operatera u drugim regionima Rusije, 300sms, 2gb interneta, da gledam neki kanal sa filmovima preko mobilnog (nikada nisam korostio) i plus unutar mreze neograniceni pozivi u Lenjingradskoj oblasti. I to nije placanje preko racuna, neko PRI PAID aktiviranje. Za taj novac u MTS mogu da uzmem PRICA PLUS sa 250min+250sms+25mb i tek kada potrosim minute dobijam 2500min unutar mreze... A da ne govorim o tome da je prosecna plata u Sankt Peterburgu vece nego prosecna plata u Beogradu... A internet ovde placam 450rub (675din) koji ima 2mb/sec download kada pokrenem torrent. U MTSu to kosta 2400din!!!
Zoran
Znaju li u "Telekomu" da fiksni telefoni imaju mogućnost slanja SMS poruka i još neke korisnie funkcije?Ukoliko usavrše mrežu u tom smeru,a jako je važno da kada nestane struje fiksni telefon mora da radi,imaće veći prihod.
Jovan Perić
Kada bi svi odjednom otkazali fikni telefon, za 15 dana ne bi više bilo pretplate. Ovako plaćajmo kad neznamo bolje..
korisnik
Pretplata za fiksni je visoka a da li imamo onih 150 impulsa besplatno ne znamo. Kad se pokvari tel. linija, popravka traje desetak dana, da li nemaju radnike ili su u neobjavljenom strajku, ne zna se. Zamislite desetak dana nemate ni telefon ni internet ni tv u 21. veku!!!!! STO PRE PRODATI DA BI DOSLA NOVA TEHNOLOGIJA I PRAVI STRUCNJACI A NE PARTIJASI!
Srdjan
Imam 45 godina i jos uvek, iz inata, ne zelim da koristim njihove usluge secajuci se bahatog odnosa prema kupcima tokom 90-tih. Setite se brzina od 33.6 k ili 64 ako ste imali ISDN liniju. Dokument od 2MB sam po 8-9 sati skidao. Kada ih, ocajni, pitamo zasto ne omogucite normalne brzine, tadasnji direktor (mislim da bese Radujko) rece da imaju mogucnosti ali nemaju potrebe, jer nemaju konkurenciju, a kad se ista pojavi, e onda ce. Dan danas u njihovom poslovanju prepoznajem tu filozofiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja