sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Svetski i evropski prvak protiv olimpijskog pobednika

Večeras u „Kombank areni” u Beogradu, prvog dana Evropskog prvenstva za vaterpoliste, sastaju se finalisti sa prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Kazanju Srbija i Hrvatska (20,30 č)
Autor: Ivan Cvetkovićnedelja, 10.01.2016. u 09:00
Српски ватерполисти решени су да трећи пут узастопно постану прваци Европе (Фото Н. Неговановић, М. Рашић, И. Милутиновић, Д. Жарковић / Фотомонтажа Зорица Милутиновић)

Sticajem okolnosti Evropsko prvenstvo u Beogradu podsetiće na finale prošlogodišnjeg Svetskog šampionata u Kazanju. U prvom kolu večeras (20,30 č), neposredno po svečanom otvaranju, u „Kombank areni” igraće Srbija i Hrvatska.

To je višestruko suparništvo. U tom rivalstvu ima nečega što će uvek da bude nepromenljivo – predstavnici, kako se to kaže, iste škole vaterpola. Zatim potreba i jednih i drugih da se u međusobnim okršajima dokazuju.

A ima i nečega što baš u ovom trenutku daje dodatnu draž. Naši su evropski i svetski prvaci, a komšije olimpijski pobednici. Pored toga na poslednjem velikom takmičenju – Svetskom prvenstvu prošle godine u Kazanju (Rusija) – baš ove dve ekipe su igrale u finalu.

To je utakmica s kojom naš vaterpolo može da se diči. Nikada nijedna reprezentacija nije tako ubedljivo postala svetski prvak (11:4). E, sad, da li će pobednik hteti da dokaže da to nije bilo slučajno, a poraženi da je to bilo slučajno, može da se nagađa, jer večerašnji susret na ušću Save u Dunav nema ni približno takav značaj kao onaj na ušću Kazanjke u Volgu, jer će obe ekipe da prođu dalje.

Ali kad igraju Srbi i Hrvati ne može da bude nezanimljivo. Ne može da bude bez naboja kad se sastaju finalisti s prošlog velikog takmičenja. Ne može da bude obična utakmica kad megdan dele svetski i evropski prvak i olimpijski pobednik

Pravim šampionima pritisak služi da budu još bolji

Naši vaterpolisti, iako domaćini, neće zbog toga imati neku prednost što se bazena tiče. Prvi put su u „Kombank areni” trenirali u petak uveče, nešto pre naših vaterpolistkinja.

Svoj prvi utisak s montažnih bazena u ovoj dvorani Miloš Ćuk, jedan iz mlađe garde naših vaterpolista, ali već jedan od aduta, ovako je opisao:

– Ovo je fascinantno! Dosad ovako nešto nije napravljeno. I srećan sam što je to kod nas. Jedva čekam da vidim sve ovo isto samo puno ljudi u gledalištu.

Prvu utakmicu na šampionatu Ćuk ovako dočekuje:

– U grupi rezultat nije toliko primaran. Možda će neke stvari da se čuvaju za razigravanje, jer svi prolaze dalje. Što se nas tiče mi ćemo, kao i uvek, da idemo na pobedu. To je dobro za samopouzdanje i sigurnost za utakmice koje nam predstoje.

Kaže se da niko nije postao prorok u svom selu. Naši vaterpolisti su to opovrgnuli 2006. kada su na Tašmajdanu postali evropski prvaci. Miloš Ćuk je od onih što ne strepe od pritiska kad se pred svojom publikom juriša na trofej:

– Za mene lično nema neke razlike što igramo ovde, sem što mi je draže i što se lepše osećamo ovde. Svi pričaju o pritisku, ali ga ja ne osećam. Mislim da pravi šampionima on služi samo za poboljšanje kvaliteta njihove igre. To je podsticaj više. Tu se pravi razlika u odnosu na druge. Siguran sam da nam neće smetati, štaviše, da može samo da nam pomogne.

Bojazan najboljeg vaterpoliste

Dušku Pijetloviću je prošla godina donela i najveća pojedinačna priznanja – proglašen je za najboljeg vaterpolistu. O tome kako će to da utiče na njega i njegove protivnike kazao je sledeće:

– Nisam ja ta osoba da se posle ovoga nešto dižem... To priznanje je zaslužio neko iz reprezentacije Srbije. Da nisam ja bio bi to sigurno neko od naših. Igraću protiv igrača protiv kojih sam već igrao. Ni oni ni ja ne možemo preko noći nešto drastično da promenimo u igri. Ali mislim da će „klinci” koji su novi u reprezentacijama imati motiv više da se na meni dokažu kao, da kažem, najboljem. Sigurno da njima to mnogo znači, pa će samim tim meni da bude teže. Ali, navikao sam na to poslednjih godina. Normalno je da budu takvi, jer sam se i ja dokazivao skačući preko glava najstarijim igračima. Spreman sam na to.

Od domaćina Evropskog prvenstva se očekuje da osvoji zlato. Duško Pijetlović to ovako oseća:

– Mislim da nam je stvarno teško da igramo u Beogradu. Gleda nas porodica, ljudi koje poznajemo, telefoni nam zvone non-stop... Sigurno treba da stresemo taj pritisak sa sebe da aovo Evropsko prvenstvo počnemo kako treba. Ja se i plašim Evropskog prvenstva u Beogradu, voleo bih da je negde drugde, da malo opuštenije uđemo, s obzirom da je ove godine i Olimpijada i da je pritisak veći. Nikad sličan osećaj nismo imali kao sada. U „Kombank areni” izgleda neverovatno. I to pred našom publikom. Nadam se da će biti kako očekujem i da ćemo imati onaj sjaj koji imamo ovih godina.

Početak ovog šampionata je na neki način nastavak prethodnog velikog turnira, jer se prošle godine Svetsko prvenstvo završilo utakmicom Srbija – Hrvatska, koju smo mi dobili. O tome šta može da se očekuje u njihovom novom susretu Duško Pijetlović je kazao:

– Ne znam kako oni razmišljaju i ne zanima me. Treba da gledamo sebe. U Kazanju je stvarno bila neverovatna utakmica. Ne verujem da bi nas iko tada dobio. Nekako su se sve kockice poklopile. Voleo bih da se tako nešto ponovi, ali će se sada sigurno neke stvari promeniti. Moraće, jer su svi videli tu utakmicu. Hrvati su verovatno nešto spremili, ali je sigurno i Dejan Savić spreman i ima prave taktičke varijante...

O tome šta može da se popravi Pijetlović je kazao:

– Ko hoće da ostane u vrhu mora svake godine nešto da promeni. To važi i za ekipu i za igrača. Ako ostane isti kad-tad pročitaće ga. U suštini se dobro poznajemo, ali postoje neke sitnice, neki potez, koji u finalima odluči... Trudiću se da uradim nešto novo, ali iza mene je cela ekipa, nisam ja jedini.

Sve sem zlata neuspeh

Slobodan Nikić je nakupio zbirku medalja kao niko pre njega. Jedini je iz reprezentacije, koja je u Barseloni 2003. osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu (u tom timu je bio i sadašnji selektor Savić) i to ga podseća na „Kombank arenu”:

– Poslednju utakmicu smo igrali u košarkaškoj dvorani Barselone. Bilo je tada stvarno neverovatno, ali ovo je sada nestvarno. Zaista nisam očekivao da će sada sve ovako lepo da se složi.

To je utisak s treninga. A kad dođe publika...

– Na nama je možda jači pritisak. Ipak smo mi evropski i svetski prvaci. Ali, znamo se dugo, odigrali smo mnogo utakmica pod pritiskom i mislim da na ovu generaciju ništa ne može da utiče, – tvrdi Nikić. – I da krene po zlu ova ekipa se već dosta puta „vadila” iz nemogućih situacija, čak i kad je gubili sa po tri-četiri gola razlike. Ali, sada je pritisak sigurno veći, pogotovo što znamo koliko je teško da se organizuje ovakav turnir u – dvorani.

O utakmici protiv Hrvata Nikić je rekao:

– Očekujem „tvrdu” utakmicu, pogotovu što je prva na šampionatu. Na njoj se uvek igra nekako stegnuto, pa ne očekujem prelepu igru ni sa jedne ni sa druge strane, nego, kako mi kažemo, „meso u meso”. Hrvatska je stvarno kvalitetna reprezentacija, olimpijski šampion, imaju odlične igrače i žele da nam vrate za Kazanj. Prava utakmica za otvaranje Evropskog prvenstva.

Nikić igra na najtežem mestu u timu, jer je centar uvek pod najbudnijom pažnjom protivnika. Ali, već više od decenije je u svetskom vrhu.

– Teško je da se ostane na visokom nivou, pogotovo da se igra u reprezentaciji Srbije, koja je uvek osvajala medalje. Poslednjih godina mislim da iskustvo dolazi više do izražaja nego fizička sprema. Isto tako je važno i odlično poznavanje sa saigračima i taktika trenera. Što se toga tiče mi smo dobro uigran tim koji samo treba da uđe u formu i kad se upale mašine onda se sve zaboravlja. I umor, i koliko ko igra, i koliko je ko doprineo. Onda bukvalno dišemo svi kao jedan.

Još pre nekoliko godina je zlatna medalja u Riju proglašena za glavni cilj, jer od trofeja samostalnoj Srbiji nedostaje samo titula olimpijskog pobednika.

– Svako takmičenje je bitno, pogotovo kad igramo u Beogradu, ali ovo je, ipak, jedan stepenik ka Olimpijskim igrama. Međutim, kod nas se ne prašta ako se ne osvoji zlato. Sve ostalo je neuspeh. Razmazili smo naciju. Zaboravilo se da smo 2014. deklasirali Mađare u finalu Evropskog prvenstva u Budimpešti. Zaboravlja se i kako smo dominirali u Kazanju. Sada je Evropsko prvenstvo u Beogradu najbitnije i ako kiksnemo sve je džaba. Ipak, Rio nam je i sada negde u podsvesti i to će biti kruna ove generacije.

 


Komentari2
75014
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Staniša Mladenović
sve je ovo lepo, ali bojim se da je ovojedno od poslednjih o inda sledi nestanak ovog sporta. Pitanje je dana kada će se ugasiti " Partizan " najveća sportska škola na svetu. Skoro je objavljeno da je njihov budžet vrlo skroman oko € 300.000, da treniraju u hladnoj vodi i slično. Za ovo prvenstvo će biti utrošeno oko 2,5 miliona €. Da li bi bilo bolje da ovaj i drugi klubovi koji " prave " nove Šampione nastave da rade ili da se ovaj novac utroši za promociju političara?
Branbila
Srecno i sve najbolje na Evropskom prvenstvu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Vaterpolo

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja